Стандарди образовања

С Википедије, слободне енциклопедије

Стандарди у образовању су мере нивоа развијености одређених ученичких компетенција. Компетенције подразумевају различите видове знања, вештина I ставова које ученик поседује. Закон о основама система образовања I васпитања (2009), предвидео је дефинисање стандарда за основно I средње образовање, чиме би се стандардизовало знање које ученици треба да усвоје I компетенције које треба да развију у доуниверзитетском образовању.

Дефинисање кључних компетенција I реформисање школских програма у складу са њима, започело је 2006. године, када је Европска Унија усвојила Европски оквир кључних компетенција за целоживотно учење(European Reference Framework of Key Competences for Lifelong Learning).

Стандарди су засновани на компетенцијама које треба да омогуће ученицима да успешно одговоре на различите животне изазове. Увођење стандарди образовања има I непосредну добробит како за наставнике, тако I за ученике I родитеље. Добробит коју наставници имају је благовремено планирање садржаја, метода и средстава којим остварују исходе, ученици имају јаснији увид шта се од њих очекује и које су мере постигнућа и како им то може помоћи у свакодневном животу и школовању. Родитељима стандарди образовања могу да помогну да лакше прате процес напредовања детета и шта могу да очекују од процеса образовања.

Основна промена у образовању оријентисаном ка развијању компетенција ученика је, динамичније I ангажованије учешће ученика у процесу образовања, што излази из оквира традиционалних школских предмета. Овакав приступ захтева планирање различитих облика наставе на нивоу школских тимова и комплекснији рад наставника на часу.

Промене које доносе нове технологије у раду, као I социјалне промене, постављају нове захтеве образовном систему за развој компетенција које омогућују лакше прилагођавање променама.

Стандардизација образовног система се уклапа I у модеран цонцепт образовања а то је образовање за цео живот. То значи да се кроз школовање не само стичу знања, него I свест да треба да се током целог живота враћати учењу. Без учења одрасли се лоше сналазе, не напредују у послу или губе посао, јер наука I технологија мења природу послова. То може да се одрази лоше I на друштво у целини I његову будућност. Генерације које се сада школују у Србији биће грађани Европске Уније I зато је важно да пратимо у којој мери их образовање припрема за будућност.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Приручник за наставнике – Општи стандарди постигнућа за крај општег средњег I средњег стручног образовања I васпитања у делу општеобразовних предмета, Београд, 2015
  • Образовање за ново време, Ка смисленом целоживотном учењу и развоју кључних компетенција Александар Бауцал, Београд, 2014
  • Међупредметне компетенције за крај општег средњег образовања, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2013