Серверски скриптови
 | Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
Серверски скриптови [1].[2] представљају технику која се користи у дизајнирању веб сајтова која укључује убацивање скриптова у ХТМЛ изворни код где корисник (клијент) шаље захтев серверској страни при чему се скрипт извршава на серверу пре него што се клијенту назад пошаље одговор. Скрипт може бити написан на неком од бројних језика који се извршавају на серверској страни. Клијентски скриптови,као што је ЈаваСцрипт, за разлику од серверских се извршавају на клијентској страни у прегледачу веба. Серверски скриптови се обично користе да обезбеде интерфејс за клијента и да ограниче приступ клијенту ка власничким базама података или другим структурама података. Такође омогућују власницима сајтова да смање кориснички приступ изворном коду серверских скриптова који могу бити власнички и вредни сами по себи. На другој страни се налази серверска машина која треба да обезбеди већину рачунарских ресурса пре слања странице клијенту за приказ у веб прегледачу.
Када сервер испоручује податке на најчесће коришћени начин, на пример у складу са ХТТП и ФТП протоколима,корисници могу изабрати клијентски програм (већина модерних прегледача веба може послати захтев и примити податке коришћењем оба протокола).Уколико постоји више специјализованих апликација, програмери могу писати своје протоколе за комуникацију измедју клијента и сервера.
Програми који се извршавају на локалном корисничком рачунару без слања или примања података преко мреже се не сматрају клијентима, па се резултати таквих програма не сматрају операцијама на клијентској страни.
Историја[уреди | уреди извор]
Нетсцапе уводи имплементацију ЈаваСцрипт-а као језика за серверске скриптове заједно са Нетсцапе Ентерприсе Сервер,који је први пут представљен у децембру 1994. године (мало после представљања ЈаваСцрипт-а за претраживаче). Скриптове на серверској страни је касније користио Фред ДуФресне док је развијао први веб сајт за телевизијску станицу у Бостону. Ова технологија је описана у америчком патенту. Патент је представљен 1998. и сад је у власништву Опен Инвентион Нетwорк(ОИН). Године 2010. ОИН је именовао Фред ДуФресне-а "Уваженим изумитељом" за његов рад на развоју серверских скриптова.
Данас,због разноврсности сервиса који користе серверске скриптове да испоруче назад податке клијенту неки се и не наплаћују. Пример је WолфрамАлпха, који рачуна резултате изван клијентског окружења и враћа, израчунати резултат назад. Чешће корисћен сервис је Гоогле-ов претраживач, који тражи милионе кешираних резултата везаних за кључну реч коју је корисник навео и враћа уређену листу назад клијенту.Сири упошљава серверске скриптове изван веб апликације. Апликација узима унос,рачуна резултат и враћа га назад клијенту.
Објашњење[уреди | уреди извор]
У ранијем развоју веба, серверски скриптови били су скоро искључиво извршавани у комбинацији са C програмима и Перл скриптовима. Извршавани су од стране оперативног система и резултати су се слали назад веб сервер. Многи модерни веб сервери могу директно извршити сцрипт језике као што су АСП и ПХП од стране веб сервера или користећи модуле (мод_перл или мод_пхп).На пример, WебДНА укључује сопствени систем података.
Динамички веб сајтови понекад користе прилагођене апликације сервера као сто је Пyтон "Басе ХТТП Сервер" библиотека, иако неки можда не сматрају да је то писање серверских скриптова. При пројектовању коришћењем динамичких wеб-заснованих серверских техника, као што је класични АСП или ПХП, програмери морају добро разумети логично, временско и физичко раздвајање измедју клијента и сервера. Да би корисник покренуо извршавање серверског кода, програмер који ради са класичним АСП мора експлицитно да изазове кориснички претраживач да пошаље захтев серверу.
Скрипт на серверској страни је у потпуности обрађен од стране сервера уместо клијента. Када клијент затражи страницу која садрзи код писан на сервер скрипт језику сервер обрађује скрипт и клијенту враћа ХТМЛ страницу. На пример, АСП страница се не обрађује од стране претраживача, њу интерпретира сервер који може да обради АСП скрипт кодове и враћа ХТМЛ страницу клијенту.
Језици[уреди | уреди извор]
Најчешће коришћени језици су
- АСП.НЕТ (*.аспx)
- C (*.ц, *.цсп)
- Јава (*.јсп)
- ЈаваСцрипт (*.ссјс, *.јс)[3]
- Луа (*.лп *.оп *.луа)
- Перл (*.цги, *.ипл, *.пл)
- ПХП (*.пхп)
- Пyтхон (*.пy)
- Рубy (*.рб, *.рбw)
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Серверски скриптови на сајту Curlie
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Нетwорк программинг” (ПДФ). мај 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 10. 2010. г. Приступљено 29. 6. 2014.
- ^ „Сервер сиде сцриптинг” (ПДФ). Јохн D. Ханеy. октобар 2012. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 9. 2012. г. Приступљено 29. 6. 2014.
- ^ „Јава Сцрипт Тхе Дефините Гуиде” (ПДФ). Давид Фланаган. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 07. 2012. г. Приступљено 29. 06. 2014.