Уверење о пореклу

Уверење о пореклу (енг. C/О или ЦО) је документ који се широко употребљава у међународним трговинским разменама који сведочи да производ у њему наведен испуњава одређене критеријуме да би се сматрало да је потекао из одређене земље. Уверење о пореклу обично припрема и попуњава извозник или произвођач, и може званично да га сертификује треће лице. Обично се подноси царинском органу земље увознице да би образложио прихватљивост производа за улазак и/ или његово право на повлашћени третман.

Уверење о пореклу робе оверено од стране кинеске Међународне трговинске коморе

Основе уверења о пореклу

Концепт уверења о пореклу

Примећено је да Поглавље 2 Ревизиране Кјотове Конвенције даје прецизну дефиницију „уверења о пореклу“. Обим овог концепта покрива само специјалне облике издате од стране овлашћеног трећег лица.

Уверење о пореклу представља посебан образац идентификовања робе у којме ауторитет или тело овлашћено да га изда изричито потврђује да роба на коју се уверење односи потиче из одређене земље. Ово уверење такође може укључивати декларацију произвођача, снабдевача, извозника или друге надлежне особе.

у којој је декларација о пореклу дефинисана на следећи начин:

Декларација о пореклу представља одговарајућу изјаву о пореклу произведене робе, у вези њеног извоза, од стране произвођача, снабдевача, извозника или друге овлашћене особе за трговинске фактуре или било који други документ који се односи на робу.

Ипак, овај концепт се у пракси користи у ширем смислу, који такође обухвата и самоовлашћене сертификате, нпр. у споразуму НАФТА. Узимајући у обзир ове чињенице, Међународна трговинска комора даје једноставнију и обимнију дефиницију која обухвата и самоовлашћена и овлашћена уверења.

Уверење о пореклу је важан међународни трговински документ који потврђује да је роба у одређеној извозној пошиљци у потпуности добављена, произведена или обрађена у одређеној земљи. Оно такође служи и као декларација извозника.

У оквиру ове теме, декларација о пореклу ће се помињати зато што је важан доказ порекла, поред популарније коришћеног уверења о пореклу.

Важност уверења о пореклу робе

Уопштено говорећи, уверење о пореклу робе је суштински битно у међународним трговинским разменама зато што је доказ који показује порекло производа, које је основа за утврђивање царина и других трговинских мера које ће бити примењиване. Иако поштовање правила порекла у суштини значи да је производ квалификован за статус порекла и да је због тога је стекао право на повлашћене царине, у већини случајева, захтев за повлашћене царине мора бити пропраћен уверењем о пореклу представљеним царинском органу у луци или месту увоза. За разлику од извозника или произвођача, који су задужени за доказивање порекла производа надлежном органу ( или самоовлашћеном), увозник често поседује мало знања о томе колико производ испуњава критеријуме порекла. Уместо тога, од увозника се захтева да достави доказ, на пример, уверење о пореклу коју је издао или добио извозник или произвођач. Такво раздвајање обавеза значи да чак и ако производ заиста потиче из одређене земље, уколико увозник не поднесе уверење о пореклу, то може проузроковати забрану коришћења робе.

На пример, правила о пореклу у споразуму о слободној трговини између Чилеа и Тајланда предвиђају:

Чланак 4.13: Уверење о пореклу

Тврдња да је роба прихватљива за протекцију по овом Споразуму мора бити поткрепљена уверењем о пореклу коју је издала страна извозница у форми прописаној у Одељку А анекса 4.13 ( Образац уверења о пореклу робе Чилеа, који је издао његов надлежни орган) или Одељак Б Анекса 4.13 ( Образац уверења о пореклу робе Тајланда, издат од стране надлежног органа).

Осим споредних циљева, уверење о пореклу такође има одређену улогу да потврди порекло производа, а самим тим и његову вредност ( на пример, швајцарски сатови). Стога, увозник ће можда морати да га покаже својим потрошачима на циљаном тржишту. У неким случајевима, уверење о пореклу помаже да се утврди да ли производ може легално да се увози, посебно када земља увозница примењује забрану или санкцију за робу која потиче из одређених земаља.

Уверење о пореклу, земља порекла и правила о пореклу

Ови концепти су међусобно повезани и понекад изазивају забуну. У основи, уверење о пореклу потврђује земљу порекла производа наведеног у уверењу. Као што сам појам означава, земља порекла производа се не односи на земљу извозника производа, већ на земљу у којој је производ направљен или произведен. У много случајева земља порекла је и земља из које се извози. Међутим, постоје различити случајеви у којима су те земље различите. На пример, извозник у земљи А може да потпише уговор са увозником у земљи C и налаже да роба буде испоручена из земље Б, где је она стварно направљена. Што се тиче робе која није директно отпремљена, надлежни орган у транзитној земљи понекад може издати ново уверење о пореклу на основу оригиналног, у којој се земља порекла разликује од земље транзита.

Земља порекла се одређује на основу захтева о пореклу предвиђених правилима о пореклу која се примјењују на дотични производ. У најједноставнијем случају, земља порекла ће бити земља у којој је производ у потпуности добијен или произведен. На пример, пиринач који се узгаја и бере у Вијетнаму сматра се да је пореклом из Вијетнама. У случају да производња производа укључује две или више земаља (нпр. Крекери произведени у Кореји од риже из Вијетнама), земља порекла је дефинисана као земља у којој се производи последња значајна економски оправдана обрада или прерада.

Издавање и верификација уверења о пореклу

Издавање уверења о пореклу

За повлашћена и неповлашћена уверења о пореклу, њихово издавање зависи од тога да ли је дозвољена самосертификација или је потребна овлашћена сертификација.

У случају самосертификације, извозник или произвођач ће имати право да оцени усклађеност свог производа са важећим критеријумима порекла. Затим може издати уверење о пореклу користећи прописани образац. Понекад нема прописаног обрасца, што значи да је извознику или произвођачу дозвољено да једноставно преда (заклетву) изјаву о пореклу робе. Декларација може бити направљена на посебном документу или укључена у други трговински документ, као што је фактура.

Тамо где је потребна сертификација од стране трећег лица, обично се уверење о пореклу мора потписати од стране извозника или произвођача и од стране локалног органа издавања, као што је привредна комора или царински орган. Службеник за сертификацију може захтевати од извозника или произвођача да доставе документе који се односе на производни процес, или чак да прегледају производне просторе. Процес сертификације ће стога имати неке трошкове, укључујући накнаде које се плаћају надлежном органу.

Одрицање од уверења о пореклу

Одређивање порекла производа је кључно јер земља порекла је основа за примену царина и других трговинских мера. Међутим, уверење о пореклу није систематски потребно за све пошиљке. То ће зависити од трговинског режима под којим се производ увози у одредишну земљу, као и од вредности тог производа.

За неповлашћене сврхе, подношење потврде о пореклу обично није потребно, осим ако није другачије назначено, посебно у периоду када земља увозница примењује нека трговинска решења за одређене производе који потичу из одређених земаља. За повлашћене сврхе, иако је уверење о пореклу обично обавезно, већина споразума предвиђа одредбу о изузећу који се примењује на пошиљке "мале вредности".

Граница испод које уверење о пореклу није потребно се разликуј од једног трговинског споразума до другог. Стога је важно да трговци пажљиво испитају важећи трговински споразум како би сазнали да ли ће за одређену увезену робу бити неопходно уверење о пореклу. Одредба о изузећу или одрицању уверења о пореклу често се недвосмислено наводи у протоколу или анексу о правилима о пореклу релевантних споразума. Они такође могу да провере и упореде прагове за изузеће различитих трговинских споразума коришћењем Правила о пореклу посредника, бесплатног алата развијеног од стране Међународног трговинског центра у заједничкој иницијативи са Светском царинском организацијом(СЦО) и Светском трговинском организацијом(СТО) који служи да помогне малим и средњим предузећима.

Провера уверења о пореклу

Провера је процес који се извршава у земљи увозници, како би се потврдио статус порекла робе која су већ увезена. У овом процесу, проверавање уверења о пореклу достављеног царинским органима је битан корак. Царински службеник ће можда морати да провери веродостојност уверења тако што ће упоредити његов позив на број и испитати потпис и печат на његовој површини. Он такође мора да провери да ли су сва поља уверења прописно попуњена и да ли су информације у уверењу доследне оним у другим трговинским документима (нпр. трговачка фактура, коносман). Када се открије да уверење о пореклу садржи неке грешке, уверење може бити одбијено; међутим, мале и формалне грешке обично нису основа за аутоматско одбијање веродостојности уверења.

Уверење мора бити достављено у оквиру периода важности који је наведен у важећим прописима о пореклу. Поврх тога, уобичајено је да се достави у време увоза како би могао да се поднесе захтев за повлашћени третман. Међутим, многи споразуми прихватају ретроактивно издавање уверења о пореклу и могућност повраћаја царине. Ово олакшано правило се примењује ако у време увоза, из неког оправданог разлога, увозник није поднео захтев за повлашћену тарифу.

У случају да царински органи остану у недоумици, упркос томе што нема знакова пропуста на самом уверењу о пореклу, они могу тражити да физички провере увезена добра. Поврх тога, царински органи могу контактирати органе надлежне за издавање у земљи извозници да утврде било коју информацију коју сматрају неопходном пре него што донесу одлуку.

Органи надлежни за издавање и контролу

Домаће институције су оне које се директно баве издавањем и провером правила о пореклу. Разликују се од земље до земље и зависе од посебног споразума под којим је достава разврстана. На пример, за добра извезена из земље извознице у земљу увозницу под неповлашћеним режимом, уверење о пореклу мозе потврдити Привредна комора, али ако се тим добрима тргује под споразумом о слободној трговини, орган надлежна за издавање може бити једна агенција Министарства трговине.

Под нормалним условима, орган надлежан за издавање може бити једна од следећих институција:

• Привредна комора
• Царински органи
• остали државни органи или агенције одређене споразумом, уобичајено припадају Министарству трговине.

У већини случајева где су органи надлежни за контролу наведени, то су царински органи земље увознице. Разлог је то што правила о пореклу морају проћи контролу у земљи увозници како би могло бити утврђено да ли су добра подесна за повлашћени третман или не.

Типови, обрасци и формати уверења о пореклу робе

Типови уверења о пореклу робе

У суштини, због тога што правила о пореклу могу бити успостављена у сврхе повлашћења или неповлашћења, уверења о пореклу такође могу бити расподељена у два типа: повлашћени и неповлашћени.

Неповлашћено уверење о пореклу

Уверење о пореклу форма Б издато од стране Министарства трговине и индустрије Вијетнама, Виетнам

Неповлашћено уверење о пореклу је облик уверења која се издаје са циљем да буде у складу са неповлашћеним правилима о пореклу. Овај тип уверења потврђује земљу порекла производа не дозвољавајући да има право на повлашћене тарифе под режимом повлашћене трговине. Прецизније, неповлашћено уверење о пореклу се користи у WТО оквиру начела најповлашћеније нације као што је наведено у члану 1.2 Споразума о правилима порекла.

Речи „повлашћен“ и ‚‚неповлашћен“ у Споразуму узрокују одређене забуне. У контексту WТО-а,режим повлашћене трговине покрива споразуме о слободној трговини и остале независне повлашћене режиме, као што је Општи систем преференци. Према томе, иако МФН тарифе могу бити повољније у односу на оне које се примењују на робу која води порекло из земаља које нису чланице WТО, оне се сматрају ‚‚неповлашћеним „ јер се примењују на све чланице на исти начин, без дискриминације. Шта више, како сада трговина у оквиру WТО чини готово целокупну светску трговину, трансакције са земљама изван WТО-а имају занемарљиву вредност. Ово је разлог зашто у последње време веома мали број WТО чланица и даље захтева подношење неповлашћеног уверења о пореклу да би се примениле МФН тарифе, већ их примењују одмах.

Међутим, неповлашћено уверење о пореклу остаје битно у пар случајева. Неповлашћена правила о пореклу ће бити примењена на производе који воде порекло из земаља које подлежу трговинским решењима, тако да ова форма може бити неопходна у таквим случајевима. У време трговинских ратова, уверење о пореклу које показује да производ не води порекло из земље под санкцијама може такође бити тражено да би добра могла да уђу у земљу која је увела санкције. Поврх тога, понекада је порекло добра само по себи доказ квалитета и престижа, тако да може бити корисно набавити га, иако не помаже трговцима да добију третман повлашћених тарифа.

Повлашћено уверење о пореклу

Повлашћено уверење о пореклу је документ који потврђује да је роба неке пошиљке одређеног порекла према дефиницијама одређеног билатералног или мултилатералног споразума о слободној трговини. Ово уверење углавном захтевају царинске власти земље увознице које одлучују да ли би увезена роба требала да има користи од повлашћеног третмана који је дозвољен према важећем споразуму. За разлику од неовлашћеног уверења о пореклу који често у свом наслову садржи само земљу порекла, овлашћено уверење на врху документа садржи и назив споразума о трговини под којим се издаје.

За разлику од неовлашћеног уверења о пореклу, овлашћено има већу корист у пракси зато што омогућава одређене повластице ван МФН третмана. Дакле, у већини случајева када се говори о уверењу о пореклу, мисли се на овлашћено уверење. Следећи одељци који се односе на обрасце и формате ће разјаснити разноликост овог типа уверења о пореклу.

Обрасци уверења о пореклу

Уговор о пореклу робе у споразуму о слободној трговини између Канаде и Кореје.

Полиферацијом трговинског уверења, разне варијације обрасца уверења о пореклу су се користиле у међународној трговини. Иако свака земља углавном пружа један образац неовлашћеног уговора о пореклу ( или уопште не пружа образац ), образац овлашћеног се разликује у зависности од трговинског споразума. То значи да што више трговинских споразума постоји у једној земљи, то је трговцима потребно више образаца овлашћеног уверења о пореклу.

Да би трговци могли да захтевају повластице према одређеном трговинском споразуму, неопходно је да користе тачно одређен образац уверења о пореклу намењен за тај споразум. Ако узмемо Вијетнам као пример, вијетнамски извозник ће поднети захтев за овлашћено уверење о пореклу Образац А за ГСП потребе, Образац D ако се извози у другу земљу АСЕАН-а, Образац Е ако се извози у Кину у складу са трговинским споразумом АСЕАН-Кина, Образац АК ако се извози у Кину под трговинским споразумом АСЕАН-Кореја итд. У посебним случајевима, ако је је Вијетнамском извознику трговински партнер Јапански увозник, он ће морати да изабере Образац А (ГСП), Образац АЈ (АСЕАН-Јапан) или Образац ВЈ (Вијетнам-Јапан), у зависности од повлашћеног споразума којег жели да се придржава.

Међутим, виртуелно сви обрасци уверења о пореклу имају сличну форму, садрже поља која треба попунити и која обухватају земљу порекла, име и адресу пошиљаоца, име и адресу примаоца, детаље транспорта, опис производа и количину, печат и потпис издаваоца, ако је потребно овлашћено уверење. Осим тога, неке земље и трговински блокови су уложили напоре како би смањили разноврсност образаца уверења о пореклу. На пример, потврда о кретању ЕУР. 1 ( позната и као ЕУР. 1 уверење или ЕУР. 1) призната је као уверење о пореклу у разним билатералним и мултилатералним трговинским споразумима паневропског система преференцијала.

Формати уверења о пореклу робе

Уверење о пореклу робе у писаној форми

Најпопуларнији облик уверења о пореклу је образац у писаној форми. Ови обрасци се најчешће користе, јер у већини случајева морају садржати потписе и печате извозника или произвођача, као и оне надлежних органа. Поврх тога, и даље је потребно време да би провера и прихватање електронских докумената била прихваћена широм света, тако да укидање обрасца у писаној форми у некој скоријој будућности је заиста немогуће.

Иако све више трговинских споразума дозвољава трговцима да сами штампају уверења, најчешће се користе она уверења која је надлежни орган унапред одштампао и продао или доставио подносиоцима пријава. На пример, када је у питању Споразум о слободној трговини између Тајланда и Индије, неопходно је да уверење о пореклу буде одштампано на посебан начин, што значи да га трговац не може сам одштампати:

Правило бр. 7

(а) Уверење о пореклу важи 12 месеци од његовог издавања.

(б) Уверење о пореклу мора бити на папиру формата ИСО А4 у :складу са узорком приказаним у прилогу.

1. Он ће бити приказан на енглеском језику.

(ц) Уверење о пореклу садржи један оригинални примерак и три (3) копије следећих боја:

Оригинални примерак – Плава

Дупликат – Бела

Трострука копија – Бела

Четворострука копија - Бела

(д) Свако Уверење о пореклу ће имати уписан уникатни број и референтни број који се посебно даје у зависности од места или уреда издавања.

(е) Оригинални примерак, заједно са троструком копијом, извозник шаље увознику ради достављања оригиналног примерка царинској управи у луци или месту увоза. Дупликат ће задржати орган који је издао документ у земљи која извози. Увозник задржава троструку купију, а извозник задржава четвороструку копију.

Електронско уверење о пореклу робе

Како се сваке године издају милиони потврда, и како би се ишло у корак са напретком електронског пословања, уведено је електронско уверење о пореклу робе или енг. „е-ЦО“. Електронска уверења о пореклу робе нису само осмишљена да олакшају и обезбеде трговинско окружење, него и да уштеде време, смање трошкове и повећају транспарентност.

У последњих неколико година, националне и регионалне привредне коморе су развиле неколико е-ЦО платформи. Очекује се раст употребе електронских уверења о пореклу робе имајући у виду подршку и пословног удружења и уређивача политике. Посебно, на снагу ступа споразум о трговинским олакшицама СТО-а, уводећи нови показатељ употребе електронских докумената, укључујући и уверење о пореклу робе. Чланак 10.2 споразума наводи следеће:

2. Прихватање копија

2.1. Свака чланица ће, где је то могуће, настојати да прихвати папирну или електронску копију пратеће документације потребне за увозне, извозне и транзитне формалности.

2.2. У случајевима где владина агенција чланице већ поседује оригинал оваквог документа, било која друга агенција чланице ће прихватити папирну или електронску копију, где је то могуће, од агенције која поседује оригинал ин лиеу оригиналног документа.

2.3. Чланице неће тражити оригинал или копију извозних декларација поднетих управи царина чланице извознице као услов за увоз.

Уверења о пореклу робе и иницијативе олакшавања трговине

Неке међународне организације се труде да олакшају процес оверавања и провере уверења о пореклу робе. Оно што следи су неке од најзначајнијих иницијатива:

Фацилитатор правила о пореклу робе

У сарадњи са СЦО (Светска царинска организација) и СТО (Светска трговинска организација), Међународни трговински центар представља Фацилитатор правила о пореклу робе, који омогућава бесплатан приступ прилагођен кориснику, МТЦ-овој бази података, која садржи правила о пореклу и документацију везану за порекло у стотину трговинских споразума. Фацилитатор је такође комбинован са огромним базама података царинских и трговинских споразума који су изграђени и непрекидно одржавани од стране Мапа приступа тржишту МТЦ-а од 2006, што је резултирало у јединствено тржиште, омогућујући компанијама, посебно онима из земаља у развоју, да се користе трговинским споразумима широм света. Фацилитатор тренутно садржи податке за више од 150 слободних трговинских споразума склопљених од стране више од 190 држава као и неповлашћених режима ЕУ, УСА и Швајцарске. База података се постепено проширује са крајњим циљем да обухвати преко 400 слободних трговинских споразума и повлашћених шема које су тренутно активне у свету.

Фацилитатор правила о пореклу робе тежи да помогне малим и средњим предузећима да повећају трговину, користећи предност глобалних трговинских прилика у облику ниских стопа царина по трговинским споразумима. Алатку такође могу користити уређивачи политике, трговински преговарачи, економисти као и било који други корисници. Сваки корисник може једностао да претражи информацију о критеријуму порекла, друге одредбе порекла и трговинску документацију уношењем ХС ознаке производа.

Поред његове јединствене карактеристике претраживања, Фацилитатор дозвољава трговцима да имају бесплатан и директан приступ хиљадама законитих документација, укључујући стотине образаца уверења о пореклу робе. Корисник може једноставно да преузме форму која му треба за извесну трансакцију и попуни неопходне информације за подношење. Још, цео глосар општих мера, укљућујући оне повезане са оверавањем и проверавањем уверења о пореклу робе, је креиран да помогне корисницима да се навикну на компликоване изразе и појмове.

Уверење о пореклу ланца акредитовања

Формулација трговинске коморе као издавачке агенције за уверења о пореклу робе (УПР) мозе се пратити од 1923, Женевска конвенција везано за Поједностављење царинских формалности, појачано са ревидираном Конвенцијом из Кјота. Под овим споразумима, владе потписнице су могле да дозволе организацијама "које поседују неопходни ауторитет и пружају неопходне гаранције" држави, да издају уверење о пореклу робе. Тако због широко распрострањене мреже трговачке коморе издавачке заједнице, у већини земаља, трговачке коморе су виђене као организације којима је дозвољено да издају уверења о пореклу робе.

Од 1923, владе су поверавале издавање уверења о пореклу робе трговинској комори. Коморе су сматране за способне организације и цењене као одговорно и поуздано треће лице, које је неутрално и непристрасно. Увиђајући недостатак усаглашности у издавању уверења о пореклу широм света, Међународна привредна комора, Савет федерација комора света је на Међународном уверењу о пореклу робе постигла да се повећа и унапреди јединствен положај комора као природни агент у издавању трговинских докумената. Федерација је такође обезбедила универзалан скуп директива за издавање и доказивање уверења од комора широм света.

Види још

• Међународна трговина

Спољашње везе

• Рулес оф Оригин Фацилитатор,Фацилитатор правила о пореклу робе, бесплатан онлајн алат који омогућава предузећима да траже одредбе и документацију о пореклу.
• Маркет Аццесс Мап,онлајн база података о царинским тарифама и захтевима тржишта.
• Wорлд Трендс ин Преферентиал Оригин Цертифицатион анд Верифицатион,
• Wорлд Цхамберс Федератион
• ИЦЦ WЦФ Интернатионал Цертифицате оф Оригин Гуиделинес
• Интернатионал Цхамбер оф Цоммерце
• Wорлд Цустомс Организатион
• WТО'с Агреемент он Рулес оф Оригин