Халват
.jpg)
Халват је израз који се у орјенталној (исламској) архитектури и говору бошњака,[1] користи да означи пространу собу посебне намене са високим дрвеним плафоном. Халват се у старинским муслиманским кућама сматра сигурном, заштићеном собом у приземљу или интимним породичним простором у који други не залазе, а има и улогу собе у којој младенци проведу прву брачну ноћ.[2]
Синоними[уреди | уреди извор]
Халват — соба — собичак — изба — одвојена соба са посебном наменом — соба за госте — приземље
Порекло речи[уреди | уреди извор]
Као елемент оријенталног, у овом случају османског културног наслеђа, израз халват одавно представља интегрални део бошњачког језика односно у ширем смислу балканског културног идентитета.
Етимолошки реч је турског порекла — халвет: пространа соба, која вуће корене из арапског језика — ḫалwä: осама.[2]
Изглед[уреди | уреди извор]
Према величини халвата у овој просторији су направљени и прозори, којих може бити и десетак прекривених дводиелном памучном завесом, која штити од погледа са уилице или из дворишта. Поред зидова су сећије које су прекривене јајгијом, платном са геометријским шарама по наслону и макатима и серџадама на седаоном делу.
На поду је обавезни ћилим, а на средини собе мангала кружног облика израђена од бакра и гвожђа.
Уз сећију је постављен сталак за Кур’ан у облику слова X израђен од резбареног дрвета.
За освтељење просторије коришћена је уљана лампа обично израђена је од бакра, техником ливања. За загревање просторије коришне су разне вретс озиданих пећи или камини.
У халвату се зависно од намене од намештаја могу начи зидно огледало, столови, комоде, шкриња за рубље, колевке. Док се у халвету спавало на поду.
Халват је начешће лоцирана у приземљу куће. Зависно од богатства домаћина, и величине може бити велики халават или мали халват или халватић, а кућа може имати један или више халвата. Такође зависно од намена халват може бити мушки, женски и/или девојачки и момачки.
Из халвата најћечешће воде мања враташца у халватић, собицу за женске особе.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Бејтић, Алија, Споменици османлијске архитектуре у Босни и Херцеговини, Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином, III-IV, 1952.-53., "Веселин Маслеша", Сарајево, 1953.
- ^ а б „Халват значење, дефиниција и примјери ::: Језикословац.цом рјечник”. језикословац.цом. Приступљено 4. 1. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пашић, Амир, Прилог проучавању исламског стамбеног градитељства у Југославији на примјеру Мостара, колико је стара стамбена архитектура Мостара аутохтона појава – докторска дисертација, Загреб, 1989.
- Крешевљаковић, Хамдија, Изабрана дјела I-III, " Веселин Маслеша", Сарајево, 1991.