Правосудни испит

С Википедије, слободне енциклопедије

Правосудни испит је испит који спроводи адвокатска комора једне јурисдикције који адвокат мора да положи да би био примљен у адвокатску комору те јурисдикције.[1]

Аустралија[уреди | уреди извор]

Спровођење правосудних испита је одговорност адвокатске коморе у датој држави или територији о којој је реч. Они који су заинтересовани за каријеру у адвокатури морају прво бити примљени као адвокати у Врховни суд своје матичне државе или територије. Ово генерално захтева завршетак студија права које могу да потрају и до 8 година у зависности од начина студирања, одређеног степена који се завршава и правног факултета.[2] Након што стекну диплому права, дипломирани правници обично морају да обаве период практичне правне обуке (ПЛТ).[3]

Током ПЛТ периода, дипломирани правници добијају даље правно образовање које се више фокусира на практичне или техничке аспекте закона, као што су судска пракса, пренос и састављање тужбених захтева. Дипломирани правници такође морају да заврше минимални број дана под надзором вишег правника.

Након успешног завршетка практичне правне обуке, дипломирани правници морају да поднесу захтев за пријем у Врховни суд у својој држави или територији. Ова церемонија се обично одржава под председавајућим врховним судом државе или територије. То је формална церемонија која такође укључује полагање заклетве (или давање афирмације) да ће се придржавати закона јурисдикције и резултира тиме да се име особе упише на списак практичара у тој јурисдикцији.[4]

Бразил[уреди | уреди извор]

Ред адвоката Бразила (Ордем дос Адвогадос до Брасил), Бразилска адвокатска комора, спроводи правосудни испит широм земље два до три пута годишње (обично у јануару, марту и септембру). Испит је подељен у две фазе – прва се састоји од 80 питања са вишеструким избором која покривају све дисциплине (етика, људска права, филозофија права, уставно право, управно право, грађанско право, потрошачко право, грађанско процесно право, кривично право, кривични поступак, Закон о раду и Закон о радном поступку). Кандидат мора тачно да одговори на најмање 40 питања да би прешао на други део испита, четири есејска питања и радни пројекат (предлог, мишљење или тужбени документ) из грађанског права (укључујући право потрошача), Закона о раду, кривичног права, Управног закона, Уставног закона, Корпоративног закона или Пореског закона, и њихове одговарајуће процедуре.[5] Правосудни испит се може полагати на дипломској години. Успех на испиту омогућава да се практикује у било ком суду или јурисдикцији у земљи.[6]

Канада[уреди | уреди извор]

У Канади, пријем у адвокатску комору је ствар покрајинске или територијалне надлежности. Све провинције, осим Квебека, прате традицију обичајног права.[7] Адвокати у свакој провинцији обичајног права су квалификовани као баристери и као адвокати, и морају положити испите за оба вида судске праксе које спроводи Адвокатска заједница која управља адвокатуром у њиховој покрајини или територији. Све провинције обичајног права захтевају од будућих адвоката да заврше мандат (обично 10 месеци) након дипломирања на правном факултету током којег раде под надзором квалификованог адвоката. Правосудни испити се могу полагати након дипломирања на правном факултету, али пре почетка рада, или се могу полагати за време или након завршене праксе. Након положених испита и успешно завршеног стажног рока, кандидати бивају позвани у адвокатску комору и примљени у адвокатску професију као адвокати.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Легал Дефинитион оф БАР ЕXАМИНАТИОН”. www.мерриам-wебстер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-25. 
  2. ^ „Бар Еxам ин Аустралиа - Паге 3 оф 4 | ЛЛМ ГУИДЕ”. ллм-гуиде.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-09-25. г. Приступљено 2018-09-25. 
  3. ^ „Аустралиан Бар Ассоциатион | Бецоминг а лаwyер ин Аустралиа”. аустбар.асн.ау (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-06-12. г. Приступљено 2018-06-08. 
  4. ^ „Аустралиан Бар Ассоциатион | Бецоминг а лаwyер ин Аустралиа”. аустбар.асн.ау (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-06-12. г. Приступљено 2018-09-25. 
  5. ^ „ОАБ регистра рецорде де апроваçãо но 5º Еxаме де Ордем: qуасе 25% - Едуцаçãо - иГ”. Ултимосегундо.иг.цом.бр. 2012-01-13. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2017-01-23. 
  6. ^ „Хоw то Бецоме а Лаwyер ин Бразил”. Тхе Бразил Бусинесс (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-09-25. г. Приступљено 2018-09-25. 
  7. ^ „Цанадиан Лаw Сцхоолс | Тхе Лаw Сцхоол Адмиссион Цоунцил”. www.лсац.орг (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-09-25. г. Приступљено 2018-09-25. 
  8. ^ „Хоw то Бецоме а Лаwyер ин Цанада - ЦА | Бар Адмиссион Цоурсе анд Артицлинг”. www.лаwyереду.орг (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-25. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]