Vojna komanda (naredba)
Vojna komanda čini sistem usmenih i kratkih zapovesti (naređenja) sa utvrđenom strukturom i ulogom. Ostvaruju se u odgovarajućem razgovornom kontekstu između nadređenih i potčinjenih vojnih lica, pri čemu uvek komandu izdaje nadređeno lice, a podređeno lice izvršava naređenje koje se njome zahteva.[1]
Razlika između vojnih komandi, zapovesti i naređenja[uredi | uredi izvor]
Sve vojne komande ostvaruju se kao direktivi — činovi kojima se sagovornik podstiče na izvršenje određene radnje. Međutim, pored komande, u vojnom jeziku se izdvajaju i termini zapovest i naređenje. Uglavnom je jasno definisano šta je komanda, a šta su zapovest i naređenje.[1]
- Komande su po pravilu kratki oblici zapovesti koji se izdaju direktno, usmenim putem, jednom licu ili većem broju njih;[a]
- Zapovest je najčešće u obliku pisanog teksta, u kojem je sadržan širi kontekst naređenja (npr. pored naređenja, zapovest za napad sadrži i druge podatke, kao one o neprijatelju, pravac planiranog napada, podatke o zemljištu i dr.);
- Naređenje može biti pismeno ili usmeno kojim se od potčinjenih zahteva izvršenje nekog zadatka, postupanje po određenim pravilima i sl. Prepoznaje se vrlo često i po performativnoj formi „naređujem”.
Međutim, u pojedinim značenjima, obe ove radnje imenuju se jednim imenom, ili kao zapovest ili kao naređenje. Za razliku od zapovesti i naređenja, vojna komanda je specifična jezička forma upravo zbog toga što se isključivo usmeno prenosi, što je veoma kratka, a njeni delovi se naročito segmentiraju (u pripremnom i završnom delu) i intoniraju.[1]
Podela[uredi | uredi izvor]
Prema komunikativno-funkcionalnim osobinama, vojne pešadijske komande dele se na sledeće grupe:[1]
- Komande za izvođenje radnji bez oružja, a one obuhvataju:
- komande za zauzimanje određenog položaja tela, stava (Mirno!, Voljno!);
- komande za kretanje i okretanje (Napred — marš!, Kora-kom!; Na des-no!, Na levo — krug);
- komande za pozdravljanje starešina, za odavanje počasti znamenjima (npr. zastavi) i sl. (Oči na des-no (le-vo)!, Mirno!, Kape — skini!, Po-kri s’!);
- Komande za izvođenje radnji sa oružjem, npr. s puškom (Odesno ra–me!, K no–zi!, Klek–ni!, Go-tov’ s’!, Ni-šani!, Pali!, Ukoči — pušku!, Izvadi fišek! itd.).
Posmatrane strukturno, vojne komande mogu biti prostije — iskazane jednom rečju (Voljno!) ili složenije — iskazane s više reči (Ukoči — pušku!).
Zbog direktivnog značenja, sve vojne komande imaju imperativnu formu — s eksplicitno datim imperativom ili imperativnim uzvikom (Ni-šani!, Marš!) ili s implicitno datim imperativom (kada se on podrazumeva: [Kreni] Trčećim korakom!).
Imperativna forma vojnih komandi često se umanjuje zbog ekonomičnosti u izrazu.
Cilj je da se vreme od izricanja komande do njenog izvršenja svede na najkraću moguću meru. To naročito pokazuju one komande koje predstavljaju leksikalizovane imperativne oblike, kao što su: Ravnajs! (nastala od „Ravnaj se”), Razbrojs! (nastala od „Razbroj se!”), Gotovs! (nastala od „Gotovi se”), Razmaknis! (nastala od „Razmakni se”) itd.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Postoje i drugi oblici komandi koji se izdaju neverbalnim sredstvima, kao npr. razni trubni znakovi, zatim oni koji se izvode pucnjem i sl.
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Jovanović, Vladan (2016). SRPSKA VOJNA LEKSIKA I TERMINOLOGIJA. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. ISBN 978-86-82873-55-6.
- Vojna enciklopedija. Sva izdanja. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
- Vojni rečnik. J. Hadžidamjanović.
