Seksualna eksploatacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Seksualna eksploatacija je najčešći oblik trgovine ljudima koji obuhvata eksploataciju prostitucije (mušku, žensku, dečiju), pornografiju (snimanje pornografskih filmova, izvođenje pornografskih predstava), striptiz, seks-turizam (koji objedinjuje pornografiju i prostituciju — najčešće pedofiliju i pedopornografiju).[1] Različiti su i brojni oblici seksualne eksploatacije, a svi se oni mogu definisati kao eksploatacija na osnovu prinude na prostituciju, učestvovanje u produkciji pornografskih materijala za koju se sama osoba nije prijavila dobrovoljno i nakon informisanja, saglasila sa takvi činom, seksualni servitut.[2] Kao najrašireniji vid trgovine ljudima u svetu, njome su prvenstveno ugrožene žene i deca, ali su primetni i slučajevi eksploatisanja muškaraca.[2]

U praksi se seksualna eksploatacija pogrešno izjednačava sa prostitucijom. Razlika između ova dva oblika seksualnog iskorišćavanja se ogleda u tome što prostitucija podrazumeva slobodno raspolaganje svojim telim, zaradom, osoba koja se ovim bavi sama donosi odluku o tome hoće li se i u budućnosti time baviti, ima apsolutnu slobodu kretanja. To nije slučaj sa seksualnom eksploatacijom. Ona podrazumeva ropski odnos jer žrtva predstavlja vlasništvo osobe koja ju je kupila, ne postoji mogućnost slobodnog kretanja, kao ni mogućnost odlučivanja o zaradi i daljem bavljenju.[3]

Dakle, u elementu prinude leži osnovna razlika između seksualne eksploatacije i prostitucije. Prostituciju karakteriše plaćanje, ekstremni promiskuitet i ravnodušnost seksualne radnice prema partneru i samom seksualnom činu. Za razliku od prostitucije, kod seksualne eksploatacije postoji prinuda, visoka kontrola žrtve i povređivanje njenih ljudskih prava.[4]

Uzroci trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

1. socijalno-politički uzroci trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

Svet se sa trgovinom ljudima u cilju seksualnog iskorišćavanja susretao kroz istoriju. Problem sa ovim fenomenom jeste u tome što je on veoma kompleksan usled brojnih faktora koji su vezani za globalne promene u svetu. Sa tranzicionim procesima i prodiranjem tržišne ekonomije, došlo je do privatizacije društvenih dobara što je za posledicu imalo gubitak brojnih radnih mesta na kojima su mahom bile zaposlene žene. Istovremeno usled liberalizacije i privatizacije u ekonomski razvijenim zemljama stvorena je veća potražnja za jeftinom, niže kvalifikovanom radnom snagom. Stoga, žene, iako svesne potencijalne opasnosti, u potrazi za boljim životom odlazile su u ekonomski razvijene zemlje. Na taj način se formira lanac trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, gde se na početku nalazi žrtva koja odlazi u ekonomski razvijene zemlje u potrazi za poslom, a na kraju lanca potražnja za ,,radnom snagom" u rastućoj seks-industriji. Na kraju lanca su muškarci koji odlaze u bordele, striptiz klubove, koji koriste usluge uličnih prostitutki itd... Njima je svejedno da li je ta žena dobrovoljno u prostituciji ili je žrtva trgovine ljudima, jer se ona tretira ne kao osoba već kao roba. Upravo, ta konstantna potražnja jeste ono što diktira međunarodnu trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.[5]

Socijalno-ekonomske promene u svakodnevnim životima kako muškaraca tako i žena igraju važnu ulogu i u smislu podsticanja na uključivanje u prostituciju u svojstvu učesnika u lancu trgovine ljudima.

2. geopolitički prostor i militarizacija regiona, kao uslovi pogodni za realizaciju trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije[uredi | uredi izvor]

Ratni sukobi kao i militarizacija regiona predstavljaju jedan od bitnih faktora koji uziču na proces kriminalizacije i viktimizacije. Za vreme ratnih i oružanih sukoba, kategorija lica koja je naročito podložna ovom fenomenu jesu ratne izbeglice. Lica bez dokumenata, izložena nasilju, odvojena od svojih porodica, naročito su ranjiva kako onda kada beže iz ratnih zona, tako i tokom egzila. Stoga, žene ratne izbeglice su mnogo lakše postajale žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije nego ostale žene.

Još jedan bitan faktor koji olakšava trgovinu ženama u svrhu seksualne eksploatacije jeste i podložnost korupciji službenika u zemljama porekla, tranzita i destinacije kao i neefikasna i neadekvatna primena odgovarajućih zakonskih propisa različitih pravnih sistema.[5]

Seksualna eksploatacija dece[uredi | uredi izvor]

Seksualna eksploatacija dece podrazumeva njihovu prodaju, koja se određuje kao bilo koja radnja ili transakcija kojom se neko lice ili grupa lica prebacuje ili prepušta nekom drugom licu za novčanu ili bilo koju drugu naknadu.[2] Prisutna je u svim zemljama, kako razvijenim, tako i nerazvijenim, i predstavlja jedan globalni fenomen. Međutim, seksualno iskorišćavanje dece je u značajnom porastu najviše u zemljama Azije i Južne Amerike i često je u vezi sa pojavom seksualnog turizma. Procenjuje se da maloletne prostitutke čine od 10-30% svih seksualnih radnika. U većini zemalja ne postoji neki poseban tretman za decu koja su žrtve trgovine ljudima. Svrha ovog oblika eksploatacije, kao i generalno seksualne eksploatacije, je pridobijanje ekonomske dobiti za druga lica zloupotrebom dece. Dobit koja se ostvaruje ne pripada detetu koje se zloupotrebljava već raznim učesnicima u procesu, a to mogu biti posrednici, posebno organizovane kriminalne grupe, isto tako čak i bliski članovi porodice. Dva su vida seksualne eksploatacije dece: dečja pornografija i dečja prostitucija.[6]

Pod dečjom prostitucijom podrazumeva se korišćenje deteta u seksualnim aktivnostima za novčanu ili bilo koju drugu nadoknadu.

Pod dečjom pornografijom podrazumeva se bilo kakvo predstavljanje, bilo kojim sredstvom, nekog deteta uključenog u stvarne ili simulirane eksplicitne seksualne aktivnosti ili bilo kakav prikaz delova tela nekog deteta koji mogu da izazovu seksualno uzbuđenje.

Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja definiše krivična dela u vezi sa dečjom prostitucijom i dečjom pornografijom. Prema ovoj Konvenciji, kažnjiva su sva ponašanja koja omogućavaju angažovanje deteta za bavljenje prostitucijom ili navođenje deteta da učestvuje u prostituciji, primoravanje deteta na prostituciju ili ostvarivanje zarade od nekog drugog vida iskorišćavanja deteta u takve svrhe.

Ova vrsta eskploatacije se prvenstveno izučava sa aspekta dečjih prava i ugrožavanja života i razvoja deteta. Ona, bez sumnje, krši sva dečja prava i ostavlja duboke, često neizbrisive posledice po život, zdravlje i razvoj deteta.[2]

Pravna regulativa[uredi | uredi izvor]

Na međunarodnom i nacionalnom nivou usvojeni su brojni dokumenti koji se odnose na sistematsko sprečavanje i kažnjavanje trgovine ljudima. Seksualna eksploatacija, kao jedan od oblika trgovine ljudima, obuhvaćena je tim programima. Posebnu pažnju zaslužuju:

  • Konvencija Ujedininjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala,
  • Protokol o prevenciji, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom - Palermo protokol,
  • Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

Na nacionalnom nivou Srbije treba napomenuti Strategiju borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji iz 2016. godine.[3] Iste godine je usvojen i Akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mijalković, Saša. „Vidovi i oblici trgovine ljudima” (PDF). Pristupljeno 18. 10. 2017. 
  2. ^ a b v g Grupa autora (2016). Priručnik za obrazovni sistem-Zaštita učenika od trgovine ljudima. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, UNITAS fond. ISBN 978-86-7452-065-9. 
  3. ^ a b Grupa autora. Trgovina ljudima-Preventivni paket. Crveni krst Srbije. ISBN 978-86-80205-31-1. 
  4. ^ Milanović, Lidija (2016). Priručnik za obrazovni sistem ZAŠTITA UČENIKA OD TRGOVINE LjUDIMA (priručnik). Beograd, Republika Srbija: Ministarstvo prosvete, nauke itehnološkog razvoja, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima UNITAS fond. 
  5. ^ a b Stepić, Jelisavka (2009/2010). Specijalistički rad ,,Organizovani kriminal i seksualna eksploatacija". Beograd. 
  6. ^ Vučković Šahović, Nevena (2006). Eksploatacija dece sa posebnim osvrtom na Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji. Beograd: Centar za prava deteta. ISBN 978-86-83109-34-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сексуална_експлоатација&oldid=27004027”