Sluzava korenka

С Википедије, слободне енциклопедије

Слузава коренка
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. mucida
Биномно име
Mucidula mucida
(Schrad.)Patt. (1887)

Слузава коренка (лат. Mucidela mucida или њен познатији синоним лат. Oudemansiella mucida),[1] позната и под називом порцеланска гљива и ледењача због карактеристичног изгледа (чисто беле боје). Гљива је која припада фамилији Physalacriaceae. Широко је распрострањена и честа врста у Европи. Расте на отпалом дрвном материјалу, нарочито је везана за букву. Јавља се у букетима током лета и јесени.

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Клобук је у пречнику од 2 - 10 цм, чисте беле боје или боје слоноваче, помало провидан. Средина је понекад окераста. Облик код млађих примерака је полулоптаст, заобљен, затим испупчен и најзад раван. Влажна површина клобука је глатка и веома слузава и лепљива, услед велике количине глутена. Сува површина је свиленкаста али без сјаја. Руб је оштар и наборан, избраздан.

Листићи су бели, трбушасти, вијугави, ретки, веома размакнути, слободни и право до улегло прирасли.

Дршка је танка и висока (8×1 цм), ваљкастог облика, пуна, уздужно влакнаста, при врху ребраста, беле боје и веома слузава. Поседује чашичасти прстен који је са горње стране бео, а са доње браонкаст као и база дршке. База дршке је баинасто до гомољасто задебљала, насађена на дрвену подлогу.

Месо је танко, еластично, беличасто.[2] Без карактеристичног мириса и благог укуса.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су округласте до јајасте, глатке. Величине 12—19×12—16 µм.[2] Отисак спора је бео.

Станиште[уреди | уреди извор]

Расте од касно пролећа до касне јесени и почетка зиме, готово искључиво на букви - на пањевима и њеним полегнутим и усправним стаблима, гранама и на чокањима. Неретко се могу наћи и на високим изумрлим гранама.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Јестива али мале вредности. Сматра се јестивом врстом уколико јој се огули кожица (висока концентрација глутена), али и даље лошег квалитета. Не постоји опасност од замене са отровним врстама гљива.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Флик, M. (2017). Која је ово гљива? препознавање, сакупљање, употреба. Београд: Едиција доо.
  • Божац (2008). Енциклопедија гљива. Загреб: Школска књига.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Намес Рецорд”. Индеx Фунгорум. Приступљено 2017-11-22. 
  2. ^ а б Узелац, Бранислав (2009). Гљиве Србије и западног Балкана. Београд: БГВ logic.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Слузава коренка на Викимедијиној остави