Nurikabe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primer Nurikabe slagalice srednjeg nivoa na 10x9 tabli

Nurikabe (hiragana: ぬりかべ) logička je slagalica nazvana po Nurikabeu, duhu koji potiče iz japanske kulture, koji se manifestuje noću kao nevidljivi zid ispred putnika, sprečavajući ga da nastavi svoj put. Igra je izumeta i nazvana od strane japanske kompanije Nikoli.

Pravila[uredi | uredi izvor]

Slagalica je u obliku pravougone table ispunjena poljima. Na početku igre polja koja nisu popunjena brojevima su prazna i moguće je popuniti ih belom ili crnom bojom. Nekada su na početku igre, prazna polja popunjena belom, pa se popunjavaju crnim tačkama, u zamenu za belu boju, i crnom bojom. Dva isto obojena polja se smatraju povezanim ako su susedna vertikalno ili horizontalno, ali ne i dijagonalno. Bela povezana polja se nazivaju zidom, dok se crna povezana polja nazivaju tokom.

Cilj slagalice je obojiti svako polje belom ili crnom bojom, tako da bojenje podleže sledećim pravilima:

  • Broj u polju predstavlja broj polja koliko jedan zid treba da obuhvata.
  • Svaki zid mora sadržati tačno jedno polje popunjeno brojem
  • U celoj tabli, mora da postoji tačno jedan tok koji ne sme da formira "bazene", npr. oblast od 2x2 polja.

Kao i kod ostalih logičkih slagalica, cilj je doći do jedinstvenog rešenja.

Metode rešavanja[uredi | uredi izvor]

Rešenje slagalice sa slike odozgo

Nurikabe slagalicu ne bi trebalo rešavati nagađanjem. Poštujući pravila, moguće je razviti sopstvenu taktiku za dolazak do rešenja.

Najveća početnička greška u rešavanju slagalice je koncentrisati se isključivo na određivanje belih ili crnih polja; većina slagalica zahteva ponavljanje koraka u rešavanju. Bojenje polja samo belom bojom može da prouzrokuje da druga polja budu morala da budu obojena crnom bojom, što će nekada dovesti do izolacije crnih polja, što krši postavljena pravila, i obrnuto.

Osnovna strategija[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija rešavanja jedne slagalice.
  • Kako dva zida smeju da se dodiruju samo na uglovima, polja između dva nedovršena zida (polje sa brojem i susedna bela polja koja ne daju još uvek potpuni zid) moraju biti popunjena crnom bojom. Obično se ovako započinje igra, bojenjem polja koja spajaju polja sa brojevima u crno.
  • Kad je zid dovršen—tj. kad je spojen odgovarajući broj belih polja—sva polja koja su oko zida moraju biti obojena crno. Očigledno je da su polja sa brojem '1' okružena crnim poljima jer sama čine zid od jednog polja.
  • Kad god se formira oblast u obliku slova L od crnih polja, četvrto polje koje bi činilo kvadrat mora biti obojeno belom bojom, u suprotnom se stvara bazen.
  • Na kraju sva crna polja moraju biti povezana. Ako postoji crna oblast sa samo jednim mogućim načinom povezivanja sa ostatkom crnih oblasti, taj put mora biti takođe crn.
  • Na kraju sva bela polja moraju biti deo tačno jednog zida. Ako postoji bela oblast koja ne sadrži broj sa samo jednim mogućim načinom povezivanja do svog odgovarajućeg broja, taj put mora biti takođe beo.
  • U nekim slučajevima, postojaće polja do kojih ne može doći nijedan broj zbog svoje udaljenosti. Takva polja moraju biti obojena crno. Takva polja će ili predstavljati polje koje spaja dve crne oblasti, ili će formirati oblast u obliku slova L, gde će belo polje u toj L oblasti moći stići samo do jednog broja.

Napredne strategije[uredi | uredi izvor]

  • Ako postoji kvadrat koji sadrži dva crna polja i dva nepoznata polja, bar jedno od ta dva nepoznata mora biti belo. Stoga, ako jedno od ta dva nepoznata polja (nazovimo ga 'A') jedino može biti povezano sa poljem sa brojem putem koji bi se oformio od drugog nepoznatog polja (nazovimo ga 'B'), onda B mora biti bele boje, dok A može a i ne mora.
  • Ako je zid veličine N već izgrađen od N-1 belog polja i preostala su samo dva polja za izabrati za izgradnju zida, i ta dva polja se dodiruju na ćoškovima, onda polje koje je dalje od polja sa brojem mora biti crno.
  • Ako polje mora da bude belo, i tačno dva zida mogu da se povežu do njega, i nakon tog povezivanja zidovi budu kompletni, onda ako se ta dva zida vežu pod uglom od 90 stepeni, polje koje čini taj ugao mora biti crno da bi se izbeglo povezivanje dva zida.
  • Nepoznata polja susedna ravnoj koloni (ili ravnom redu) crnih polja mogu biti testirana da li imaju potencijal da budu crna polja. Ako jesu crna, formiraće L oblast, i postojaće dva susedna bela polja do kojih je moguće doći od zida. Ukoliko do tog polja ne može da se dođe usled ograničenja, to znači da polje koje se testira mora biti belo.

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nurikabe na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нурикабе&oldid=26955086”