Дани Алвес

С Википедије, слободне енциклопедије
Дани Алвес
Дани Алвес у дресу Бразила 2019. године
Лични подаци
Пуно име Данијел Алвес да Силва
Надимак Дани
Датум рођења (1983-05-06)6. мај 1983.(40 год.)
Место рођења Жуазеиро, Бразил
Висина 1,72 m
Позиција десни бек
Јуниорска каријера
1998—2001 Баија
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2002
2002—2008
2008—2016
2016—2017
2017—2019
2019—2021
2021—2022
2022—2023
Баија
Севиља
Барселона
Јувентус
Париз Сен Жермен
Сао Пауло
Барселона
УНАМ Пумас
25
175
247
19
48
76
14
13
(2)
(11)
(14)
(2)
(2)
(8)
(1)
(0)
Репрезентативна каријера
2003
2006—2022
Бразил до 20
Бразил Бразил
7
124
(0)
(8)

Данијел Алвес да Силва (порт. Daniel Alves da Silva; Жуазеиро, 6. мај 1983) познатији као Дани Алвес (порт. Daniel Alves) је уз Лионела Месија најтрофејнији фудбалер у историји.[1] Наступа на позицији десног бека за репрезентацију Бразила и УНАМ Пумас.[2] Две године је играо за салвадорски тим Баија пре него што је 2002. прешао у Севиљу и са тим тимом освојио два УЕФА купа и један Куп Краља. 2. јуна 2008. потписао је за Барселону у износу од 32,5 милиона евра и у то време постао трећи најскупљи дефанзивац у историји. 27. јуна 2016. потписао је за Јувентус као слободан играч.[3] 12. јула 2017. потписао је за Париз Сен Жермен.[4] У Јануару 2023. године оптужен је за силовање једне девојке у ноћном клубу у Барселони, због овог кривичног дела му прети казна затвора од 4 до 12 година, такође услед ове кривичне пријаве, његова супруга је поднела захтев за развод од Данија Алвеса.[5]

Детињство[уреди | уреди извор]

Рођен је и драстао у селу Жуазеиро у Баији, у сиромашној породици.[6] У селу није било поште, болнице, канализације ни водовода; постојала је само једна мала продавница и црква. До школе је пешачио девет километара у једном смеру, а кућа у којој је живео је прављена од земље, креча и шљунка, са бетонским подом и дрвеним кровом.[7]

Породица се бавила пољопривредом и узгајала парадајз, лубенице и лук. Заједно са братом Нејом, помагао је родитељима у пољу кад би дошао из школе, због чега је често плакао, јер када би се вратио са поља, већ је био мрак и остала деца која су цео дан играла фудбал су већ отишла кућама и он није имао са ким да игра. Због тога је у слободно време играо фудбал на пољу са братом, са лоптом направљеном од старих чарапа и најлон кеса.[7]

Породица се преселила у град када је имао 13 година и тамо је добио шансу да игра против остале деце и да тренира фудбал. Играо је против старијих дечака и наметао се као лидер; никада није одустајао, због чега су га тренери волели па је са 19 година заиграо у Баији.[7] На дебију је у победи од 3 : 0 остварио две асистенције и постигао је трећи гол из пенала. Иако је био дебитант, одмах је поред старијих играча самоуверено узео лопту да шутира. Након једне сезону у Баији, приметили су га скаути и за 500.000 евра прешао је у Севиљу на позајмицу.[7]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Севиља[уреди | уреди извор]

Након сезоне 2002/03, на позајмици у Севиљи из Баије,[8] Алвес је отпутовао на Светско првенство за младе где је одлично играо и његова репрезентација је освојила тај турнир. После тога је у Севиљи редовно играо у стартној постави. У јуну 2006. године Севиља је пристала да прода Алвеса Ливерпулу али нису успели да се ускладе тражећи цену од 8 милиона евра. У децембару исте године продужио је уговор до 2012.

Барселона[уреди | уреди извор]

Дана 2. јула 2008. године Алвес се придружио Барселони.[9] Његов први меч у дресу Барселоне је био 13. августа 2008. против Висле Краков у трећем колу квалификација за Лигу Шампиона. Са Барселоном је освојио шест титула у шпанској Примери, четири Купа Краља, четири шпанска Суперкупа, три Лиге шампиона, три УЕФА Суперкупа и три Клупска првенства света. Барселону је напустио 2016. године.

Јувентус[уреди | уреди извор]

Као слободан играч 27. јуна 2016. потписао је уговор на двије године за Јувентус са опцијом продужења на трећу сезону. У дресу торинског гиганта освојио је дуплу круну у Италији и дошао до финала Лиге шампиона где је поражен од браниоца европске титуле Реал Мадрида. По завршетку сезоне Алвес је на опште изненађење напустио Јувентус након свега годину дана сарадње.

Париз Сен Жермен[уреди | уреди извор]

Након напуштања Јувентуса, Алвес је био већ виђен као нови члан Манчестер ситија где је требало поново да сарађује са својим бившим тренером из Барселоне Пепом Гвардиолом. Ипак, на крају се одлучио за одлазак у Париз Сен Жермен са којим је 12. јула 2017. године потписао двогодишњи уговор задуживши број 32 који је у париском клубу раније носио и бивши енглески репрезентативац Дејвид Бекам. Званичан деби у дресу Парижана имао је у мечу суперкупа Француске против Монака одиграном 29. јула 2017. године у мароканском граду Тангеру. Алвес је проглашен за играча утакмице пошто је прво постигао изједначујући гол, а потом и асистирао Адрјену Рабиоу за победу од 2:1 и пети узастопни трофеј Париз Сен Жермена у овом такмичењу.[10]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Баија

Севиља

Барселона

Јувентус

Париз Сен Жермен

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дани Алвеш је најтрофејнији фудбалер свих времена!”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2018. 
  2. ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Dani Alves (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-30. 
  3. ^ Dani Alves signs for Juventus - Juventus.com
  4. ^ „Dani Alves | Football Stats | No Club | Age 40 | 2001- | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2024-01-30. 
  5. ^ „Alvešov pakao zbog optužbi za silovanje se nastavlja: Supruga mu okrenula leđa, zatražila razvod”. 
  6. ^ „Dani Alves, Daniel Alves da Silva - Footballer | BDFutbol”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2024-01-30. 
  7. ^ а б в г Gligorić, Aleksandar (8. 11. 2022). „Državni neprijatelj broj 1”. mozzartsport.com. Приступљено 7. 12. 2022. 
  8. ^ „Brazil - Dani Alves - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-01-30. 
  9. ^ „Dani Alves - Stats and titles won”. www.footballdatabase.eu. Приступљено 2024-01-30. 
  10. ^ „Деби из снова Данија Алвеса - голчина из слободњака и асистенција за победу! ПСЖ узео први трофеј у сезони (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 31. 07. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]