Преноснице у железничком саобраћају

С Википедије, слободне енциклопедије

Преноснице у железничком саобраћају служе за премештање возила на паралелни колосек. Оне, такодје не захтевају велики простор.[1]

Особине и употреба[уреди | уреди извор]

Карактеристике су им углавном исте као код окретница. Њоме се успоставља веза два или више колосека који се сустичу под ма којим углом и чије се осе пресецају у једној тачки, али је пропусна моћ преноснице мања. Брзина кретања при премештању износи око 1 м/с, а при електричном погону до 2 м/с. Употребљавају се у радионицама, депојима, неки пут на чеоним путничким станицама, на великим локотеретним станицама и у пристаништима. Постоје упуштене и површинске преноснице. Упуштене преноснице имају узидану јаму од пола метра, а површинске преноснице су израдјене без јаме.[1]

Окреница[уреди | уреди извор]

Окретница је постројење кружног облика које има покретну конструкцију за сместај железницког возила. Њоме се успоставља веза два или више колосека који се секу под ма којим углом и чије се осе пресецају у једној тачки. Та тачка се налази у средишту окретнице и у њој се ова окреће око своје вертикалне осе. Предност окретнице над скретничким везама огледа се у добром искоришћавању малог простора, на пример, радионице за оправку кола или депои и слично. Оне замењују скретнице тамо где нема довољно места за уградјивање скретница и где треба распоредити појединачна возила на разне колосеке. Међутим ману окретница представља њихова висока цена и скупо одржавање. За рад са окретницом потребно је доста снаге.[1]

Предности и мане окретница[уреди | уреди извор]

Мане скупо је да се одржава, не може да буде више возова у исто време.

Предности може да пренесе са јдног на други колосек без помоћи скретница.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ивић, Милош. Железничка постројења. Београд: завод за уџбенике. ИСБН 86-17-13360-0.