Pokolj u Batepau

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Spomenik žrtvama pokolja, podignut 2015. na plaži Fernao Dijas, Sao Tome.

Pokolj u Batepau desio se 3. februara 1953. godine u Sao Tomeu kada je stotine domorodačkih kreola poznatih kao foros pobila kolonijalna uprava i portugalski zemljoposednici. Mnogi "forosi" verovali su da vlada namerava da ih prisili da rade kao ugovorni radnici, čemu su se usprotivili. Kao odgovor, guverner je za nemire okrivio komuniste i naredio vojsci da uhapsi takve pojedince, a civilima da se zaštite. Ovo se ubrzo pretvorilo u krvoproliće, što je uzrokovalo smrt stotina "forosa". Nikakva komunistička urota nikada nije dokazana.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Karlos Gorguljo preuzeo je funkciju guvernera kolonije 1945. godine. U to je vreme ostrvo Sao Tome bilo jedan od najvećih svetskih proizvođača kakaoa. Velike plantaže, nazvane rosas, zauzimale su većinu obradivog zemljišta na ostrvu.[1] Rosas je funkcionisao kao kvazi-feudalni sustav koji koristi ugovorne radnike (servisais) iz kopnene Afrike i Zelenortskih ostrva. Forosi su uvek odbijali ručni poljski rad na imanjima, jer su ga smatrali robovskim radom. Prema Gorguljovoj proceni, politika ekonomske modernizacije portugalskog Estado Novo režima zahtevala je razbijanje zavisnosti Sao Tomea o ugovornim radnicima iz prekomorskih zemalja.[2] Kako bi to postigao, Gorguljo je primenio politiku kako bi "servisaise" olakšao vratiti kući dok je u isto vreme poboljšavao uslove na rosasima, za koje se nadao da će privući lokalnu radnu snagu.[3] Takođe je uveo mere usmerene na egzistenciju forosa kao što je zabrana prodaje palminog vina i lokalno proizvedenog džina te podizanje poreza na biralište s 30 na 90 eskuda; Gorguljo je verovao da će te mere rezultovati time da "forosi" preuzmu najamni rad na rosasima.[3]

Gorguljo se takođe suočio s nedostatkom radne snage za izvođenje javnih radova i građevinskih projekata. Kolonijalna uprava koristila je policijske racije za otmice ljudi za prisilni rad kako bi odrađivali velik deo ovih poslova.[4]

Kriza[uredi | uredi izvor]

Suočena s raširenim nedostatkom radne snage, kolonijalna uprava predložila je 1952. naseljavanje 15 hiljada ljudi sa Zelenortskih ostrva na Sao Tome. Zatim su se u januaru 1953. proširile glasine da će vlada zapleniti zemlju "forosa" kako bi ju dala novopridošlim Zelenorćanima i prisiliti "forose" da rade kao ugovorni radnici.[5][6] Dana 2. februara 1953. u Sao Tomeu su se pojavili rukom pisani pamfleti u kojima se pretilo ubistvom svakome tko kao radnike primi "forose". Vlada je odgovorila zvaničnom izjavom: "Vlada je obaveštena da pojedinci koji su neprijateljski nastrojeni prema sadašnjoj politici, poznati kao komunisti, šire tendenciozne glasine u smislu da se kreoli moraju obvezati da sami ugovore posao na "rosasima" poput servisaisa. Vlada izjavljuje da niti jedan kreol ne bi trebao da pridaje zasluge ovim glasinama, već bi takve pojedince trebao prijaviti policiji. Dakle, vlada koja ima obvezu da štiti kreole, kao što je uvek radila, jamči im da nikada neće da pristane odobriti takve ugovore."[7] Gomile demonstranata okupile su se 3. februara i policija je ubila jednog od njih, Manuela da Konkeisao Soaresa. Njegova smrt podstakla je veliki protest u Trindadeu sledeći dan.[7]

Pokolji[uredi | uredi izvor]

Gorguljo je obavestio koloniste i upravu da se sprema komunistička pobuna i uputio je poziv svim belim kolonistima da uzmu oružje kako bi zaštitili sebe i bele žene. Milicije su se brzo formirale te su se i neki Zelenorćani odazvali pozivu na oružje. Osim toga, plantažeri su mobilisali angolske i mozambičke radnike. Tokom sledećih nekoliko dana milicije i kolonijalne vlasti ubile su stotine forosa.[8] Dvadeset i osam ljudi su u ćelijama ugušili lokalni policajci, Korpo de Policia Indigena (CPI, domorodački policijski korpus), a na jednom je imanju dvadeset ljudi živo spaljeno.[9] Vlasti su podvrgavale zatvorenike mučenju pomoću struje i desetine zatvorenika umrlo je od posledica mučenja, premlaćivanja i prisilnog rada. Vlasti su mnoga tela bacile u more. Ostao je zabeležen Gorguljov savet provoditeljima zločina: "Baci ovo sranje u more da izbegneš nevolje".[10]

Posledice[uredi | uredi izvor]

Dana 4. marta pripadnici portugalske Međunarodne i državne odbrambene policije stigli su da provedu istragu o navodnoj komunističkoj uroti. Brzo su zaključili da takve urote nema i u aprilu je Sarmento Rodriges, ministar prekomorskih teritorija, naredio Gorgulju da se vrati u Lisabon.[11] Promaknut je u čin generala i za svoje delovanje pohvaljen od ministra vojske, generala Abrančesa Pinta. Sedmorici "forosa" suđeno je za ubistvo dvojice policajaca.[12]

Pokolj u Batepau označio je uspon pokreta za nezavisnost u portugalskom Sao Tomeu i Prinsipeu, a svake godine 3. februar obeležava se kao nacionalni praznik, Dan mučenika za slobodu (Dia de Mártires da Liberdade).[13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Francisco, Alberto da Boa Morte (2011). Excorcising Devils from the Throne: Sao Tome and Principe. New York, NY: Algora Publishing. str. 25. ISBN 978-0-87586-846-2. 
  2. ^ Keese, Alexander (2011). „Early Limits of Local Decolonization in São Tomé and Príncipe: From Colonial Abuses to Postcolonial Disappointment, 1945—1976”. The International Journal of African Historical Studies. 44 (3): 389. 
  3. ^ a b Seibert 2005, str. 66–67.
  4. ^ Seibert 2005, str. 70.
  5. ^ Seibert 2005, str. 71–72.
  6. ^ Lloyd-Jones, Stewart (2003). The Last Empire: Thirty Years of Portuguese Decolonization. Intellect. str. 38—39. 
  7. ^ a b Seibert 2005, str. 72.
  8. ^ Gallet, Dominique (2008-01-01). São Tomé et Principe: Les îles du milieu du monde (na jeziku: francuski). KARTHALA Editions. str. 61—63. ISBN 9782811100254. 
  9. ^ Seibert 2005, str. 73–74.
  10. ^ Seibert 2005, str. 78.
  11. ^ Seibert & 2005., str. 81–825.
  12. ^ Seibert 2005, str. 81–825.
  13. ^ São-Tomé e Príncipe recorda mais um 3 Fevereiro, o 65º aniversário do Massacre de 1953
  • Seibert, Gerhard (2005). Comrades, Clients and Cousins: Colonialism, Socialism and Democratization in Sao Tome and Principe. Boston: Brill. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покољ_у_Батепау&oldid=26977006”