Stiropor
Stiropor je izolacioni materijal, koji se pre svega koristi za toplotnu, ali i za zvučnu izolaciju. Osnovni naziv ovog materijala je ekspandirani polistiren, dok ga je kompanija BAESF 1951. godine patentirala pod trgovačkim nazivom Stiropor.
Proizvodi se iz malih granula polistirena koje su nalik ekspandiranom pirinču (riži), jedan od proizvoda nafte, u sebi ima pentana i isporučuje se proizvođačima u kartonskim kutijama spolja i iznutra vrećama kako pentan da ne bi odlazio u okolinu. U predekspanderu granule sirovine pomoću pare ekspandiraju povećavajući svoj volumen 20 do 40 puta. Iz predkspandera izlaze granule stiropora (ili „kokice”) koje su određene prostorne težine i veličine. Iz preekspandera, kokice, idu u silose, gde bi trebalo da se drže od 6 do 24 sata. Posle toga kokice se ispuštaju u posebne blok forme gde se pod velikom količinom pare suzbiju i tako nastaje blok određene veličine i kilaže u zavisnosti od veličine blok forme. Takav gotovi blok se odlaže u skladište gde bi trebalo da odleži 7-45 dana jer se za to vreme ohladi, stabilizuje i mogu da se režu a da se ploče ne savijaju. Blokovi su obično 0,5-1 m3 mogu biti i veći u zavisnosti od veličine blok forme.[1]
Stiropor se najčešće koristi kao toplotna izolacija na kućama i drugim stambenim objektima, kao zaštitna ambalaža za pakovanje različitih proizvoda, a može se koristiti i u druge svrhe. Stiropor plave boje, prvi put je proizvelo američko preduzeće Dow Chemical Company.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Što je stiropor i kako nastaje?”. Pristupljeno 1. 2. 2020.
- ^ Dow Chemical Company Styrofoam page
