Baset (rasa)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Baset

Zemlja porekla
 Velika Britanija
Klasifikacija i standardi
FCI: Grupa 6 Goniči, tragači po krvi i srodne rase Sekcija 1.3 #163 standard
AKC: Goniči standard
ANKS: Grupa 4 (goniči) standard[mrtva veza]
KKS: Grupa 2 (goniči) standard
KC(UK): Goniči standard
NZKS: Goniči standard
UKS: Hrtovi standard

Baset (orig. ime: Basset Hound) je rasa kratkodlakog psa iz porodice lovačkih pasa. Baset je gonič koji je prvobitno uzgajan u svrhu lova na zečeve i kuniće. Njihovo izoštreno čulo mirisa i sposobnost da izoštri njuh postoji još samo kod blodhunda.[1] Naziv baset potiče od francuske reči bas, što znači 'nisko', sa prigušnim sufiksom '-et' '- što zajedno znači - 'prilično nisko'. Visina baseta iznosi od 33 do 38 cm, a težina od 22 do 29 kg.

Baset

Istorija[uredi | uredi izvor]

Baseti najverovatnije potiču od goniča sv. Huberta, pretka današnjeg blodhunda, tako što je došlo do mutacije u lozi goniča sv. Huberta koji je stvorio kratkonoge goniče. Ti kratkonogi goniči su možda zadržani iz radoznalosti, a potom su s namerom uzgajani kada je uočena njihova sposobnost da love zečeve i kuniće ispod šipražja gustih šuma. Baset se prvi put spominje u ilustrovanoj knjizi o lovu, 1585. godine. Na osnovu tih ilustracija, izgleda da su prvobitni francuski baseti podsećali na današnjeg artezijskog normanskog baseta.[2]

Baseti su prvobitno bili popularni među francuskim aristokratama, ali nakon francuske revolucije postali su lovački psi običnih ljudi kojima je trebao pas koji ih može peške pratiti, jer tadašnji obični ljudi nisu imali pristup konjima. Lord Galvej je preneo par baseta 1866. u Englesku, gde se oštenilo pet štenadi, ali ih on nije prikazivao te su ostali relativno nepoznati.[2]

Zatim, 1874. godine, ser Everet Milais uvozi baseta Model iz Francuske. Milais je ovu rasu promovisao u Engleskoj i osnovao uzgajivački program u svojoj uzgajivačnici, ali je i sarađivao sa uzgajivačkim programima lorda Onsloua i Džordža Krela. Zbog svojih napora da upozna englesku javnost sa basetom, Mialis se smatra "ocem rase" u Engleskoj. Prvi put je izložio baseta 1875. godine, na izložbi u Engleskoj, ali baset nije privukao veliku pažnju sve do Volverhampton izložbe 1880. godine. Par godina kasnije, pasmina je postala još popularnija kada je Aleksandra, princeza od Velsa, držala basete u kraljevskim uzgajivačnicama. Kinološki savez Velike Britanije je 1882. godine priznao baseta, a dve godine nakon toga osnovan je i engleski klub baseta.

Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]

Narav[uredi | uredi izvor]

Baset je prijateljski nastrojen, privržen i mio pas. Pošto je prvobitno lovio u čoporu, dobro se slaže sa drugim psima i generalno sa drugim životinjama. Orijentisani su prema ljudima i slažu se dobro sa decom. Prilično su pametna pasmina, a dresura nije jednostavna jer mogu biti pomalo tvrdoglavi. Čvrsta i strpljiva ruka sa dosta kreativnosti učiniće da izađe ono najbolje iz njih.[3] Baset je uporan gonič. Divljač traži po mirisu, ima instinkt čopora i dubok, prijatan lavež. Smiren, nikada agresivan ili uplašen.[4]

Opšti izgled[uredi | uredi izvor]

Tela su im velika, čvrsta i duga, sa zakrivljenim repom koga drže visoko iznad njihovih dugih leđa. Ova pasmina, u odnosu na svoju veličinu, teža je od većine drugih.[5] Oči baseta su romboidnog oblika, niti su buljave niti duboko usađene. Tamne, ali mogu da budu i srednje nijanse braon kod pasa svetle dlake. Izraz je smiren i ozbiljan. Uši su nisko usađene, odmah ispod linije oka. Duge, ali ne preterano duge, već dosežu samo malo ispod njuške. Celom dužinom su uske i dosta su uvijene ka unutra. Veoma gipke, nežne i baršunaste teksture. Rep je pravilno usađen, prilično dug, jak u korenu, sužava se, sa umerenom količinom grube dlake ispod. Kada se pas kreće, strogo nošen dosta visoko i blago savijen, sabljast. Nikada zarolan niti veselo nošen. Dlaka je glatka, kratka i uz telo. Nije previše meka. Pas je urednog izgleda i bez dugih resa. Duga, meka dlaka ili duge rese su veoma nepoželjni. Boja dlake je obično crna, bela i svetlosmeđa (trobojni pas); žućkasta i bela (dvobojni pas); ali svaka priznata boja goniča je prihvatljiva.[4]

Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]

Nega oko dlake podrazumeva minimalno sređivanje, ali je neophodna redovna provera ušiju i lica, posebno u predelu naboranih delova. Potrebno je podrezivati nokte po potrebi. Iako nisu ni najaktivnija ni najbrža rasa, basetu ipak treba redovna vežba. Dnevna umerena vežba, kao što je brza svakodnevna šetnja, održavaće baseta zdravim i delovaće preventivno na gojenje.[6][7]

Baset je generalno zdrava rasa, ali zbog dugih, spuštenih ušiju su podložni infekcijama uha. Drugi potencijalni zdravstveni problemi su displazija lakta i kuka, hipotireodizam, glaukom.[7]

Životni vek ove pasmine je od 8 do 13 godina.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hart, Ernest H. Ovo je baset, T.F.H. Knjige, 1974. ISBN 0-87666-241-6
  2. ^ a b „Baset - informacije, fotografije, karakteristike i činjenice”. Dog tajm (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-20. 
  3. ^ „Baset - činjenice i osobine”. Hils pet nutrition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-20. 
  4. ^ a b „Baset”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-20. 
  5. ^ Američki kinološki savez - Baset
  6. ^ „Baset - informacije”. mezimci.rs. Pristupljeno 2020-09-20. 
  7. ^ a b „Sve o basetima”. Sprus pets (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-20. 
  8. ^ „Životni vek baseta”. Životni vek životinja (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Baset na Vikimedijinoj ostavi.

Kinološki savez Republike Srbije - Baset

Engleski klub baseta(jezik: engleski)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Басет_(раса)&oldid=26819305”