Грам-позитивне бактерије
Грам-позитивне бактерије су оне које позитивно реагују на тестирање Грамовом бојом. Приликом бојења бактерије добијају кристално виолетну боју, а затим, под микроскопом изгледају као љубичасте. То је зато што дебели пептидогликански слој у бактеријским ћелијском зиду задржава боја након испирања остатка узорка.[1][2]
Грам-негативне бактерије не могу да задрже љубичасту боју након поступка деколоризације; алкохол се користи у овој фази за деградирање спољне мембране грам-негативних ћелија, чинећи ћелијски зид више порозним и неспособним да задржи кристале љубичасте боје. Њихов пептидогликански слој је много тањи, између унутрашње ћелијске мембране и бактеријске спољне мембране, а наносећи контраст (сафранин или фуксин) појављује се црвено или ружичасто обојење. Упркос томе што имају дебљи пептидогликански слој, грам-позитивне бактерије су, због одсуства спољне мембране, употребљивије за антибиотике него грам-негативне.[3][4]
Особине[уреди | уреди извор]
Уоп[тено, грам-позитивне бактерије су обелезене следећим својствима:[2]
- Цитоплазматска липидна мембрана
- Танки пептидогликански слој
- Теихоичне киселине и липоиди формирају липотеихочне киселине, које служе као хелацијски агенси, као и за одређивање типова припајања.
- Пептидогликански ланци ланци су умрежени да формирају чврсте ћелијске зидове бактеријских ензима ДД-транспептидаза.
- А много мањи волумен периплазме него код грам-негативних бактерија.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хабеш С. (2002): Микробиологија и паразитологија. Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-526-8.
- ^ а б Madigan, Michael T.; Martinko, John M.; Brock, Thomas D.; Madigan, Michael T. (2006). Brock biology of microorganisms (11. ed., international ed изд.). Upper Saddle River, NJ: Pearson, Prentice Hall. ISBN 978-0-13-144329-7.
- ^ Gibbons N. E., Murray R. G. E. (1978): Proposals concerning the higher taxa of bacteria. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 28 (1): 1–6.
- ^ Woese C. R. (1987): Bacterial evolution. Microbiological reviews, 51 (2): 221–271.