Френк Лојд

С Википедије, слободне енциклопедије

Френк Лојд
Франк Ллоyд око 1939
Френк Лојд око 1939. године
Пуно имеФренк Вилијам Џорџ Лојд
Име по рођењуФранк Wиллиам Георге Ллоyд[1]
Друга именаФранк Ллоyд
Датум рођења(1886-02-02)2. фебруар 1886.
Место рођењаГлазгов, Шкотска
 УК
Датум смрти10. август 1960.(1960-08-10) (74 год.)
Место смртиСанта Моника, Калифорнија
 САД
Место укопаФорест лон меморијал парк (Глендејл)
ПребивалиштеУК, САД
Држављанствобританско
Занимање
  • филмски режисер
  • глумац
  • текстописац
  • филмски продуцент
Активни период1913–1955

Френк Вилијам Џорџ Лојд (2. фебруар 1886 – 10. август 1960) био је амерички филмски режисер британског порекла, глумац, тесктописац, и продуцент. Он је један од оснивача Академија филмских уметности и наука,[2] и био је њен председник од 1934 до 1935.

Године 1957, он је добио награду Џорџ Истман,[3] коју додељује музеј Џорџ Истман Хаус[4][5][6] за изузетан допринос филмској уметности.[7]

Дана 8. фебруара 1960, Лојд је добио звезду на Холивудској стази славних[8][9] за свој допринос индустрији филмова, на 6667 Холивуд булевару.[10][11]

Биографија[уреди | уреди извор]

Лојд је рођен у Глазгову| у Шкотској. Његова мајка Џејн је била Шкоткиња, а његов отац Едмунд је био Велшанин. Лојд је започео своју каријеру као певач и сценски глумац у Лондону.[1] Он је био први шкотски освајач Награде академије, и јединствен је у историји филма по томе што је 1929. године добио три номинације за Оскара за свој рад на немом филму (Божанска дама), делимично звучном (Уморна река) и потпуно збучном (Драг). Он је добио награду за Божанску даму. Лојд је номинован и поново је награђен 1933. године за адаптацију Ноел Кауардове Кавалкаде, а 1935. године добио је и још једну номинацију за најбољег режисера за можда његов најуспешнији филм, Побуна на броду Баунти.

Године 1957, он је добио награду Џорџ Истман, коју додељује Џорџ Истманова кућа за изузетан допринос филмској уметности.[12]

Дана 8. фебруара 1960, Лојд је добио звезду на Холивудском шеталишту славних за свој допринос филмској индустрији, код 6667 Холивуд булевара.[13][14]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Френк Лојд је био ожењен глумицом Алмом Халер од 11. јула 1913. до њене смрти 16. марта 1952. Године 1955, Лојд се оженио Вирџинијом Келог, и остали су у браку до Лојдове смрти, 10. августа 1960, кад је он имао 74. године живота. Лојд је сахрањен на Форест лон меморијал парку у Глендејлу у Калифорнији.[15]

Изабрана филмографија[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Pawlak, Debra Ann (12. 1. 2012). „Bringing Up Oscar: The Story of the Men and Women Who Founded the Academy”. Pegasus Books. Приступљено 13. 4. 2018 — преко Google Books. 
  2. ^ Pawlak, Debra. „The Story of the First Academy Awards”. The Mediadrome. Архивирано из оригинала 30. 12. 2006. г. Приступљено 23. 4. 2007. 
  3. ^ „GEORGE EASTMAN AWARD”. Eastman Museum. George Eastman Museum. Приступљено 2015-10-21. 
  4. ^ „International Museum of Photography and Film”. WorldCat Identities. Архивирано из оригинала 06. 02. 2023. г. Приступљено 22. 4. 2022. 
  5. ^ „History of George Eastman House”. George Eastman House website. Архивирано из оригинала 2010-01-14. г. Приступљено 2010-01-27. 
  6. ^ Archives of American Art. „Oral history interview with Beaumont Newhall, 1965 Jan. 23”. si.edu. Архивирано из оригинала 03. 12. 2008. г. Приступљено 22. 07. 2023. 
  7. ^ The George Eastman Award Архивирано 15 април 2012 на сајту Wayback Machine
  8. ^ „James Bond star Daniel Craig gets Hollywood Walk of Fame star”. bbc.com. British Broadcasting Corporation. 7. 10. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  9. ^ „Licensing for the Walk of Fame | Hollywood Walk of Fame”. Hollywood Walk of Fame. Приступљено 3. 2. 2019. 
  10. ^ „Frank Lloyd | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Приступљено 2016-06-27. 
  11. ^ „Frank Lloyd”. Los Angeles Times. Приступљено 2016-06-27. 
  12. ^ The George Eastman Award Архивирано 2012-04-15 на сајту Wayback Machine
  13. ^ „Франк Ллоyд | Холлywоод Wалк оф Фаме”. www.wалкоффаме.цом. Приступљено 27. 6. 2016. 
  14. ^ „Франк Ллоyд”. латимес.цом. Приступљено 27. 6. 2016. 
  15. ^ Франк р Лоyд на сајту Финд а Граве (језик: енглески)
  16. ^ Габриел, Гилберт W. (1932). I, Јацк Леwис (А Новел оф а Дреам Емпире) (на језику: енглески). Неw Yорк: Доубледаy, Доран & Цомпанy. АСИН Б00085РК8М. 
  17. ^ „Тхе 14тх Ацадемy Аwардс | 1942 – Wиннерс & Номинеес”. Осцарс. Приступљено 2023-05-31. 
  18. ^ Луцие Невилле Неа (1941-06-06). „бy Паул Харрисон . . . Холлywоод'с Фадс, Фанциес анд Фоиблес”. Империал Валлеy Пресс, Волуме 40, Нумбер 23 (на језику: енглески). стр. 3. Приступљено 2023-05-29. 
  19. ^ „Тхе Снарк Редививус”. Оакланд Трибуне, Волуме 135, Нумбер 125 (на језику: енглески). 1941-11-02. стр. 17. Приступљено 2023-05-29. „Тхе Метха Нелсон […] wас ласт сеен ин тхис цитy [Лос Ангелес] ин "Тхис Wоман Ис Мине," 
  20. ^ Дицк, Бернард К. (2015). Цитy оф Дреамс: Тхе Макинг анд Ремакинг оф Универсал Пицтурес. Университy Пресс оф Кентуцкy. стр. 117. ИСБН 9780813158891. 
  21. ^ Дицк, Бернард Ф. Холлywоод Мадонна: Лоретта Yоунг. Университy Пресс оф Миссиссиппи, 2011.
  22. ^ "101 Пиx Гросс ин Миллионс" Вариетy 6 Јан 1943 п 58
  23. ^ "Еxтендед Биограпхy Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2019)," RobertWService.com, July 21, 2003, 4. Web, Apr. 4, 2011
  24. ^ „NY Times: The Spoilers”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2012. Архивирано из оригинала 2012-10-17. г. Приступљено 2008-12-14. 
  25. ^ „Forever and a Day: Detail View”. American Film Institute. Приступљено 23. 4. 2014. 
  26. ^ Glancy, H. Mark (1999). When Hollywood Loved Britain: the Hollywood 'British' Film 1939-1945. Manchester UK: Manchester University Press. стр. 170—172. ISBN 978-0719048531. 
  27. ^ Matthews, Jessie; Burgess, Muriel (1976). Over My Shoulder. London: Wyndham Publications. стр. 171. ISBN 0-352-39703-9. 
  28. ^ Dayton Journal 14 February 1942 "Biggest All-Star Cast Works 2 Years in Secret: nation's entry into war causes change; title still uncertain" by Frederick C. Othman (UPI Hollywood Bureau) p.5
  29. ^ „Indies $70,000,000 Pix Output”. Variety: 3. 3. 11. 1944. Приступљено 26. 7. 2016. 
  30. ^ The United Artists Story p 109
  31. ^ Balio, Tino (2009). United Artists: The Company Built by the Stars. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-23004-3.  p217
  32. ^ „NY Times: Blood on the Sun”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2012. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. Приступљено 2008-12-19. 
  33. ^ Goble, Alan. The Complete Index to Literary Sources in Film. Walter de Gruyter, 1999.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]