Problemska situacija
Problemsku nastavu su definisali mnogi autori. Kod Mladena i Nade Vilotijević[1] nalazimo sledeću definiciju: Problemska nastava se najpribližnije može odrediti kao takav tip nastave koju karakteriše samostalna istraživačka aktivnost kroz koju učenici savlađuju problemske teškoće, pronalaze nova rešenja i tako usvajaju naučne istine. Jovan Đorđević daje sledeću definiciju: Možemo reći da je rešavanje problema stvaralačka aktivnost kojom se u susret sa posebnim zahtevima, traži otkrivanje novih rešenja[2].
Problemska nastava je od velikog značaja za savremenu školu. Neke od njenih prednosti u odnosu na druge nastavne sisteme:
- obezbećuje aktivno učenje;
- podstiče razvoj mentalnih sposobnosti i psihičkih funkcija;
- razvija sposobnost apstraktnog mišljenja ;
- osposobljava učenike za samostalni rad;
- omogućava primenu različitih tehnika i metoda učenja;
- utiče na razvoj misaonih operacija (analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija, indukcija, dedukcija...);
- pojačava motivaciju učenika;
- podstiče učenika na stvaralačke aktivnosti;
- daje učenicima trajnija znanja;
- neguje kritičnost, fleksibilnost i kreativnost;
- osposobljava učenike za korišćenje različitih izvora znanja;
- podstiče samopouzdanje kod učenika... [3].
Znanja se stiču rešavanjem specifičnih zadataka – problema. Ključni pojmovi koji se javljaju u problemskoj nastavi su:
- Problemska situacija i
- Problem (zagonetka – stanje tenzije).
Struktura problemske nastave[uredi | uredi izvor]
- Stvaranje problemske situacije
- Formulisanje problema
- Dekompozicija problema na podprobleme
- Rešavanje podproblema i problema
- Provera rešenja
- Izvođenje zaključaka.
Problemska situacija[uredi | uredi izvor]
Problemska situacija je početno psihičko stanje iznenađenja, upitnosti, velike zaineterosovanosti i visoke umne i emocionalne napregnutosti pojedinca koji treba da reši zadati problem. [4] Problemska situacija je najvažnija karika problemske nastave.
Komponente[uredi | uredi izvor]
- nepoznato znanje ili način rešavanja,
- saznajna potreba koja pobuđuje misaonu aktivnost i
- intelektualne mogućnosti uključujući stvaralačke sposobnosti i prethodno iskustvo.
Problemska situacija sadrži u sobi ne smo predmetno-sadržinsku nego i motivacionu komponentu. Postoji više načina stvaranja, a shodno tome i tipova problemske situacije.
M. I. Mahmutov pominje da one nastaju pri:
- susretu učenika sa životnim pojavama i činjenicama koje traže teorijsko objašnjenje,
- organizaciji praktičnog rada učenika,
- pokušajima učenika da analizuju životne pojave koje odudaraju od njihovih pređašnjih predstava,
- formulisanju hipoteza,
- nastojanju učenika da upoređuju i suprostavljaju,
- nastojanju da se uopštavaju nova fakta,
- istraživačkim zadacima. [5].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vilotijević, M. i Vilotijević, N. (2007). Inovacije u nastavi. Beograd: Školska knjiga. str. 40.
- ^ Jovan Đorđević, 1981, Savremena nastava - organizacija i oblici, Naučna knjiga, Beograd. str. 40.
- ^ Stevanović i Muradbegović, 1990, Didaktičke inovacije u teoriji i praksi, Dnevnik, Novi Sad
- ^ Mladen Vilotijević, 2000, Didaktika 1, Učiteljski fakultet, Beograd
- ^ Vilotijević i Vilotijević, 2007, Metodologija pedagoškog istaživanja sa statistikom, Učiteljski fakultet, Vranje
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vilotijević, M. i Vilotijević, N. (2007). Inovacije u nastavi. Beograd: Školska knjiga.
- Jovan Đorđević, (1981), Savremena nastava - organizacija i oblici, Naučna knjiga, Beograd
- Stevanović i Muradbegović, (1990), Didaktičke inovacije u teoriji i praksi, Dnevnik, Novi Sad
- Mladen Vilotijević, 2000, Didaktika 1, Učiteljski fakultet, Beograd
- Vilotijević i Vilotijević, 2007, Uvod u metodologiju pedagoških istraživanja sa statistikom, Vranje