Primorski vilenjak

С Википедије, слободне енциклопедије

Приморски вилењак
Мужјак
Женка
Фотографије направљене у Споменику природе "Стража", река Караш
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
О. бруннеум
Биномно име
Ортхетрум бруннеум
Синоними
  • Либеллула бруннеа Фонсцоломбе, 1837

Приморски вилењак[1] или Плаветни хитри коњиц[2] (лат. Orthetrum brunneum) је врста вилинског коњица који спада у породицу Либеллулидае.

Опис[уреди | уреди извор]

Ортхетрум бруннеум је врста средње величине која је распрострањена на текућим водама на југу ареала. Адултни мужјаци су готово потпуно плави, док су женке жуте до смеђе. Адулти су дуги око 45 мм (абдомен 27 мм, док је дужина задњег крила 35 мм). У просјеку су већих димензија од Ортхетрум цоерулесценс.[3] Имају мембранозна крила са смеђом птеростигмом. На дорзалној страни абдомена имају танку црну линију. Пред крај сваког сегмента абдомена налазе се две црне тачке са обе стране линије. Код адултних мужјака ово није видљиво због изражене пруинозности - тело бива прекривено светло плавим љуспицама.[3] Очи су тамноплаве, а лице светлоплаво. Трбух и груди женке су окер, очи плаве, а лице жуто[4].

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Веома је распрострањен на територији Европе [5], а ареал му се пружа до Монголије и Северне Африке.[6]

Забележен је на простору следећих држава: Авганистан, Албанија, Алжир, Андора, Јерменија, Аустрија, Белорусија, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Кина, Хрватска, Кипар, Чешка, Египат, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург , Република Македонија, Малта, Молдавија, Црна Гора, Холандија, Пољска, Португалија, Румунија, Русија, Србија, Словачка, Словенија, Шпанија, Швајцарска, Турска и Украјина.[6]

Ортхетрум бруннеум - мапа распрострањења у Србији[7]
  присутна
Ортхетрум бруннеум - распрострањење у Европи[8]
  присутна

Станиште[уреди | уреди извор]

Насељава релативно плитке, осунчане, мале текуће воде - потоке и канале. Јавља се на деловима водотока који су мање обрасли емерзном вегетацијом.

Биологија и понашање[уреди | уреди извор]

Ова врста лети од априла до септембра. Адулти се могу наћи у близини споротекућих река или близу стајаћих вода на осунчаним путевима. Репродуктивно зрели мужјаци бране територију тако што терају остале мужјаке у лету. Најчешће се паре на земљи. Женке полажу јаја на површину воде, додирујући је абдоменом. Забележени су случајеви где женка полаже јаја док је у тандему са мужјаком.

Ларве су предатори. Живе дубоко укопане у седимент. Презимљавају у води, а развијају се у адулте након две до три године ларвалног развоја.[9]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Парење се не одвија у лету код ове врсте. Мужјак и женка се одвајају и женка сама полаже јаја додирујући воду крајем трбух. Јаја полаже у плитку воду поред обале реке. За то време мужјак лети у њеној близини. Лареве се развијају две године, након чега се излежу одрасле јединке. Егзувије остављају на обалним биљкама.

Подврсте[уреди | уреди извор]

Подврсте: [10]


Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 9. 
  2. ^ Јовић, M. (2013). А пропосал оф Сербиан намес фор драгонфлy специес (Инсецта: Одоната) оф тхе Балкан Пенинсула, wитх тхе цхецклист оф Одоната оф Сербиа. Ацта ентомологица сербица, 18(1/2), 1-10.
  3. ^ а б Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ISBN 0-9531399-4-8.
  4. ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6. 
  5. ^ Фауна еуропаеа
  6. ^ а б ИУЦН
  7. ^ „Алципхрон”. Архивирано из оригинала 17. 06. 2018. г. Приступљено 17. 06. 2018. 
  8. ^ [1]
  9. ^ Анималандиа
  10. ^ БиоЛиб
  11. ^ Хенрик Стеинманн: Wорлд Цаталогуе оф Одоната. Волуме II: Анисоптера. де Груyтер, 1997, ISBN 3-11-014934-6, С. 412.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]