Konica (biljka)
| Konica | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | G. parviflora
|
| Биномно име | |
| Galinsoga parviflora Cav. 1796
| |
| Синоними | |
|
Synonymy
| |
Konica (lat. Galinsoga parviflora), једногодишња је, зељаста биљка која припада фамилији главочика (Asteraceae).[1]
Опис[уреди | уреди извор]
Стабљика је усправна, а може бити и полегнута, разграната, гола или врло мало длакава. Обично нарасте 10-80 цм. Поседује беле адвентивне коренове. Листови су прости, елиптични, овално ушиљени, наспрамни, седећи, назубљени по ободу и понекад длакави. Главичасте цвасти су мале и на дршкама, а састоје се од 5 језичастих цветова који окружују средишње цевасте цветове. Језичасти цветови су једнополни (женски) и беле боје, док су цевасти двополни и жуте боје. Главичасте цвасти граде прост дихазијум. Цвета од маја до октобра. Плод је ахенија са папусом (ципсела).[2]
Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]
Пореклом јеиз Америке, а данас је распрострањена широм Европе,Азије, Африке и Аустралије. У Европу је унета из Перуа крајем 18. века, као украсна биљка. Расте на богатим и влажним земљиштима.[3]
Употреба[уреди | уреди извор]
Листови и стабљике конице су јестиви и беру се пре појаве првих цветова. Биљка се може јести сирова, кувана или се суши и користи као зачин. Сок биљке се користи за лечење рана, тако што помаже у згрушавању крви.[4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
У држави Малави ова биљка се зове ,,Мwамуна алигоне", што у преводу значи мој муж спава.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Го Ботанy”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018.
- ^ „БиоРас”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018.
- ^ „ПРИРОДА I БИЉКЕ”.
- ^ „Плантс Фор А Футуре”.
