Папилароскопија
Папилароскопија представља метод криминалистичке регистрације и идентификације који се заснива на проучавању и упоређивању папиларних линија на кожи прстију, дланова и табана човека. Папиларне линије представљају испупчења на кожи у облику бразди која су настала повезивањем великог броја квржица – папила, у чијем се средишту налазе отвори канала знојних жлезда - поре.
Битна својства папиларних линија:[уреди | уреди извор]
- Непроменљивост
- Индивидуалност
- Груписање (по основним групама - по Вучетићевом систему то су четири групе - лучни узорци, леве петље, десне петље, кружни узорци)
- Преносивост (могућност остављања трагова папиларних линија на предметима који се додирују)
Подела папилароскопије[уреди | уреди извор]
- Дактилоскопија (идентификација на основу папиларних линија на прстима руку)
- Хеироскопија (идентификација на основу папиларних линија дланова)
- Педоскопија (идентификација на основу папиларних линија табана, односно стопала)
Од свих горе наведених метода, најпоузданији је метод дактилоскопије.
Да би се могла извршити идентификација лица на основу папиларних линија, неопходно је постојање дактилоскопске збирке која садржи претходно узете отиске прстију одређених категорија лица.
Две врсте дактилоскопских збирки:[уреди | уреди извор]
- Декадактилоскопска (отисци папиларних линија свих десет прстију на истом картону)
- Монодактилоскопска (сваки отисак на посебном картону – фишу)
Поступак узимања отисака прстију започиње са палцем десне руке и завршава са малим прстом леве руке.