Право на информисање чланова друштва

С Википедије, слободне енциклопедије

Привредно друштво[1] је дужно да своје ортаке, чланове или акционаре информише о свом пословању и финансијском стању и да им учини доступним информације и документацију предвиђену законским одредбама. Информисање мора бити тачно и правовремено. Уколико надлежни орган у друштву не оствари своје обавезе о информисању,одговоран је за штету која је начињена ортацима, члановима или акционарима друштва. Такође, чланови друштва могу поднети писмени захтев суду да у ванпарничном поступку изда налог привредном друштву да поступи по законским одредбама, тј. да пружи све информације о свом пословању и финансијском стању.

Право на информисање и приступ актима и документима[уреди | уреди извор]

Члан 81.[2] Члан друштва има право на приступ актима и документима друштва у складу са одредбама овог закона.

Члан друштва може писаним путем захтевати од друштва приступ актима или документима друштва, при чему је у обавези да у том захтеву наведе:

  1. своје личне податке и податке који га идентификују као члана друштва;
  2. документе, акте и податке који се траже на увид;
  3. сврху ради које се тражи увид;
  4. податке о трећим лицима којима члан друштва који тражи увид намерава да саопшти тај документ, акт или податак, ако постоји таква намера.

Друштво може ускратити приступ свим или неким од тражених аката или докумената из разлога прописаних овим законом за сваку поједину правну форму друштва. Ако друштво не поступи у складу са захтевом из става 2. овог члана у року од осам дана од дана пријема тог захтева, члан друштва у наредном року од 30 дана може тражити надлежном суду да у ванпарничном поступку наложи друштву да му омогући приступ тим актима или документима. Поступак из става 4. овог члана је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева.

Овај закон придаје посебан значај информисању чланова привредног друштва, јер је то битно за статус који ова лица имају у друштву,односно за заштиту њихових права и интереса. У вези са тим, питање права на информисање регулисано је посебно за сваку поједину правну форму привредног друштва. Разлог за овакво решење произашао је из проблема који се појавио у примени досадашњег закона, јер је долазило до изједначавања између увида у акте друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва,што је водило бројним споровима. Овим законом је омогућен шири приступ актима код друштва са ограниченом одговорношћу имајући у виду израженији лични однос између његових чланова, док су поједина ограничења унета када је у питању акционарско друштво. Сваки члан друштва има право на приступактима и документима друштва, без обзира на вредност његовог улога у друштву и то у складу са одредбама овог закона о приступу актима које су дате за сваки облик друштва, с тим да је члан друштва који жели да оствари своје право на увид у акте или документа друштва, дужан да се, ради остваривања тог права, обрати друштву путем писаног захтева, при чему тај захтев треба да садржи документа,акте и податке који се траже на увид, јер у противном неће бити легитиман. Одредбом става 3. дато је право друштву да из разлога, који су прописани овим захтевом ( не и актима друштва ) ускрати остваривање права на приступ свим или појединим актима или документима друштва. У случају да друштво игнорише захтев члана са изврши увид у акта или документа, члан друштва се може обратити суду да суд наложи друштву да му омогући остваривање увида у одређена акта или документа наведена у захтеву ( став 4. ). Поступак по овом захтеву је хитан и суд је дужан да одлуку по захтеву донесе у року од осам дана од дана пријема захтева. У овом члану регулисан је приступ актима и документима привредног друштва, садржина захтева за омогућавање тог приступа и право друштва на ускраћивање приступа,као и судска заштита у том случају.

Коришћење аката или докумената друштва[уреди | уреди извор]

Члан 82.[2] Члан друштва који у складу са чланом 81. овог закона оствари приступ актима или документима друштва дужан је да их користи искључиво у сврхе наведене у захтеву из члана 81. став 2. тачка 3) овог закона.

Члан друштва не може да објави или саопшти трећим лицима акте односно документе из става 1. овог члана, супротно сврси ради које му је приступ омогућен, нити на начин који наноси штету друштву, осим ако је на то обавезан законом. Ако члан друштва из става 1. овог члана акте, односно документа друштва којима је остварио приступ користи супротно тој сврси или их саопшти трећим лицима супротно ограничењима из става 2. овог члана, одговара за штету коју је тиме нанео друштву. Не сматра се повредом одредбе става 2. овог члана објављивање или саопштавање трећим лицима аката односно докумената из става 1. овог члана ако је то саопштавање обавеза прописана законом.

Овим чланом прописана су следећа правила у вези са коришћењем аката или докумената привредног друштва:

  1. Члан друштва који оствари приступ актима или документима друштва дужан је да их користи само у сврхе наведене у закону;
  2. Члан друштва не може да објави или саопшти трећим лицима акте или документа супротно сврси ради које му је приступ омогућен, нити на начин који наноси штету друштву, са изузетком када је на то обавезан по самом закону;
  3. Уколико члан друштва акте или документа друштва којима је остварио приступ користи супротно предвиђеним ограничењима,одговоран је за штету коју наноси друштву.

Уколико физичко лице које је члан привредног друштва злоупотреби право на информисање и приступ актима и документима друштва и исте објави или саопшти трећим лицима, чини прекршај из члана 587,став 1. овог закона.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бурсаћ Радомир, Михић-Муњић Јелена, "Коментар новог Закона о привредним друштвима:са упутствима за усаглашавање привредних друштава са новим законским решењима", Београд. , МДМ Ревизија, страна. 2011. ISBN 978-86-88725-01-9. стр. 85. ..
  • Новаковић Секула,"Коментар Закона о привредним друштвима", Београд., Пословни биро, страна82. 2011. ISBN 978-86-7889-435-0.
  • Костадиновић Светолик, "Компанијско право", Београд., Жиг, страна. 2007. ISBN 978-86-83237-45-6. стр. 93. ..