Судски силогизам

Судски силогизам је скуп мисаоних операција суда (судије) којима он испитује да ли конкретно чињенично стање, применом одређене законске норме , производи одређено правно дејство. Такав поступак се зове супсумција, односно подвођење чињеничног стања под правну норму.

Супсумпција се обавља помоћу силогистичке операције, при чему је горњи став судског силогизма, или премисса маиор - став према правној последици која се заснива на правној норми ( на пример: "Ко другоме својом кривицом проузрокује штету, дужан ју је и надокнадити") а за коју у датом случају треба утврдити да ли је наступила, док доњи силогистички став, премисса минор, чини конкретно чињенично стање ("тужени је својом кривицом проузроковао тужиоцу штету").

Из ове две премисе суд изводи закључак да јесте, или да није, предметна правна последица наступила ("тужени је дужан накнадити штету тужиоцу").