Testovi inteligencije

Testovi inteligencije predstavljaju skup zadataka za koje je na osnovu prethodnog ispitivanja utvrđeno na koji ih način treba postavljati i na koji način treba ocenjivati rezultate koji se dobijaju njihovom rešenjem i za koji su skup zadataka, pored toga, utvrđene merne karakteristike: valjanosti, pouzdanosti i objektivnosti.

Istorijat

Prvi test inteligencije konstituisali su francuski naučnici Bine i Simon 1905. godine. Taj test je bio namenjen pronalaženju dece koja nisu u stanju da prate redovnu nastavu, a da bi se, radeći posebno sa tom decom, omogućilo da i ona uspešno napreduju u nastavi. Bine je, da bi utvrdio koja će deca moći pratiti nastavu, a koja neće, posle dužeg proveravanja stavio određeni broj zadataka kojima je ispitivao da li deca mogu da shvate pojedine vrste problema, da li su u stanju da nađu rešenje za njih i da li su dovoljno kritična da ocene vrednost svojih rešenja. Tri godine kasnije Bine je i dalje razvio ispitivanje inteligencije. Budući da inteligencija raste sa uzrastom, a starija deca su sposobnija za rešavanje različitih zadataka nego mlađa, on je odabrao po pet zadataka za svaku godinu starosti. Izdvojio je takve zadatke koje većina dece na određenom uzrastu uspešno rešava, ali koje ne uspeva da reši većina mlađe dece. Koristeći te zadatke on je morao da odredi umni uzrast (mentalnu dob) svakog ispitanog deteta. Sa Bineovim testovima počelo je ne samo pouzdanije ispitivanje inteligencije, nego i merenje inteligencije. Polazeći od ispitivanja Bineovim postupkom, nađen je i način i za brojno istraživanje stepena inteligencije, za izračunavanje visine koeficijenta ili količnika inteligencije.

Vidi još

• Socijalna inteligencija

• Psihometrijske teorije
• Psihopatologija inteligencije

Izvori

• Dr Vojko Radomirović, Psihologija, Novi Pazar: Univerzitet (2003) ISBN 86-84389-02-6
• Kvaščev, R. (1976): Psihoogija stvaralaštva, Sarajevo: Svjetlost
• Milinković, M. (1980): Sposobnosti, ličnost, stvaralaštvo, Beograd: Nolit