Menadžment totalnog kvaliteta
Menadžment totalnog kvaliteta (MTK) je paradigma poslovanja prema kojoj kulturna politika organizacije počiva na težnji da se klijentu konstantno pruža proizvod kakav želi, i to uz učešće svih članova organizacije u kontinuiranom unapređenju procesa, proizvoda, usluge i načina njihovog rada.
Osnovne karakteristike[uredi | uredi izvor]
Menadžment totalnog kvaliteta podrazumeva zajedničko delovanje tri elementa:
Participativni menadžment[uredi | uredi izvor]
Učešće zaposlenih u razvoju kvaliteta u organizaciji zasniva se na činjenici da konkretan posao najbolje poznaje pojedinac koji ga obavlja, stoga je upravo on osoba koja može na pravi način unaprediti delove radnog procesa. Participativni menadžment se zasniva na principima po kojima se zaposlenima obezbeđuju uslovi da prihvate potrebu za promenama i dinamiku radnog procesa, okruženje koje ih ohrabruje da konstantno predlažu dalje iskorake ka kvalitetu, programe edukacije koji im omogućavaju da svojim radom doprinesu stvaranju novih vrednosti, zatim podelu odgovornosti, u smislu nezavisnog donošenja odluka. Prenošenjem dela odgovornosti o kvalitetu na zaposlene sa nižih hijerarhijskih lestvica u organizaciji postiže se atmosfera u kojoj je kvalitet istinska briga svih zaposlenih.[1]
Orijentacija na stalno unapređenje procesa[uredi | uredi izvor]
Orijentacija na stalno unapređenje procesa ne usmerava samo na proizvod, kao rezultat rada, već i na sve povezane postupke koji doprinose napredovanju organizacije. Organizacija koja radi po principima MTK radni proces vidi kao niz povezanih postupaka ili operacija koje za rezultat imaju povećanje vrednosti. Novonastala vrednost ne predaje se isključivo krajnjem korisniku usluge/proizvoda, već se prosleđuje i zaposlenima. Orijentacija na stalno poboljšanje procesa je dugoročna, i oslanja se na niz malih unapređenja koja uključuju veliki broj zaposlenih i podstiču njihovo samopouzdanje.[2]
Timski rad[uredi | uredi izvor]
Timskim radom se prevazilaze ograničenja u organizaciji nastala podelom na odeljenja, odseke, ogranke i sektore. Timove čine predstavnici svih odeljenja, i svi učestvuju sa zadatkom da zajedničkim naporom reše probleme u radnom procesu i poboljšaju njegov kvalitet.[2]
Implementacija MTK-a[uredi | uredi izvor]
Proces implementacije MTK odvija se u 3 faze. Prva faza otpočinje upoznavanjem menadžmenta organizacije sa ovim konceptom, početnom obukom najviše upravljačke strukture, utvrđivanjem vizije i strateškog plana organizacije, postavljanjem ciljeva, izborom konsultanata i preuzimanjem obaveze da se organizaciji obezbede neophodna sredstva za sprovođenje koncepta MTK. Druga faza zahteva formiranje saveta za MTK, koji će utvrditi politiku kvaliteta i akcioni plan na tom polju. Ključnu važnost u ovoj fazi ima upoznavanje zaposlenih sa konceptom MTK, te njihovo navođenje da ga prihvate kao ostvarenje ličnog prosperiteta kroz prosperitet organizacije. Pošto je reč o strateškom projektu, čelni čovek organizacije mora biti njegov istinski zastupnik i najaktivniji učesnik, neprestano se starajući o održavanju pozitivne slike MTK u ustanovi, i to kroz širenje entuzijazma, optimizma i razumevanja. On učestvuje u programu obuke, daje primer drugima i nagrađuje istaknute pojedince. Treća faza se odnosi na istraživanja orijentisana na unutrašnju i spoljašnju ciljnu javnost: putem anketa, upitnika i intervjua se utvrđuju prednosti i slabosti organizacije, uporedo sa očekivanjima tih ciljnih grupa. Kada se stekne prava slika stanja, formiraju se timovi za analizu, procenu i unapređenje procesa, čime je započet proces promena. U ovoj fazi se zaposleni intenzivno edukuju o primeni MTK, što na kraju dovodi do prvih vidljivih poboljšanja i uspeha.[3]
.jpg)
Baldridž nagrada[uredi | uredi izvor]
Baldridž nagrada je nagrada koja se dodeljuje proizvodnim kompanijama, uslužnim delatnostima i malim preduzećima da bi im se priznala dostignuća na polju kvaliteta.[4] Kandidati za nagradu se vrednuju prema nizu kriterijuma koncentrisanih na sedam oblasti:
- Liderstvo
- Efikasnost u prikupljanju i obradi podataka
- Planiranje
- Iskorišćenost ljudskog potencijala
- Upravljanje kvalitetom proizvodnog procesa
- Rezultati u pogledu kvaliteta
- Funkcionisanje i usredsređenost na zadovoljavanje kupca
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stokić, Gordana; Vučković, Željko. Upravljanje bibliotekama u dobu znanja (1. izd.). Istočno Sarajevo: Matična biblioteka, 2007 (Istočno Sarajevo. str. 143.
- ^ a b Stokić, Gordana; Vučković, Željko. Upravljanje bibliotekama u dobu znanja (1. izd.). Istočno Sarajevo: Matična biblioteka, 2007 (Istočno Sarajevo. str. 144.
- ^ Stokić, Gordana; Vučković, Željko. Upravljanje bibliotekama u dobu znanja (1. izd.). Istočno Sarajevo: Matična biblioteka, 2007 (Istočno Sarajevo. str. 151—152.
- ^ Stoner, Džejms A.F.; Friman, R. Edvard; Gilbert, Daniel R. Jr. Menadžment. Želnid. str. 205.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stokić, Gordana; Vučković, Željko. Upravljanje bibliotekama u dobu znanja (1. izd.). Istočno Sarajevo: Matična biblioteka, 2007 (Istočno Sarajevo. str. 143.
