Odbrambeni igrač (fudbal)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nemanja Vidić, srpski odbrambeni igrač, proglašen je za najboljeg štopera Premijer lige

Odbrambeni igrač je igrač u fudbalskom timu čije osnovni zadatak da zaustavi protivnički napad. U rasporedu igrača na terenu, odbrambeni igrači igraju u liniji najbližoj golmanu.

Centarhalf[uredi | uredi izvor]

Centarhalf se još naziva i centralni bek, centralni odbrambeni igrač ili štoper. Njegovo ime i ukazuje da on igra u središtu odbrane. Osnovni mu je zadatak da spreči protivničkog napadača da se nađe u šansi i postigne gol. Pored toga, kada dođe u posed lopte, potrebno je da što pre i što sigurnije iznese loptu iz svog šesnesterca.

U zavisnosti od formacije u kojoj ekipa igra, na terenu se najčešće nalaze dva (ako ekipa igra sa četiri igrača u odbrani) ili tri štopera (ako ekipa igra sa tri igrača u odbrani). Svaki od štopera može biti zadužen za tačno određenog protivničkog napadača kojeg treba da čuva. U modernom fudbalu, većina timova se odlučuje za zonsku odbranu, u kojoj svaki štoper vodi računa o napadaču koji se nalazi u njegovoj zoni odgovornosti.

Nekada se od njih očekivalo da samo što pre i što dalje izbace loptu od svog gola, međutim u današnjem fudbalu se pred njih postavljaju brojni tehnički i taktički zahtevi. Oni učestvuju u začetku napadačkih akcija svojih ekipa, dugim pasevima upošljavaju svoje napadače i učestvuju u napadačkim akcijama prilikom prekida.

Libero[uredi | uredi izvor]

Libero je slobodnija verzija centralnog odbrambenog igrača. Nema tačno određenog napadača koga treba da čuva već igra iza odbrambenih igrača i ispravlja njihove greške. Veoma često učestvuju u kontranapadima i započinju napadačke akcije svojih ekipa.

Bek[uredi | uredi izvor]

Kafu

Nekada je osnovni zadatak beka bio isključivo da zaustavi protivničko krilo, međutim u modernom fudbalu od njih se sve više očekuje da učestvuju u napadu.[1][2][3] Njihovi ofanzivni zadaci se sastoje u tome da oni prodiru po krilu i upućuju centaršuteve u protivnički šesnaesterac. Takođe pružaju podršku svojim krilnim napadačima stvarajući višak na toj strani napada.

Spoljni igrač[uredi | uredi izvor]

Filip Kostić u karakterističnom prodoru

Zadatak spoljnih igrača jeste da pokrivaju čitavu stranu terena na kojoj igraju. Najčešće su raspoređeni u formacijama koje podrazumevaju tri centralna odbrambena igrača u poslednjoj liniji i u zavisnosti od postavke na terenu mogu delovati isturenije ili zatvorenije, ukoliko je taktika prevashodno opredeljena ka odbrani svog gola. Neretko se igrač na toj poziciji naziva i krilo-bek, bek-krilo ili krilni bek kao doslovni prevodi engleskog termina wing-back.[4] Treneri koji primenjuju taktiku sa spoljnim igračima na takav način pokušavaju da dobiju širinu u igri ekipe i igrača više na protivničkoj polovini terena. Međutim, zbog brze tranzicije to zahteva fizički dobro pripremljene igrače.[5] Iako su na tu poziciju češće spuštani krilni igrači, bilo je i obratnih slučajeva. Garet Bejl, koji je na početku karijere nastupao kao levi bek ili levi spoljni fudbaler, afirmisao se kao krilni igrač.[6]

Roberto Karlos, čiji se stil igre smatra začećem moderniih bekova, igrao je dosta isturenije u odnosu na svoju osnovnu poziciju i tako stvarao višak na protivničkoj polovini.[7] Među fudbalerima koji su takođe nastupali kao spoljni igrači su i Kafu, Seržinjo, Andreas Breme, Antonio Benarivo, Anđelo di Livio, Silvinjo, Dani Alves...[8]

U postavci Liverpula, koju je primenio Jirgen Klop, bočni odbrambeni fudbaleri dobili su ulogu da pomažu u vršenju visokog presinga i deluju isturenije prilikom napadačkih akcija svoje ekipe.[9] Time su Trent Aleksander Arnold i Endru Robertson prilikom tranzicija u formaciju 2-3-5 delovali kao krilni fudbaleri, dok se Mohamedu Salahu i Sadiu Maneu omogućavalo da igraju „kontra nogom” i direktno napadaju gol. To je pritom podrazumevalo da igrači sredine terena pokrivaju prostor u odbrani koji se otvarao visokom postavkom bekova. Na taj način su 2019. osvojili Ligu šampiona.[10] Antonio Konte je adaptirao sistem 3-5-2 kao svoju prepoznatljivu formaciju, a koristio je i drugačije taktike u kojima je postavljao spoljne igrače.[11]

Usled nedostatka odgovarajućih rešenja na bekovskim pozicijama, selektor Fudbalske reprezentacije Srbije,[12] Dragan Stojković, primenio je formaciju sa napadački orijentisanim spoljnim igračima.[13] Na takav način izborio je plasman na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. i ostvario prvo mesto u grupi grupi B4 Lige nacija. Na spoljnim pozicijama nastupali su Darko Lazović i Filip Kostić,[14] koji su igrali na tim pozicijama u prethodnom periodu klupske karijere, ali i još nekoliko fudbalera.[15][16][17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lazarević, Slavomir (27. 8. 2009). „„Idi bidi bek kad nisi za krilo’’”. Danas. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  2. ^ Marković, B. (20. 11. 2015). „Osim odgovorio Piksiju: Bane jeste bek, ali je i lider”. Blic. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  3. ^ „Miloje, idi bidi bek! Urnebesna priča iz srpskog fudbala!”. Telegraf. 3. 2. 2017. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  4. ^ Bjelica, Duško; Gardašević, Jovan. „Igračke pozicije u fudbalu” (PDF). Univerzitet Crne Gore. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  5. ^ „Positions guide: Wing-back” (na jeziku: engleski). Bi-Bi-Si sport. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  6. ^ „Gareth Bale, l'uomo da 100 milioni di euro”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). 28. 7. 2013. Arhivirano iz originala 24. 05. 2015. g. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  7. ^ Pandur, Edin (29. 8. 2022). „Roberto Karlos – začetnik modernih bekova”. blogsport.rs. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  8. ^ Gligorić, Aleksandar (8. 11. 2022). „Državni neprijatelj broj 1”. mozzartsport.com. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  9. ^ „Tiha revolucija Jirgena Klopa: Kad su bekovi postali plejmejkeri”. mozzartsport.com. 11. 11. 2019. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  10. ^ Gačević, Milorad. „“Geegenpressing” i direktan fudbal ili “In Klopp we trust””. sportifico.rs. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  11. ^ Petrović, Nebojša. „3-4-3: Od Poca i Čepmena do Kontea i Muslina”. sportifico.rs. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  12. ^ Živanović, Vlada (9. 9. 2020). „Zašto Srbija godinama nije proizvela ni levog ni desnog beka?”. Danas. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  13. ^ Stanković, Dejan (5. 3. 2021). „Otkud Petković u reprezentaciji iliti hroničan nedostatak desnih bekova”. mozzartsport.com. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  14. ^ Tomković, Vujadin (3. 9. 2020). „Tri pozadi: Najveći uspeh i najveća trauma”. mozzartsport.com. Pristupljeno 15. 3. 2023. 
  15. ^ Uštević, Dušan (23. 3. 2021). „Da li je ovo novi Piksijev sistem za reprezentaciju Srbije? Najveća enigma je gde vidi Sergeja”. Telegraf. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  16. ^ „Srbija mora sa 3 štopera: Taktička analiza Piksijevih "orlova"”. Arena sport. 29. 3. 2021. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
  17. ^ Stanković, Dejan (9. 11. 2021). „Piksijeva muka na desnom beku: Radonjić opcija jedan, tu su i Živković ili neko s levog boka”. mozzartsport.com. Pristupljeno 9. 11. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одбрамбени_играч_(фудбал)&oldid=27411013”