Молекулско клонирање

Лабораторија за молекуларну ћелијску биологију у у којој се врши молекулско клонирање

Молекулско клонирање је скуп експерименталних метода молекуларне биологије који исе користе за формирање молекула рекомбинантне ДНК и за усмеравање њене репликације унутар организма домаћина. Реч клонирање се користи јер метод врши репликацију једног молекула ДНК почевши од једне ћелије и генерише велику пополацију ћелија које садрже идентичне ДНК молекуле. Молекуларно клонирање генерално користи ДНК секвенце два различита организма: врсте која је извор ДНК која се клонира и врсте која служи као живи домаћин за репликацију рекомбинантне ДНК. Методи молекуларног клонирања су централни за многе савремене области биологије и медицине.

У конвенционалном експерименту молекулског клонирања, ДНК која се клонира се добија из жељеног организма, и затим се третира са ензимима у епрувети да би се формирали мањи фрагменти. Накнадно се ти фрагменти комбинују са ДНК вектором да би се формирали рекомбинантни ДНК молекули. Они се затим уводе у организам домаћина (типично у бенигну лабораторијску врсту бактерије E. coli која се лако узгаја). Генерише се популација организама у којима су рекомбинантни ДНК молекули умножени заједно са ДНК домаћина. Пошто они садрже стране ДНК фрагменте, они су трансгенички или генетички модификовани микроорганизми (ГМО). Овај процес користи чињеницу да бактеријска ћелија може користити за репликацију рекомбинантног ДНК молекула.

Литература

• Паттен, Цхерyл L.; Глицк, Бернард Р.; Пастернак, Јацк (2009). Молецулар Биотецхнологy: Принциплес анд Апплицатионс оф Рецомбинант ДНА. Wасхингтон, D.C: АСМ Пресс. ИСБН 978-1-55581-498-4. 
• Броwн, Террy (2006). Гене цлонинг анд ДНА аналyсис: ан интродуцтион. Цамбридге, МА: Блацкwелл Пуб. ИСБН 978-1-4051-1121-8. 
• Wатсон, Јамес D. (2007). Рецомбинант ДНА: генес анд геномес: а схорт цоурсе. Сан Францисцо: W.Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-2866-5.