Adresna magistrala
Adresna magistrala je računarska magistrala (serija linija koje povezuju dva ili više uređaja) koja se koristi za specifikaciju fizičke adrese.[1] Kada procesor ili DMA-uključen uređaj treba da čita ili piše u memorijskoj lokaciji, ona navodi tu lokaciju memorije na adresnoj magistrali (vrednost koja treba da se čita ili piše je poslata na magistralu podataka). Širina adresne magistrale određuje količinu memorije na koju sistem može da se obrati. Na primer, sistem sa 32-bitnom adresnom magistralom može da se obrati 232 (4.294.967.296) memorijskih lokacija. Ako svaka memorijska adresa ima jedan bajt, prostor memorije je 4 GB.
Implementacija[uredi | uredi izvor]
Rani procesori su koristili žicu za svaki bit adresne širine. Na primer, 16-bitna adresna magistrala ima 16 fizičkih žica koje čine magistralu. Kako su magistrale postajale šire, ovaj pristup je postao skuplji u smislu broja čipova, čioda i veličine kućišta. Počev od Mostek 4096 DRAM-a, multipleksirane adrese realizovane multiplekserom su postale uobičajna stvar. U multipleksiranoj adresnoj šemi, adresa se šalje u 2 jednaka dela naizmeničnim magistralnim ciklusima. Ovo je preplovilo broj signala adresnih magistrala koji je potreban za povezivanje sa memorijom. Na primer, 32-bitna adresna magistrala može se implementirati korišćenjem 16 nizova i slanjem prve polovine memorijske adrese, a odma zatim se šalje i druga polovina.
Zanimljivi primeri[uredi | uredi izvor]
Pristup pojedinačnim bajtovima često zahteva čitanje ili pisanje pune širine magistrale ( reč) odjednom. U ovim slučajevima, najmanje značajni bit adresne magistrale može biti čak neimplementiran - za to je već odgovoran kontrolni uređaj koji treba da izoluje pojedinačni bajt koji je potreban iz cele isporučene reči. Na primer, ovo je slučaj kod VESA Lokalne magistrale kojoj nedostaju 2 najmanje važna bita, što ograničava ovu magistralu na poređane 32-bitne transfere.
Istorijski gledano, bilo je takođe i nekih primera računara koji su bili u stanju samo da se obraćaju rečima.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „IEC 60050 – International Electrotechnical Vocabulary – Details for IEV number 351-56-10”. International Electrotechnical Commission. Pristupljeno 31. 1. 2014.