Насиље у Дарквуду

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна обновљене ЗС-13. у којој је објављена комплетна епизода Насије у Дарквуду. Аутор насловнице; Галијено Фери, 1967.
Насловна страна ЗС-13 у којој је 1968. први пут објављен Загор у бившој Југославији.

Насиље у Дарквуду је епизода Загора објављена у бр. 13. обновљене едиције Златне серије коју је покренуо Весели четвртак. Свеска је изашла 4. јула 2019. год. и коштала 350 динара (3,45 $; 2,96 €).

Оригинална епизода[уреди | уреди извор]

По оригианлном редоследу, ово је 31. епизода епизода Загора. Изашла је у бр. 30-32 у три наставка под називима Ла преда умана, Гуерра!, и Ил фугиасцо у издању Бонелија у Италији у децембру 1967, односно јануару и фебруару 1968. године. Епизоду је нацртао Галијено Фери, а сценарио написао Гвидо Нолита.[1] Цена свеске износила је 200 лира (0,32$, 1,28 ДЕМ).

Прво појављивање у Југославији[уреди | уреди извор]

Ова епизода први пут је штампана у Србији у ЗС-13 крајем 1968. године. То је уједно и прва епизода Загора икада изашла у бившој Југославији. Цена свеске износила је 2 нова динара (0,16$, 0,63 ДЕМ). Ова верзија је, међутим, из необјашњивих разлога била скраћена за више од 50 страна, остављајући тако читаоце без јасног расплета приче на крају епизоде.

Насловна страна Б. Аутор Микица, 2018.

Тринаест насловних страна[уреди | уреди извор]

Весели четвртак је у издању из 2019. год. ову епизоду штампао са тринаест различитих насловних страна. Аутори су били: Галијено Фери, Миодраг Ивановић Микица, Дражен Ковачевић, Паоло Бизи, Дејан Ненадов, Бане Керац, Алекса Гајић, Далибор Талајић, Доборсав Боб Живковић, Тихомир Тикулин Тицо, Милан Јовановић, Александар Зограф. Последња насловна страница је заправо била потпуно празна са идејом да читаоци сами нацртају своју верзију насловнице. Овај потез редакције Веселног четвртка је изазвао доста негативних и позитивних коментара на друштвеним мрежама, као и читав низ пародичних насловних страница које су урадили сами читаоци.

Кратак садржај[уреди | уреди извор]

Након обнове сукоба између индијанаца и војске, Загор сазнаје да је у Дарквуд дошла паравојна формација под именом Црни вукови коју води капетан Краус. Циље ове јединице је да брутално смири Индијанце али и да опљачка као облик награде за дисциплиновање. Ово понашање толерише командант војске Хауард који је бесан на Индијанце јер верује да су му убили сина. Загор покушава да разговара са свим индијанским племенима и смири ситуацију, али на крају сазнаје не само да Индијанци нису започели рат, већ и да Хауардовог сина нису убили Индијанци.

Сасвим случајно, Загор отркива пећину у којој је скривен Хауардов малолетни син. Након што га спашава, Загор санаје да је главни организатор отмице Хауардовог сина један од трапера који је хтео да уклони Индијанце са територије на којој би трапери могли несметано да лове.

Педесет недостајућих страна[уреди | уреди извор]

Како је познато, прво ообјављивање ове епизоде у бившој Југославији било је краће за преко 50 страна. У том „цензурисаном делу“, Чико сазнаје да се Црни Вукови спремају за рат са Индијанцима. Загор преводи групу Индијанаца која покушава да Вуковима пружи отпор. После извесног времена, Загор увиђа да су Вукови јачи, али у помоћ у одсутном тренутку стиже пуковник Хауард који је променио свој однос према Краусу, када је схватио да му сукоб са Индијанцима служи као изговор за пљачку. (Хауард схвата да је Краус насилник који пошто-пото жели рат са Индијанцима како би његова војска могла да их опљачка налазишта злата која се налазе на територији на којој живе Индијанци.) Хауард стиже у појачање са митраљезом Гатлинг којим мења исход сукоба и десеткује Црне Вукове.

Када је видео да се ситуација мења, Краус бежи у шуму. Црни Вукови се предају када су схватили да их је Краус напустио. Загор креће у потреу за Краусом. Одвојено од њега, у потеру креће и Ковалски један од преживелих војника. На крају Краус убија Ковалски који жели да му се освети за дезертерство усред битке.

Наставак епизоде[уреди | уреди извор]

Ова епизода добила је свој наставак неколико деценија касније у епизоди Повратак Црних вукова.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЛА ПРЕДА УМАНА”. Приступљено 7. 3. 2022.