Konica (biljka)

С Википедије, слободне енциклопедије

Konica
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
G. parviflora
Биномно име
Galinsoga parviflora
Cav. 1796
Синоними
Synonymy
  • Tridax parviflora
  • Wiborgia parviflora (Cav.) Kunth
  • Adventina parviflora (Cav.) Raf.
  • Baziasa microglossa Steud.
  • Galinsoga hirsuta Baker
  • Galinsoga laciniata Retz.
  • Galinsoga quinqueradiata Ruiz & Pav.
  • Sabazia microglossa DC.
  • Stemmatella sodiroi Hieron.
  • Vigolina acmella (Roth) Poir.
  • Wiborgia acmella Roth
  • Galinsoga semicalva (A.Gray) H.St.John & D.White

Konica (lat. Galinsoga parviflora), једногодишња је, зељаста биљка која припада фамилији главочика (Asteraceae).[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Стабљика је усправна, а може бити и полегнута, разграната, гола или врло мало длакава. Обично нарасте 10-80 цм. Поседује беле адвентивне коренове. Листови су прости, елиптични, овално ушиљени, наспрамни, седећи, назубљени по ободу и понекад длакави. Главичасте цвасти су мале и на дршкама, а састоје се од 5 језичастих цветова који окружују средишње цевасте цветове. Језичасти цветови су једнополни (женски) и беле боје, док су цевасти двополни и жуте боје. Главичасте цвасти граде прост дихазијум. Цвета од маја до октобра. Плод је ахенија са папусом (ципсела).[2]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Пореклом јеиз Америке, а данас је распрострањена широм Европе,Азије, Африке и Аустралије. У Европу је унета из Перуа крајем 18. века, као украсна биљка. Расте на богатим и влажним земљиштима.[3]

Употреба[уреди | уреди извор]

Листови и стабљике конице су јестиви и беру се пре појаве првих цветова. Биљка се може јести сирова, кувана или се суши и користи као зачин. Сок биљке се користи за лечење рана, тако што помаже у згрушавању крви.[4]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

У држави Малави ова биљка се зове ,,Мwамуна алигоне", што у преводу значи мој муж спава.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Го Ботанy”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018. 
  2. ^ „БиоРас”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2018. 
  3. ^ „ПРИРОДА I БИЉКЕ”. 
  4. ^ „Плантс Фор А Футуре”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]