Razbrajalice
Razbrajalice ili brojanice, kako se još u narodu zovu, su kratke pesmice zasnovane više na ritmu i sazvučju nego na tekstu. Sastavljene su od niza nabrajanja domaćih, stranih ili nerazumljivih slikovanih reči. One služe deci za razbrajanje pri njihovim igrama. Slično kao kod refrena lirskih i drugih pesama i kod razbrajalica je smisao reči žrtvovan melodiji.[1]
Ukrašavaju ih mnoge neobične reči , kontrasti, onomatopeje, živ ritam, razigrana melodija, iskričave i čudesne slike. Zato su one pravi dragulji narodne književnosti.[2]
Uloga razbrajalica u dečjoj igri[uredi | uredi izvor]
Razbrajalice su kratke vesele pesmice. U njima nije važan sadržaj ni smisao, pa mnoge reči i nemaju nikakvo značenje. Takve reči zamenjuju brojeve, kratke su, neobične i pesmici daju melodičnost. U razbrajalicama su reči koje se lako izgovaraju i razlažu na slogove a često ne znače ništa.[3]
| „ | Angle, bangle, vitko ves. Stasek lase, kumpa nes. Klin, klan, cukuran, `Ajde rogovan! |
” |
Kada deca igraju „Žmurke”, „Vije” ili „Ćorave bake“, mora se odrediti ko će žmuriti, biti vija ili ćorava baka. Zato se pre igre izgovaraju razbrajalice ili brojalice.[4]
Nastanak razbrajalica[uredi | uredi izvor]
Razbrajalice su nastale kao dečije govorne igre. Deca ih stvaraju i izgovaraju u različitim igrama. Deo su mnogih dečjih igara i nema generacije koja nije ponavljala i prenosila, poput usmene tradicije, mnoge slogane prethodnih naraštaja, u ponečemu ih menjala ili slagala potpuno nove. One plene melodijskim skladom i poetskom lepotom koju je stvorila slobodna dečija mašta.[2]
Struktura razbrajalica[uredi | uredi izvor]
Likovi u razbrajalicama su najčešće životinje iz sveta bliskog deci. Često se pominju Miš, mačka, petao, kokoška i sl.:
| „ | Eci, peci, pec, ja sam mali zec, Ti si mala prepelica eci, peci, pec. |
” |
Slike u razbrajalicama su neverovatne, proizvod dečje mašte:
| „ | Seo car na kantar, merili ga po vazdan... A, be, ce, de, mačka prede, a miš mota oko plota, a mačići glede. Žaba nogu digla, pa me nije stigla. |
” |
Na kraju razbrajalica nalaze se završne, obično kratke i naglašene, završne reči. Kada ta reč padne na nekog igrača, on ispada, započinje novu igru, ili ima određenu ulogu u igri (žmuri u žmurkama).
| „ | Tri se petla pobiše na popovom bunjištu, Jedan veli:Iš! Drugi veli: Mrš! Treći veli: Ti žmuriš! |
” |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Knežević, Milivoje V. (2016). „O razbrajalicama”. Srpske narodne umotvorine: kratki govorni oblici. Beograd: Kreativni centar. str. 358. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ a b Srpske narodne umotvorine: kratki govorni oblici. Beograd: Kreativni centar. 2016. str. 315. ISBN 978-86-529-0327-6.
- ^ „Eci, peci, pec”, izbor narodnih umotvorina, ITP „Zmaj”, Novi Sad, 1998.
- ^ „Razbrajalice”, Vladana Likar Smiljanić, IK „Vuk Karadžić”, Beograd, 1979.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Obradović, Slavoljub (2005). Književnost za decu 1. Aleksinac: Viša škola za obrazovanje vaspitača, str. 80-82.
- Dragiša Živković (2001). Rečnik književnih termina. Banja Luka: Romanov, str. 677.
- Ljubomir Milutinović (2016). Književnost za djecu. Banja Luka: Filozofski fakultet, str. 60.