AEG G.III

AEG G.III^[1]
	AEG G.III avion bombarder
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1915.
Uveden u upotrebu	1916.
Povučen iz upotrebe	1918.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	120
Dužina	9,20
Razmah krila	18,44
Površina krila	67,00
Prazan	2.000
Normalna poletna	3.075
Klipno-elisni motor	2 h Mercedes D.IV
Snaga	2 x 161 kW
Brzina krstarenja	125 km/h
Maks. brzina na H=0	155 km/h
Taktički radijus kretanja	700 km
Plafon leta	3.500 m
Brzina penjanja	166 m/min

AEG G.III (nem. AEG G.III) je dvomotorni, dvokrilni, trosedi avion bombarder koga je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma AEG za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Intenzivan razvoj aeronautike podstaknut potrebama rata doveo je do toga da su se i avioni veoma brzo poboljšavali. Dostupnost novih snažnijih motora i novih elisa izazvao je AEG ( AEG - Allgemeine Elektrizitats-Gesellschaft GmbH ) da poboljša svoj dvomotorni bombarder AEG G.II i tako je nastao novi model AEG G.III.

Ugradnjom motora Mercedes DIV snage 220 KS, novih elisa, poboljšanjem aerodinamike smeštajući motore u gondole i niz drugih poboljšanja novi model je testiran 1915. godine. Zahvaljujući pozitivnim ocenama sa ispitivanja, avion je dobio dozvolu za serijsku proizvodnju, tako da su prvi avioni ovog modela još iste godine uvedeni u upotrebu.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona AEG G.III je bio čelične konstrukcije napravljene od zavarenih čeličnih cevi, pravougaonog poprečnog preseka obložen delom: limom, šperom ili platnom. U trupu aviona su bile smeštene tri kabine u tandem rasporedu (jedna za drugom). U prvoj kabini je bio smešten posmatrač (izviđač) koji je ujedno rukovao i prednjim mitreljezom. Pilot je sedeo u drugoj kabini dok je u trećoj kabini sedeo repni strelac. Na trupu aviona sa donje strane u visini krila nalazili su se spoljni (podvesni) nosači bombi.

Pogonska grupa: Avion AEG G.III je imao dva linijska šestocilindrična motora 2 h Mercedes DIV snage 220 KS svaki sa vodenim hlađenjem smeštenih u gondole. Gondole su bila metalna kućišta smeštena između gornjih i donjih krila. Pored motora u njima su bili smešteni hladnjak za rashladnu tečnost, hladnjak za ulje i rezervoari za gorivo i ulje. Motori su bili okrenuti u smera kretanja aviona pa su na vratilima motora bile postavljene drvene dvokrake vučne elise. Hladnjaci za rashladnu tečnost motora su se nalazili između elise i motora. Kapotaže motora su obezbeđivale minimalni aerodinamički otpor pri letu aviona.

Krila su bila klasične mešovite konstrukcije (metal + drvo) sa dve ramenjače, srednje debelog profila, presvučena impregniranim platnom. Oblik krila je bio trapezast, a dimenzije gornjih i donjih krila su bile iste. Gornja i donja krila su bila poravnata po napadnoj ivici krila. Do nivoa motora krila su bila upravna na osu trupa a odatle do krajeva su bila blago zakošena prema repu. Krila su između sebe bila povezana sa svake strane krila sa po dva para upornica i zatezačima od čelične žice. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Čelična konstrukcija koja je nosila motore bila je vezana za trup aviona, gornje i donje krilo kao i za stajni trap aviona. Ovako izvedena konstrukcija je dodatno ukručivala krila i njihovu vezu sa trupom aviona. Rep aviona je klasično izveden sa jednim vertikalnim stabilizatorom i kormilom pravca i horizontalnim stabilizatorima sa kormilima visine i napravljeni su kao i krila, metalne konstrukcije presvučene platnom. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane bili upornicama oslonjeni na trup aviona.

Stajni trap: ispod svake gondole motora nalazio se par točkova koji su nosećom čeličnom konstrukcijom bila povezana sa nosećom konstrukcijom motora. Točkovi su bili nasađeni na krutu fiksnu osovinu. Ispod repa aviona se nalazila elastična drljača kao treća oslona tačka.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza kalibra 7,9 mm. Jedan mitraljez je bio postavljen u kljun aviona za zaštitu aviona iz prednje sfere a drugi se nalazio kod drugog strelca koji je sedeo iza pilota, bio je okrenut ka repu aviona i zadatak mu je bio zaštita aviona sa zadnje sfere. Svaki od mitraljeza bio je snabdeven sa po 500 metaka. Pored ovoga avion je mogao da ponese do 300 kg bombi.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno 120 aviona AEG G.III. Njihovo uvođenje u operativnu službu je počeo krajem 1915. i početkom 1916. godine. Veći deo ovih aviona je bio raspoređen na Balkanu. Iako ograničen doletom uspeo je da postigne važan rezultat u septembru 1916. godine, kada je formacija uspela da uništi železnički most preko Dunava kod Cernavode u Rumuniji.

Svoju uspešnost je ovaj avion pokazao i na Zapadnom frontu, međutim tamo ovi avioni nisu mogli da lete bez lovačke pratnje pa pošto su lovci imali manji radijus dejstva od njih, to je umanjilo njihovu efikasnost i ograničavali njihov kapacitet.

Avioni AEG G.III. su počeli intenzivno da se zamenjuju na prvoj liniji fronta od septembra 1917. svi preživeli avioni su povučeni i raspoređeni u odeljenja za obuku novih posada.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Nemačko carstvo

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 140. ISBN 3-89350-693-4.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. str. 258. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 140. ISBN 3-89350-693-4.

[1]