Википедија:Glasanje/Predlog/Botovsko unošenje šablona "bez izvora"

Dakle, predlog je vrlo prost: ubaciti botom u SVE članke koji nemaju izvore šablon „bez izvora“. Prednosti ove akcije su višestruke. Konačno ćemo imati uvid u tačan broj članaka koji nemaju nijedan izvor — bilo spisak literature, bilo inlajn reference. Ovo je višestruko korisno: videćemo gde smo i koliko smo pouzdani, a to saznanje može uroditi plodom tipa akcije referenciranja članaka, ili ubacivanja literature. Englezi imaju šablon koji stavljaju na članke koji nemaju inlajn reference, dakle, za njih je sasvim normalno da članak ima spisak literature, ali im nije dovoljno dobro, nego se upinju da svaki članak ima i inlajn reference. Milsim da i mi možemo da dođemo do tog nivoa, ali moramo ići redom, prvo da nam većina članaka ima barem spisak ozbiljne i proverene literature, a kasnije možemo ići i dalje, kao i Englezi, težiti da svaki članak ima inlajn reference.

Znam da mnogi shvataju ovaj šablon kao atak na sebe, ili onog ko je pisao članak, ali moram reći da je to apsolutno pogrešan stav. Šabloni ne služe da bi se onaj koji je pisao članak kaznio, maltretirao ili šta se sve na ovoj našoj Vikipediji nije čulo u vezi sa tim. Šabloni te vrste imaju dvostruku ulogu: pomažu pre svega nama da napravimo spiskove, statistike i da lakše nađemo ono što treba srediti, a ujedno pomažu i čitaocu da zna s kakvim se tekstom suočava i koliku dozu rezerve treba da ima kad čita naše članke. Ne zaboravite da se mi međusobno poznajemo i znamo manje-više kad vidimo ko je pisao članak koliko se može verovati onom što piše u njemu, ali to nije slučaj sa ljudima koji koriste Vikipediju kao izvor informacija. Običan posetilac nema predstavu ko smo mi, šta nam je struka, i koliko smo stručni u tim našim strukama, i jedina garancija da je ono što stoji u našim člancima ispravno jeste literatura, reference, izvori na osnovu kojih je tekst napisan. Stoga mislim da je ova ideja izuzetno bitan korak, kako za nas i naš rad, tako i za one koji nas posećuju.

Otvaram diskusiju o ovom pitanju, dajte predloge, recite šta mislite itd. Diskusija traje deset dana. Jagoda ispeci pa reci 23:08, 7. januar 2012. (CET)

Diskusija je završena i otvoreno je glasanje.--Jagoda ispeci pa reci 14:08, 19. januar 2012. (CET)

Komentari

 Komentar: Ja se, naravno, slažem za botovsko unošenje ovog šablona --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 23:27, 7. januar 2012. (CET)

E, drago mi je da si se javila. Baš sam htela i tebe da obavestim, s obzirom da si ti pokrenula onu diskusiju na Trgu... --Jagoda ispeci pa reci 23:29, 7. januar 2012. (CET)

Meni je samo bilo iritirajuće da neko ko nema status autopatrolisanog korisnika ubacuje taj (ili bilo koji) šablon na veliki broj članaka --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 23:31, 7. januar 2012. (CET)

Ma sve je ok. Ovo je jedan problem o kom sam ja odavno razmišljala, ali nekako sam mislla da ima previše korisnika koji su osetljivi na taj šablon. Uostalom kao i bilo koji drugi za sređivanje. Dobro je da diskutujemo o ovome i da vidimo ima li koncenzusa da se oubiljno pozabavimo referenciranjem naših članaka. --Jagoda ispeci pa reci 23:36, 7. januar 2012. (CET)

 Komentar:Da li je uopšte moguće da se botovski identifikuju takvi članci? Neki nemaju onlajn izvore nego samo spisak literature? Šta da radimo sa klicama, posebno sa onih nekoliko desetina hiljada botovski unešenih?--V i k i v i n dR 23:37, 7. januar 2012. (CET)

Naravno da jeste. Parametar bi bio svi članci koji nemaju odeljak literatura, izvori, reference, ili ako imaju, nemaju ništa ispod. Možda postoji i neki određeniji način, botadžije sigurno znaju. Klice koje su botovski unesene, imaju reference (barem neke, mislim da oni Ćikini meteori imaju, možda se varam). Ali sve i da nemaju, to su ravnopravni članci kao i svaki derugi i treba da se obeleže. Sad, možda klice do tri rečenice nema smisla da se beleže. To je jedino gde se dvoumim, mada ipak naginjem više ka tome da se baš sve bez izvora obeleži. --Jagoda ispeci pa reci 23:43, 7. januar 2012. (CET)

Ne znam na koji će način da funkcioniše. Mislim, pitam se šta je po botu referencirano a šta ne - to bi valjalo definisati. No, slažem se s tim da treba uvesti tako nešto. Naravno da neću botu ili već ikome drugom uzeti za zlo ukoliko označi neki članak kome sam umnogome doprineo. Štaviše, ima par primera gde sam sam označio da sam zaboravio navesti literaturu ili referencu. Ima čak mesta gde sam mesto odrednice iz enciklopedije stavio napomenu (u vidu šablona) da su podaci preuzeti iz iste. Pretpostavljam da će ukoliko ovo izglasamo takav uprošćeni način upućivanja na izvor biti prevaziđen.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 01:00, 8. januar 2012. (CET)

 Komentar: Naravno da i ja podržavam ovu ideju, svakako ukoliko je moguće da se botovi skockaju na takav način da lepe šablone i prepoznaju članke bez spoljašnjih veza ili literature. A opet mislim da na klice od dve tri rečenice nema smisla lepiti te šablone. Sa druge strane imamo mnoštvo ovakvih članaka za koje je moguće naći na hiljade referenci a mi nemamo ni jednu. U svakom slučaju ovakav postupak bi dodatno podigao kvalitet i verodostojnost ovog projekta na srpskom jeziku. --NikolaB (razgovor) 01:25, 8. januar 2012. (CET)

O Narodnoj Republici Ostin, kako je zove ostatak Teksasa, ja planiram da napišem sveobuhvatan članak. Hvala što si me podsjetio.--V i k i v i n dR 01:36, 8. januar 2012. (CET)

Ne znam kako bi ta akcija poboljšala kvalitet Vikipedije. Samo bi dodala šablon na vrh članaka i time ih smestila u već ogromnu kategoriju, ali bi opet moralo da se uloži dosta truda da se sve to sredi (što bi se desilo sve i da nema tih šablona). Ako već želimo velike akcije ovog tipa, meni deluje logično da prvo saniramo već postojeće probleme (tj. približimo praznom kategoriju za nereferencirane članke), a tek onda sprovedemo ovo. Što se tiče rada bota, to što predlažete je izvodljivo, jer je reč o relativno jednostavnim metrikama, ali bi obeležavanje išlo sporo, jer bi moralo da se ide kroz svaki članak na Vikipediji i da se proveravaju dati uslovi. --F± 10:03, 8. januar 2012. (CET)

Naći i izabrati reference je navažniji, najteži i najkreativniji deo posla u pisanju članka. Nema mogućnosti da se to šablonizira sa nekim opštim kriterijumom. Nikada kriterijum ne može biti toliko sveobuhvatan i objektivan da zameni uređivače i oni pogreše. Sa druge strane, članci se moraju čitati od strane uređivača da bi se postavila tako ozbiljna primedba. Konačno, protiv toga sam. Uvažavam trud za ideju, ali mislim da nije realno. Sledeće bi bilo da bot piše članke, malo sam namerno preterao da bi bio obedljiviji.-- Sahararazgovor 10:09, 8. januar 2012. (CET)

Samo da napomenem, ja sam mislila na članke koji su samo goli tekst, bez ičega. Ukoliko bi članak imao odeljak Literatura ili Izvori, sa samo jednim izvorom, takav članak ne bi bio obeležen. Sahara, bojim se da nisi razumeo predlog — predlog nije da se botom ubacuju reference, nego da se ubaci šablon "bez izvora", tj. da se obeleže svi članci bez izvora, a onda da se organizuje akcija ručnog ubacivanja referenci, jer kao što i sam kažeš, nijedan bot ne može znati koja referenca gde najbolje odfgovara, osim ljudskog bića. Što se tiče Filipovog pitanja, kako bi to unapredilo Vikipediju, već rekoh: znali bismo na čemu smo, i mogli bismo da krenemo u sređivanje tih i takvih članaka. S druge strane, kao ozbiljna enciklopedija imamo odgovornost prema čitaocima. Sam si više puta isticao u intervjuima koje si davao da najviše vikipediju koriste deca iz osnovne i srednje škole. Kakav mi to njima onda primer dajemo ako im nudimo nereferencirane i neproverene tekstove, plus, niti ih obavestimo da budu oprezni sa takvim tekstovima? Takođe bi možda trebalo raspraviti i o običajima nekih korisnika da pišu bez literature i referfenci. Jer, džaba nama sve akcije, ako puštamo da neko sistematski unosi nereferencirane tekstove. Drugo, Filipe, kažeš, da se sredi prvo što imamo za sređivanje. To je nemoguć posao. Aleks je već nekoliko puta praznio kategorije sređivanja, i vidi sad. Misliti da je moguće isprazniti te kategorije i da one tako ostanu je totalno uzaludno. Čišćenje, sređivanje, bez izvora... To su kategorje koje su kao rupa bez dna, koliko god ćistiš, uvek ima nešto u njima. Bitno je čistiti i imati čvrstu evidenciju šta je dobro a šta treba da se popravi. A šabloni su savršena stvar za tako nešto. Unapređenje kvaliteta tom akcijom ne dolazi automatski, ali posredno, popločava put ka tome, dajući nam u uvid koliko toga zaista ima za sređivanje. --Jagoda ispeci pa reci 10:36, 8. januar 2012. (CET)

Epi, budi siguran da bot neće obreležiti nijedan tvoj članak, jer koliko si ti detaljista sa referencama i literaturom, sumnajm da ima ijedan članak koji si tii dotakao a da nije barem literatura ubačena. Dakle, da ponovim još jednom: šablon bi se lepio SAMO na one članke koji su apsolutno goli, bez ičega. Ako članak ima jedan sajt, jednu knjigu ili jedan novinski članak, bilo šta kao literaturu, izvor ili referencu, takav članak se neće obeležiti. --Jagoda ispeci pa reci 10:38, 8. januar 2012. (CET)

A da mi prvo pokušamo da sredimo naše šablone za navođenje izvora i uputstva, da bude lakše korisnicima? Nešto poput ovog formulara na španskoj viki:

Formular za unošenje referenci

. Mislim, možemo obilježavati do mile volje i praviti statistike, ali sve to ne vrijedi ništa značajno, jer većina korisnika smatra da je naš trenutni sistem unošenje izvora komplikovan. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:46, 8. januar 2012. (CET)

Slavene, ideja je odlična, ja je podržavam a verujem i mnogi drugi koji imaju običaj da ubacuju reference, i verujem da bi to Micki super odradio, ali malo si off topic. Predloži to Mickom, a kad se bude vrnuo s odmora, sigurna sam da će rado odraditi taj posao. --Jagoda ispeci pa reci 11:08, 8. januar 2012. (CET)

Nisam oftopik, složio bih se sa Filipom, a ovo bi pomoglo da prvo probamo da počistimo ono što je trenutno obilježeno. Strpati nekih 50-80 hiljada članaka u tu kategoriju, a možda i više, smatram jalovim poslom. Ionako je nepregledna sa ovih sadašnjih 2 i po hiljade. Zatim, članci ne bi bili sortirani po oblastima, kao što nisu ni sada u datoj kategoriji, a iluzoirno je očekivati da bilo ko sad zareda da traži izvore malo za matematiku, malo za književnost, pa malo za astrofiziku. Osim toga u tu kategoriju ne idu samo članci koji nemaju nikakvih izvora, nego čak i članci čiji dijelovi sa nekim značajnim tvrdnjama nemaju nikakav ili nemaju valjan izvor za konkretan dio ili dijelove. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:24, 8. januar 2012. (CET)

Možemo napraviti više šablona, pa da bot stavlja u kategoriju bez izvora-kategorija u zavisnosti odkategorije u kojoj se nalazi članak. Tako bi npr. u članku koji se nalazi u kategoriji Matematika, stavio šavlon Bez izvora-matematika, i taj bi članak upao automatski u kategoriju Bez izvora-matematika. To jeste problem, i to mi je takođe palo na pamet, mislim da nije nemoguće rešiti botom ii to. Onda bismo imali kategoirju Bez izvora podeljenu u različite potkategoriije, pa onaj ko želi da sređuje, odabere oblast koja mu leži i gotovo. --Jagoda ispeci pa reci 12:00, 8. januar 2012. (CET)

U principu 90 i više % naše Vikipedije nema izvore ili nema dobre izvore. Možemo obilježiti skoro sve, nema problema, ići će sporo kako kaže Filip i bez dodatnih parametara, ali to nam ne riješava skoro pa ništa. Druga stvar. Našim srednjoškolcima i osnovcima koji koriste Vikipediju slabo pomažu izvori i literatura na engleskom, pominjem ih pošto su već navedeni kao neko kome trebamo da postanemo više upotrebljivi. Ne pomažu im nimalo knjige i članci na jednom stranom jeziku, naročito kada su u pitanju prirodne nauke, gdje se neke stvari objašnjavaju i prenose drugačijim metodama, da ne govorim o tome da su im mnoge stvari iz takvih izvora skroz neupotrebljive ako ne znaju prilično dobro engleski, što je iluzorno očekivati od većine učenika da smo ne znam kako pametna nacija. Prema tome mi imamo više problema osim same činjenice da nam fale izvori za mnoge stvari i trebaju nam jake ekipe za razne oblasti da bi iole popravili stanje. Popis literature na našem jeziku za osnovne oblasti je jedna potreba ovog projekta kojom se nikada ozbiljnije nismo bavili. Šaranje članaka izvorima, čisto da se ispuni formalnost i bez da se poznaje oblast dovoljno dobro, čak se ni ne provjeravaju izvori koji se prenose sa viki sa koje se radi prevod te se datum pristupa izvoru samo prepiše, pa oblast nam čak nam nije ni hobi, ne može biti valjan kriterijum po kom se može odlučivati o kvalitetu istih. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:37, 8. januar 2012. (CET)

Postojanje literatutre u članku služi pre svega da čitaocu probudi poverenje u ono što piše, a ne da ide da čita tu literaturu. Za tako nešto postoje Spoljašnje veze i Preporučena literatura. Kad čitaš neku odrednicu u nekoj enciklopediji, da li ideš obavezno potražiš i ono što je u Bibliografiji navedeno? Sigurno ne. Ali pogledaš i na osnovu onog što vidiš, odlučiš da li je informacija koju ti daje ta enciklopedijska odrednica dobra i koliko je dobra. Ovde se taj odeljak literature shvata na vrlo pogrešan način. Literatura garantuje da članak nije pisan iz glave, ne pretenduje da bude predlog za dalje čitanje. Kao što rekoh, za tako nešto postoje odeljci Preporučena literatura i Spoljašnje veze. --Jagoda ispeci pa reci 13:07, 8. januar 2012. (CET)

Postojanje literature uopšte ne garantuje ništa, kao ni postojanje izvora u članku. Mislim, kako možeš vjerovati nečemu što nisi sam provjerio? Ja mogu popisati literaturu i staviti izvore u članak, a da pored svega sve bude netačno. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:12, 8. januar 2012. (CET)

Jagoda, ako nam treba interna statistika, uvek mogu da se prave spiskovi, umesto da se sve smešta u kategorije. Takođe je moguće stavljati "nevidljive" šablone sa nevidljivim kategorijama... Što se tiče podele u potkategorije, to je malo problematično, jer kako bot da odredi kojoj oblasti neki članak pripada, ako ima u sebi nekoliko kategorija, koje pripadaju raznim oblastima? A haotična organizacija kategorija ne doprinosi u donošenju takve odluke. Na kraju, da, treba biti iskren prema čitaocima u vezi sa proverljivošću sadržaja ovde, ali čini mi se da bi ovakva akcija imala više štete nego koristi, baš u tom PR delu — ako neko nabasa na 10 nasumičnih članaka, od kojih recimo 8 nosi nalepnicu da mu nedostaju izvori, počeće da shvataju srviki kao šarlatanski izvor podataka. Mislim da se slažemo oko toga da je dobra većina tih članaka bez izvora OK, ali da bi izvori svakako trebalo tu da stoje. Ako već označimo većinu članaka tim šablonom, stvoriće se pogrešna slika da je najveći deo srviki (možda) netačan. A to nije slika koju želimo da šaljemo u svet. Kada je reč o PR-u, treba biti pažljiv, ali i kritičan. Zato se uvek ograđujem oko toga da mi ne možemo tvrditi da je sadržaj na Vikipediji 100% ispravan, već da čitaoci mogu verovati nekoj tvrdnji samo ako su date reference. Sam nedostatak referenci bi trebalo da je dovoljno dobar znak da neki članak treba uzeti sa rezervom. Druga strana medalje je taj pokušaj da se napravi dihotomija, gde sa jedne strane postoje nereferencirani članci (bez ikakve literature i reference), a sa druge postoje iole referencirani. Meni se to ne sviđa i ne oslikava realnost. Zapravo postoji kontinuum — gradiranost referenciranosti nekog članka. Meni je podjednako tragično da članak od 10 skrinova teksta ima jednu jedninu referencu, koliko i klica bez ijedne reference. Po kriterijumu koji se predlaže, prvi ne bi bio uopšte označen (a možda je bitnije da veći članci budu referenciraniji), a drugi bi. Da zaključim: ne mislim da je svrsishodno označavati veliki broj članaka na ovakav način. Pravljenje spiskova i internih statistika je OK, jer time dajemo sebi uvid u to šta treba uraditi. --F± 14:54, 8. januar 2012. (CET)

OK. Ja se slažem i sa tim. Iako i dalje mislim da treba čitalac da bude obavešten, mislim da je trenutno važnije da imamo uvid u stanje, ali ono STVARNO stanje. Ako je moguće botom napraviti spisak svih stranica bez izvora, ili staviti sve u neku nevidljivu kategoriju koja je nama dostupna, s tim da bi izbacivanje tog članka bvilo lako i krajnje automatizovano (npr. da se sam skine sa spiska ako mu se izbaci šablon ili doda naslov tipa Reference, Izvori, Literatura). Jer, treba biti pošten pre svega prema samom sebi i uvideti gde su greške, da bvi se te greške mogle ispraviti. A članci bez izvbora svakako spadaju u jednu vrstu grešaka na čijem ispravljanju se mora raditi kako bi ugled ove enciklopedije rastao, a ne padao. OK. Tajne kategorije ili nevidljivi šablon koji ubacuje članke u nevidljivu kategoriju, može. Za mene, nikakav problem. --Jagoda ispeci pa reci 15:03, 8. januar 2012. (CET)

Još jednom molim diskutante da se drže teme. Kvalitet referenci, način na koji se ubacuju,kriterijumi odabira, tehnika ubacivanja i sl. nije predmet ove diskusije. O tome možemo svakako pričati, ali kasnije, na posebnoj diskusiji. Ne rasplinjujmo se, molim vas. --Jagoda ispeci pa reci 15

05, 8. januar 2012. (CET)

Dobro, ima nas kojima nije jasna praktična svrha svega toga. Koja je svrha obilježavanja ako će članci stajati samo obilježeni a najvjerovatnije se ništa po tom pitanju neće raditi, kao što se ne radi ni sa kategorijom od 2000 članaka? Ti si dala argument da se obilježavanjem 90% članaka Vikipedije poboljšava stanje stvari. Ja tu ne vidim nikakvo poboljšanje stanja stvari. Da se pokrene jedna akcija u kojoj bi svako iz oblasti koje ga interesuju počeo da radi kontrolu članaka i traži literaturu, izvore i sl., onda bih vidjeo neku svrhu. U poboljšanju našeg sistema referenciranja takođe vidim konkretnu svrhu i pomoć korisnicima. Prema tome, nije izvan teme ako neko kaže, nije problem što svi ti članci nemaju neki šablon na vrhu, nego je problem u tome da li i šta će se raditi po tom pitanju kao i kako i da li ćemo korisnicima olakšati stvari u onome što se može. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:58, 8. januar 2012. (CET)

Mihajlov predlog

Ne vidim svrhu masovnog kategorisanja ovih članaka u ovom momentu. Pogotovo ne detaljnog kategorisanja. Verujem da članci bez izvora čine apsolutnu većinu članaka, pa ih je dovoljno lako naći i bez dodatnog kategorisanja. Već su kategorisani postojećim kategorijama. Sasvim druga situacija bi bila kada bi ove članke bilo teško naći. To jest, kada ih ne bi bilo u izobilju.

Drugim rečima, dokle god je veći problem naći referencu za članak nego članak za referencu, ne bih vam preporučio da se upuštate u te rabote.

Ipak, ono što bi po meni imalo smisla je da se automatizovano obiđu veći članci bez izvora i da se njihovi značajniji autori automatizovano obaveste o tome da bi bilo ekstra fino ukoliko bi mogli da dodaju izvore na svoja dela. Dakle, svakog od tih autora u jednoj botovskoj izmeni obavestiti o svim većim člancima na kojima je radio, a da nemaju izvore. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:19, 9. januar 2012. (CET)

Nije uopšte loš taj predlog. S tim što bi bilo dobro napraviti ipak barem listu članaka bez izvora. A kako misliš, da se obaveste svi korisnici koji su izvršili izmene na tim člancima? Mislim da će biti obavešteno mnooooogo korisnika. Ne znam koliko je to dobro, jer bi to proizvelo zagušenje SI... --Jagoda ispeci pa reci 20:26, 14. januar 2012. (CET)

Za početak ne bi bilo loše napraviti spisak članaka koji imaju preko 15 ili preko 20 kilobajta, a koji nemaju nijedan izvor.--V i k i v i n dR 20:30, 14. januar 2012. (CET)

Novi predlog

Imam bolju ideju . Da napravimo bota koji će umesto da dodaje šablon „bez izvora“ radi sledeće. Da pretražuje domaće novine: Politiku, Večernje novosti, Blic, Blic sport, Sportski žurnal i da dodaje vest koju nađe, a ako ne nađe da dodaje šablon. Sad kada sam radio na sređivanju referenci u članku o „Tajfunu“ video sam da je tako nešto moguđe. Naime alatka koju nam je pokazao Bokica pretražuje i nalazi za datu referencu ime članka koje je smešteno između tagova <title></title>. U ovom slučaju nemamo referencu, već imamo ovih 5 sajtova a query je pretraga po imenu članka. Mislim da bismo na taj način odradili oooogroman posao i ako bismo koristili šablon za popunjavanje reference ubili 12 mušica jednim udarcem. --SmirnofLeary (razgovor) 12:58, 8. januar 2012. (CET)

Ali, koliko sam ja shvatila, ta Bokicina džidža mora da ima link od kog bi pošla, pa onda ubacuje podatke na osnovu stranice koja se nalazi na tom linku. A u člancima bez izvora, nema nijednog linka. Na osnovu čega bi radila? --Jagoda ispeci pa reci 13:03, 8. januar 2012. (CET)

Tu alatku bismo iskoristili za njenu funkciju, pristup naslovu koji je između <title></title> i popunjavanje šablona. Prvi deo bota (origrama) bi bio standardni deo bota koji će proveriti da li članak ima izvore - bez ičega (to svakako moramo da napravimo), drugi deo bi pretraživao novine za koje se dogovorimo, i treći deo pristup naslovu i ostalim podacima i popunjavanje šablona. Npr. za Ateist rep (nema izvore), Politika izbacuje članak ovaj, stavimo njega u izvore kao čist url, i Bokičina alatka bi trebala da sredi referencu i sve ih strpa ili na kraj članka ili u spoljašnje veze i da u tom slučaju ne dodaje šablon „bez izvora“. --SmirnofLeary (razgovor) 13:34, 8. januar 2012. (CET)

Ali, tu se pojavljuje probvlem o kom je pričao Sahara: ne može se automatski nalaziti izvor za članak samo po naslovu članka. Treba da ono što piše u članku piše i u tom izvoru. Za to su ipak potrebni ljudi i ljudski rad. Jer, automatsko dodavanje izvora samo naosnovu naslova (Ateist rep = Ateist rep) nije dobro. Onda dobijamo nekvalitetno referencirane članke što i nije neki napredak. u članku treba da postoji barem url da bi Bokicina džidža radila kako treba, a nju mora da ubaci čovek na osnovu onog što je pročitao u njoj. Takođe, ne treba se ograničiti samo na internet izvore. Papirni izvori su mnogo bolji i pouzdaniji izvori, a to opet mora čovek da radi. Ovaj predlog se tiče tehničkog dela: da saznamo koliko toga zaista ima, ako možemo da ih razdelimo na kategorije kako bismo mogli lakše da ih sređujemo po oblastima, i da dok se ne ubace izvori, čitalac bude obavešten da pristupa tom tekstu s oprezom. Ništa više. --Jagoda ispeci pa reci 13:42, 8. januar 2012. (CET)

Slažem se, ovo bi išlo pre u spoljašnje veze nego u reference. Prebacivanje u reference morao biti ljudski rad. Sad gledam kako blic sortira vesti, i čini mi se dobar (lak za manipulaciju) pošto ima tagove, npr. Tag: Ateist rep. Ovako bismo bar imali spoljašnje veze za možda 20-30% „golih“ članaka, bez ičega. --SmirnofLeary (razgovor) 13:49, 8. januar 2012. (CET)

Dušanov komentar

Dobar deo Dušanovog komentara se odnosio na ovu raspravu. Nije trebalo preneti čitav komentar, već samo deo na kraju koji se odnosio na kritiku administracije. --SmirnofLeary (razgovor) 16:43, 8. januar 2012. (CET)

Slažem se sa tobom. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:01, 9. januar 2012. (CET)

Pravo pitanje

bi trebalo da bude gde stavljati:

1. svuda gde nema reflist ili references
2. svuda gne nema reflist, literature i spoljsanjih veza.

Ja sam licno za drugi predlog, ako se odlucimo. -- Bojan  Razgovor  23:08, 8. januar 2012. (CET)

Ja sam navela u uvodu, predlog je svuda gde nema naslova Reference, Literatura, Izvori. Dakle, svuda gde nema barem jedan od tih naslova i naravno, nešto ispod njega. Jer, ima članaka koji imaju samo taj naslov, i ništa ispod. ne bih kao parametar uzimala šablon reflist, jer kao što rekoh, može taj šablon da stoji a da nema ništa ispod. Takođe, sad se setih, moguće je da ispod stoje napomene, a ne reference, nadam se da se i to može srediti u uputstvima za bota... --Jagoda ispeci pa reci 23:26, 8. januar 2012. (CET)

Ok, samo ova druga opcija je teza za programiranje. -- Bojan  Razgovor  05:17, 9. januar 2012. (CET)

Filip rece da nije problem.... --Jagoda ispeci pa reci 06:44, 9. januar 2012. (CET)