Tehnologija rada rotornog bagera Srs 1200x24/4+VR
Rotorni bager predstavlja samohodnu mašinu kontinuiranog dejstva namenjenu za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim kopovima. Otkopavanje materijala vrši se vedricama koje su ravnomerno raspoređene i pričvrćene na obodu rotornog točka. Istovremeno sa obrtanjem rotornog točka u vertikalnoj ravni i okretanjem rotorne strele zajedno sa platformom u horizontalnoj ravni svaka vedrica otkopava iz masiva odrezak kojije određen oblikom i geometrijskim parametrima. Obrtanjem rotornog točka i nailaskom punih vedrica u zonu istovarnog sektora, materijal se prazni iz vedrica, predaje prijemmnom transporteru na rotornoj streli i dalje redom, zavisno od broja trensportera na bageru, zadnjem istovarnom transporteru.
Specijalni deo[uredi | uredi izvor]
Tehničke karakteristike rotornog bagera SRs 1200x24/4+VR[uredi | uredi izvor]
Tehnički podaci[uredi | uredi izvor]
Klimatski uslovi-Umerena klima
Temperatura područja za rad-25℃ do +35℃ (ispod -5℃ može doći do smanjenja učinka)
| Maksimalno dozvoljena brzina vetra: | |
|---|---|
| Dok postrojenje radi | 20m/s |
| Dok postrojenje ne radi | 36m/s |
| Osobine transportne mase | Oceđena, bez oštrih ivica |
Dozvoljeni nagib:
| Nagib radne ravni: | |
|---|---|
| Uzdužni nagib | 1:33=3% |
| Poprečni nagib | 1:33=3% |
Nagib transportne ravni:
| Nagib transportne ravni: | |
|---|---|
| Uzdužni nagib | 1:20=5% |
| Poprečni nagib | 1:33=3% |
Maksimalni dozvoljeni nagib u pravcu vožnje (kretanja) 10% uz sledeća ograničenja:
- Ako je konzola radnog točka, obrtna stolica i utovarni uređaj u pravcu kretanja
- Ako je nagib popreko na pravac kretanja 2% bez vetra
- Ako je donja ivica radnog točka oko 1m iznad planuma kretanja
Teoretski kapacitet (nasuta jalovina pri 100% punjenju kašike, 50% udeo prstenastog prostora i najmanje 3,2m visine reza) 3465m³/h
| Dimenzije: | |
|---|---|
| Najveća dužina | 98m |
| Najveća širina | 24m |
| Najveća visina | 32m |
| Isturenost prijemne strane (od sredine oruđa do sredine radnog točka) | 36,5m |
| Visina kopanja | 24m |
| Visina kopanja izuzetno | 26m |
| Dubina kopanja | 4m |
| Minimalni radijus krivine | 60m |
Radni točak[uredi | uredi izvor]
| Tekst naslova | Tekst naslova |
|---|---|
| Prečnik radnog točka | 8,2m |
| Broj kašika | 8kom. |
| Zapremina kašike | 800l |
| Punjenje kašike, +50% prstenastog prostora | 1200l |
| Broj istresanja | 48min¯¹ |
| Brzina rezanja | 2,58m/s |
| Pogonski motori: | |
|---|---|
| Pogonska snaga | 400kW |
| Pogonski broj obrtaja | 1480min¯¹ |
| Reduktor | |
|---|---|
| Konstrukcija pogona | Konusni prenosnika sa cilindričnim zupčanicima |
| Prenos | i=247 |
| Snaga | N=400kW |
| Normalni obim sila | 225kW |
| Specifična rezna sila (kod teoretskog učinka kopanja od 230m3/hnedirnutog prirodnog tla) | 600N/cm |
| Slobodni ugao rezanja: | |
|---|---|
| Levi | 40˚ |
| Desni | 42˚ |
| Klirens | 2,5m |
| Mehanizam za dizanje konzole radnog točka: | |
|---|---|
| Brzina dizanja na radnom točku | 3,8m/min |
| Maksimalna visina dizanja sredine točka iznad planuma | 22m |
| Pogonski motori | |
|---|---|
| Pogonska snaga | 2x750kW |
| Pogonski broj obrtaja | 985min¯¹ |
| Reduktor: | |
|---|---|
| Konstrukcija pogona za dizanje | Prenosnika sa cilindričnim zupčanicima |
| Prenos | i=31,5 |
| Snaga | N=63kW |
Glavno oruđe[uredi | uredi izvor]
| Tekst naslova | Tekst naslova |
|---|---|
| Područje za okretanje gornje gradnje kod zajedničkog zaokretanja, odnosno zajedničkog kretanja utovarnog oruđa | ÷270° |
| Pogonska snaga | 2x17kW |
| Pogonski broj obrtaja | 1470÷ 300min¯¹ može se regulisati |
| Reduktor | Konusni prenosnik sa cilindričnim zupčanicima |
| Prenos | i=452 |
| Snaga | N=24 kW |
| Brzina kružnog kretanja katarke | 10÷33m/min |
| Spojnica između motora i reduktora | Elastična spojnica sa osnovicama |
| Sigurnosna spojnica u reduktoru | Lamelasta klizna spojnica sa osiguranjem protiv preopterećenja |
| Kočnica | Dvostruka čeljusna kočnica sa aparatom Elhy |
Područje za okretanje konzole točka prema obrtnoj stolici-±90˚
| Pogonski motori: | |
|---|---|
| Pogonska snaga | 2x19,5kW |
| Pogonski broj obrtaja | 965min¯¹ |
| Reduktor | Konusni prenosnika sa cilindričnim zupčanikom |
| Prenos | i=452 |
| Snaga | N=24kW |
| Brzina zaokretanja sredine utovarnog oruđa – oslonca | 5m/min |
| Spojnica između motora i reduktora | Elastična spojica sa osnovicama |
| Sigurnosna spojnica u reduktoru | Lamelasta klizna spojnica sa osiguranjem protiv preopterećenja |
| Kočnica | Dvostruka čeljusna kočnica sa aparatom Elhy |
Donja gradnja
| Prsten sa kuglama: | |
|---|---|
| Prečnik kuglibanda | 8500mm |
| Broj kugli | 203kom |
| Prečnik kugli | 110mm |
| Unutrašnji par | 12500mm |
| Spoljašnji par | 18900mm |
| Podela guseničnih ploča | 925mm |
| Rastojanje od sredine između pogonskog i zateznog točka | 9600mm |
| Širina papuče | 2800mm |
| Brzina vožnje | 6m/min |
| Konstrukcija kretnog pogona | 4 konusna prenosnika sa cilindričnim zupčanicima |
| Pogonska snaga | 4x80kW |
| Pogonski broj obrtaja | 980/500min¯¹ |
| Prenos | i=1110 |
| Snaga | N=73kW |
| Spojnica između motora i reduktora | Elastična kandžasta spojnica sa kočionim diskom (dvostruka) |
| Kočnica | Čelična kočnica |
Pretovarno oruđe[uredi | uredi izvor]
| Raspon pretovarnog oruđa od obrtne tačke do sredine oslonog kretnog mehanizma:
Glavno i pretovarno oruđe ±0: | |
|---|---|
| Min | 27.5m |
| Max | 37.5 |
| Dužina putanje | 10m |
| Glavno oruđe ±5 prema pretovarnom oruđu ±0 | Min 30 m Max 37.5m |
| Dužina putanje | 7.5m |
| Isturanje vrha utovarne konzole koja se diže i spušta od obrtne tačke do sredine utovarne skliznice | 14m |
| Visina odbacivanja donje ivice utovarne skliznice od planuma pretovarnog oruđa ±0 | |
| Glavno oruđe | Max 7.5m Min 1m |
| Glavno oruđe +5m | Max 6.6m Min 1m |
| Glavno oruđe -5m | Max 7 m Min 3.5m |
| Oslanjanje obrtne stolice sa međutrakom od sredine bagera | 4,5m |
| Gusenični kretni mehanizam: | |
|---|---|
| Raspored gusenica | 2 pojedinačne gusnice |
| Pokretne gusenice | 2 kom |
| Razmak gusenica | 6300mm |
| Širina papuče | 2240mm |
| Podela papuče | 650mm |
| Razmak od sredine između pogonskog i zateznog lančanika | 5600mm |
| Pogon za kretanje: | |
|---|---|
| Konstrukcija pogona za kretanje | 2 konusna prenosnika sa cilindričnim zupčanicima |
| Pogonska snaga | 2x30kW |
| Pogonski broj obrtaja | 980min¯¹ |
| Prenos | i=730 |
| Spojnica između motora i reduktora | Elastična kandžasta spojnica sa kočionim diskom |
| Kočnica | Dvostruka čeljusna kočnica sa aparatom Elhy |
| Područje za okretanje pretovarnog uređaja u odnosu na obrtnu stolicu | ±70˚ |
Trake[uredi | uredi izvor]
| Prijemna traka – traka radnog točka | |
|---|---|
| Osno rastojanje bubnjeva | 36m |
| Širina transportera | 1600mm |
| Konfekcija trake | EP-500 |
| Zaštitni umetak gore | 1 |
| Tekstilni uložak | 3 |
| Zaštitni umetak dole | 1 |
| Kvalitet gume | N |
| Gornji sloj | 12/4 |
| Ugao korita trake | 30˚ |
| Brzina trake | 3,75m/s |
| Konstrukcija utovarnog bunkera | Sa gumiranim nosećim valjcima |
Tehnologija rada bagera[uredi | uredi izvor]
Konstruktivne karakteristike bagera predodređuju visinu rada. Dubina kopanja ispod nivoa bagerskog transportera ograničena je maksimalnim usponom trake radnog točka, tj visinom tačke vešanja nosača radnog točka. Međutim koristeći konstruktivnu mogućnost da se glavni bagerski transporter u radu može kretati na +5m ili -5m u odnosu na pomoćni transporter za pretovarnu traku, kao i mogućnost spuštanja i podizanja utovarnog levka i kretanja pomoćnog transportera ne u nivou etaže transportera već 4m iznad ili 6 m ispod etažnog transportera. Visina otkopavanja bloka može a i ne mora da odgovara maksimalnoj otkopnoj visini bagera. U pogonu se najčešće teži da se visina bloka izjednači sa maksimalnom otkopnom visinom bagera jer se na taj način povećava opšta koncentracija radova na otkopu, tj smanjuje broj etaža i zahvata. Ovo nije uvek moguće realizovati u pogonskim uslovima jer je visina bloka često ograničena geomehaničkim uslovima stabilnosti etažnih kosina i mogućnošću vertikale podele bloka na podetaže određenih visina. Najrasprostranjenija tehnologija rada rotornog bagera je rad u bloku. Bager se postavlja u početni položaj tako da osovina radnog točka bude u visini gornje ivice etaže, da visina otkopnog reza bude ( ½ do ¾) prečnika radnog točka a noževi kašika da dodiruju stensku masu. Zatim se bager pomera napred za debljinu reza a istovremeno se katarka radnog točka okreće prema utovarnoj stanici. Pošto se bager pomera napred za debljinu reza, katarka se okreće prema etaži uz istovremeno kretanje radnog točka. Po završenom prvom rezu bager se pomera ponovo napred a katarka se okreće prema utovarnoj strani i tako se naizmeničnim okretanjem katarke na jednu i drugu stranu, i pomeranje bagera napred, otkopava dubina bloka u prvom sloju visinske etaže. Sada se bager pomera nazad, ujedno spušta katarku radi postavljanja radnog točka u položaj za otkopavanje drugog sloja. Ove operacije se ponavljaju do završetka otkopavanja jednog bloka. Po tehnološkim karakteristikama bager može da otkopava maksimalnu visinu od 24m, ali koristeći mogućnost da pri otkopavanju visinskog bloka može da, rampom od 3%, podigne oba transportera na +4m, a zatim i veliki transport na +4m u odnosu na mali transport. Ukupna otkopna visina ovog bagera za jedan položaj etažnog transportera se povećava i iznosi: 24+4+4=32m Pri dubinskom radu bager otkopava jedan dubinski blok krećući se napred, spuštajući oba transporta rampom od 3%, a kad postigne dubinu od -4m održava tu dubinu do kraja. Nakon spuštanja oba transporta bagera, bager se vraća u prazan hod nazad i počinje spuštanje velikog transporta -4m u odnosu na mali transport a mali transport se kreće rampom širine 15-17m koja je već spuštena -4m u odnosu na transporter sa trakom. Kad završi otkopavanje ovog bloka može u odstupanju da uradi i odstup – nastup, tzv kasete dubine 4m. Dakle, ukupna dubina otkopavanja za jedan položaj etažnog transportera iznosi 4+4+4=12m. Maksimalno korišćenje konstruktivnih mogućnosti bagera SRs 1200x24/4+VR u cilju ostvarivanja otkopne visine od 44m sa utovarom otkopnih masa na jedan transportni nivo ne može se preporučiti pogonskoj operativi iz više razloga:
- Rad pod dubinskim i visinskim rampama povlači za sobom mnogo manevarskih pokreta i praznih hodova bagera što se direktno odražava na smanjenje kapaciteta i vremenskog iskorišćenja bagera;
- Kretanje glavnog i pomoćnog transportera u dva nivoa smanjuje opštu sigurnost bagera, povećava obim radova pomoćne mehanizacije, zahteva stalnu i visoku stručnu kontrolu trasa i nosivost tla.[1]
Transport bagera SRs 1200x24/4+VR[uredi | uredi izvor]
Svaki transport bagera duži od 50m obavlja se prema unapred pripremljenoj trasi koja mora biti urađena da zadovoljava tehničke karakteristike bagera. Dozvoljeni nagib trase po kojoj se kreće bager određuje geodetska grupa kopova u saglasnosti sa upravnikom otkopa i na osnovu podataka tehničke dokumentacije proizvođača bagera. Da bi se obezbedila potpuna sigurnost u transportu upravnik otkopa će svojom naredbom odrediti stručno lice rudarske službe koji će rukovoditi organizacijom transporta bagera. Transport bagera sa jednog kopa na drugi i sa jedne etaže na drugu može se vršiti samo pod uslovom da ima urađen odgovarajući projekat a direktor otkopa će svojim rešenjem odrediti stručno lice koje će rukovoditi organizacijom transporta. Transport bagera se može vršiti samo u toku dnevne vidljivosti.
Rad i rukovanje rotornim bagerom SRs 1200x24/4+VR[uredi | uredi izvor]
Rukovanje bagerom može vršiti samo stručno osposobljeno lice sa potrebnom kvalifikacijom za bageristu kao što je: rukovalac rudarskih mašina ili rukovalac mehanizacije u površinskoj eksploataciji. Rukovalac rotornog bagera mora da bude potpuno fizički i psihički zdrav. Zdravstvena sposobnost se utvrđuje na redovnom sistematskom pregledu koji se obavlja jednom godišnje. Posadu bagera čine:
- Rukovalac bagera – bagerista
- Rukovalac utovarne trake – trakista
- Bravar
- Mazač
- Električar
- Planir majstor
- Pomoćni radnici (po potrebi)
Posada bagera mora jednom godišnje imati obuku i proveru iz oblasti zaštite na radu. Rukovalac bagera odgovoran je za njegov rad. Svi ostali članovi posade odgovorni su za rad bagera iz svoje delatnosti. Nadzorno tehničko osoblje rudarske, mašinske i elektro struke odgovorno je za bezbedan rad bagera iz delokruga svoje delatnosti.
Uputstvo za pojedine pogone[uredi | uredi izvor]
Puštanje pogona u rad[uredi | uredi izvor]
Uključivanje pogona za kopanje i transportovanje se vrši iz kabine bageriste uz prethodan dogovor sa trakistom. Pre nego što transportne trake krenu u rad mora se dati zvučni signal koji se prinudno uključuje zajedno sa uključivanjem sprave. Uključivanje pojedinačnih pogona je moguće samo redosledom utvrđenim u blokadi.
- Pretovarna traka
- Međutraka
- Prijemna traka
- Radni točak
U blokadu se dalje uključuju i postrojenja etažnih transportera i utovarna kolica. Upravljanje pojedinih pogona, tj pogonskim grupama, vrši se centralno iz kabine bageriste, tj kabine trakiste, ili lokalno.
Zaustavljanje pogona za transportovanje i kopanje[uredi | uredi izvor]
Isključivanje eksploatacionih pogona može se obaviti, kako iz kabine bageriste, tako i iz kabine trakiste. Zaustavljanje ide u smeru eksploatacije sledećim redosledom:
- Radni točak
- Prijemna traka
- Međutraka
- Pretovarna traka
Ako je to moguće, treba trake pre zaustavljanja isprazniti da ne bi došlo do preopterećenja pogonskih motora pri stupanju u rad.
Gusenični vozni mehanizam[uredi | uredi izvor]
Uključenje guseničnog voznog mehanizma vrši se iz kabine bageriste. Nije dozvoljena vožnja preko prepreka kao što su kamenje, pragovi, koloseci itd. Jednostavne neravnine ispod spoljašnje ivice jednog članka guseničnog lanca ne smeju da pređu 70mm u odnosu na susedni članak. Planum vožnje uvek mora da bude slobodan bez prepreka. Naročito treba voditi računa kod upravljanja spravom kad je mraz. U zamrznutim tragovima je linijska vožnja dozvoljena samo ako unutrašnje ivice tragova ne vrše bočni prinudni pritisak na gusenični lanac. Gusenični lanci koji su zamrzli na planumu se oslobađaju samo pravolinijskom vožnjom. Zaleđene grudve između zahvatnih bregova mogu vrlo lako da dovedu do smetnji. Gusenični lanci se usled toga veoma zatežu pa u najnepovoljnijim okolnostima može doći čak i do kidanja. Prilikom napuštanja bagera bagerista mora da se uveri da kočnice potpuno dejstvuju da bi sprečio neželjeno kretanje sprave na nagibu i u slučaju oluje.
Dužnosti posade bagera pre početka i u toku rada bagera[uredi | uredi izvor]
Dužnosti rukovaoca bagera[uredi | uredi izvor]
- Za svoj rad rukovalac bagera je odgovoran poslovođi smene sistema od koga prima zadatke i kome podnosi izveštaj o vršenju poslova i radnih zadataka.
- U delokrugu svog rada bagerista obavlja sledeće zadatke:
- Rukuje bagerom i izvodi sve poslove u sastavu tehnološkog procesa otkopavanja uglja u okviru tehnoloških mogućnosti na površinskom kopu
- Odgovoran je za pravilan rad bagera
- Po dolasku na bager dužan je da od rukovaoca kojeg smenjuje sasluša primedbe i zapažanja na bageru i njegovoj okolini kao i da pročita i potpiše
- izveštaj o radu bagera u prethodnoj smeni
- Vrši vizuelni pregled celog bagera
- Utvrđuje položaj visokonaponskog kabla
- Proverava ispravnost telefonskih i UTK veza
- Proverava da li su ispravni zvučni i svetlosni signali
- Proverava ispravnost svih komandi na komandnom putu
- Proverava sanduče sa sanitetskim materijalom i kontroliše stanje materijala
- Pregleda da li su sva uputstva za rukovanje i održavanje na bageru
- Proverava protivpožarne aparate (njihovu ispravnost i brojno stanje)
- Piše izveštaj o radu bagera u svojoj smeni
- Prenosi bageristima sledeće smene eventualne probleme na bageru
- Utvrđuje prisustvo bagerske posade i raspoređuje ih na svoja radna mesta
- Ukoliko utvrdi da neko od bagerske posade ne ispunjava tražene uslove za rad, rukovalac bagera ga ne raspoređuje na radno mesto, o čemu obaveštava neposrednog rukovodioca
- Ukoliko na bageru nedostaje bravar ili električar bagerista može pustiti bager u rad ukoliko je on ispravan a po dobijanju saglasnosti od šefa smene, tj šefa mašinskog ili elektro održavanja u smeni. Pod ovakvim uslovima može raditi do pojave prvog kvara, a rad nastavlja po otklanjanju kvara i konstatacije osobe zadužene za održavanje da je bager ispravan
- Posle konstatacije da je bager ispravan za rad obaveštava dispečera o spremnosti za rad
- Pre početka i u toku rada je dužan da stalno osmatra radnu sredinu (planum, čeonu i bočnu kosinu)
- Preko planir majstora kontroliše nagib pod kojim radi bager
- Stalno osmatra instrumente na sinooptičkoj tabli preko kojih kontroliše pravilan rad i ispravnost pojedinih uređaja na bageru
- Za vreme zastoja organizuje čišćenje bagera i lično je odgovoran za njegovu čistoću
- Održava interfonsku vezu sa trakistom
- Stalno prati materijal koji se kopa
- Rukuje sa kranom
- Zadužuje lica koja će kontrolisati ispravnost i postojanost table upozorenja
- Pridržava se propisanih mera zaštite na radu
- Obavlja sve drugo što je u delokrugu njegovog rada
Sve informacije u vezi funkcionalnosti i ispravnosti bagera koje bagerista dobije od drugih članova posade bagera dužan je da prenese dispečeru radi evidencije i obavesti nadzorno tehničko osoblje i druga lica u zavisnosti od potrebe.[2]
Dužnosti trakiste[uredi | uredi izvor]
Za svoj rad trakista je odgovoran poslovođi smene sistema od koga prima zadatke i kome podnosi izveštaj o izvršenju poslova i radnih zadataka. Pre početka i u toku rada bagera trakista je dužan:
- Rukuje utovarnom trakom u cilju postavljanja iste iznad utovarnih kolica
- Proverava interfonske veze sa bageristom s kojim mora biti u stalnoj vezi
- Kad dobije znak od bageriste pušta u pogon utovarnu traku i usklađuje položaj utovarne trake i utovarnih kolica
- U slučaju odstupanja od normalnog rada zaustavlja rad bagera i utovarne trake
- Pri radu bagera prati rad utoavrne trake i rad etažnog transportera
- Vizuelno prati materijal koji se pretovara i ukoliko primeti neki strani predmet vrši zaustavljanje bagera i narednog transportera
- Dogovara se sa bageristom pri pokretanju strele trake (po horizontali i vertikali)
- Prenosi rukovaocu naredne smene stvarno stanje na tom delu bagera
- Vodi knjigu izveštaja
- Vrši detaljno čišćenje utovarne trake i istovarnog levka
- Za vreme stajanja sistema čisti utovarni kolosek
- Kontroliše ispravnost zvučne i svetlosne signalizacije svoje kabine
- Proverava ispravnost svih komandi na pultu
- Kontroliše ispravnost uređaja za neophodno stop zaustavljanje bagera
- Odmah obaveštava bageristu za bilo kakve neispravnosti ili promene pri radu bagera
- Da radi u okviru tehničkih karakteristika bagera i propisane tehnologije
- Da se pridržava propisanih mera zaštite na radu
- Da radi sve drugo što je u delokrugu njegovog rada
Dužnosti bravara[uredi | uredi izvor]
Za svoj rad neposredno je odgovoran nadzorniku, odnosno poslovođi mašinskog održavanja sistema od koga prima naloge za izvršenje poslova i radnih zadataka. Pre početka rada bagera i u toku rada bagera bravar je dužan da kontroliše i održava ispravnost i funkcionalnost svih mašinskih elemenata i sklopova, a naročito je dužan da kontroliše:
- Ispravnost celokupne konstrukcije bagera
- Ispravnost svih pogona, dotegnutosti gusenica i užad za dizanje radnog točka i kabine bageriste
- Ispravnost svih kočionih uređaja, rad reduktora, temperatura ležajeva, funkcionalnost instalacija za podmazivanje, nivo i količina maziva, ispravnost elemenata transporta
- Ispravnost gazišta zaštitnih ograda i prelaza
- Ispravnost traka i njima pripadajućih rotirajućih delova
- Ispravnost čeličnih užadi
- U svakoj smeni vizuelno kontroliše funkcionisanje zaštitne opreme i u slučaju neispravnosti obustavlja rad bagera i pristupa popravci
- Postojanost i ispravnost tabela upozorenja
- U slučaju potrebe zaustavlja rad bagera u smeni i o tome preko dispečera obaveštava mašinskog nadzornika. U slučaju da ne može sam da otkloni kvar, traži stručnu pomoć
- Čita i potpisuje izveštaj bravara iz prethodne smene
- Svoja zapažanja i radove koji su se izvodili u toku smene na bageru dužan je da evidentira u dnevnik rada bagera
- Dužan je da u toku smene obaveštava bageristu o ispravnosti i svim promenama na bageru
- Da se pridržava propisanih mera zaštite na radu
Dužnosti mazača na bageru[uredi | uredi izvor]
Za svoj rad neprestano je odgovoran poslovođi mašinskog održavanja sistema od koga prima naloge za izvršenje poslova i radnih zadataka. Pre početka rada i u toku rada bagera mazač je dužan da kontroliše ispravnost sistema za podmazivanje na bageru, a mesta koja se ručno podmazuju da ih u toku smene redovno podmazuje. U toku rada bagera mazač je dužan:
- Da vrši svakodnevni pregled, kontrolu funkcionalnosti uređaja i sistema za podmazivanje, vizuelno i preko kontrolnih instrumenata
- Otklanja na istim uočene nedostatke kako bi mogli u toku neprekidnog rada sprave da normalno vrše svoju funkciju
- Da kontroliše sva mesta koja se ručno i automatski podmazuju, količinu maziva u njima kao i pravilnu raspoređenost maziva
- Da ne dozvoli da mesta koja se ručno ili automatski podmazuju ostanu bez maziva
- Da vrši zamenu maziva u sklopovima koji imaju zatvorene sisteme podmazivanja
- Da obavesti bageristu da zaustavi bager da bi podmazao mesta koja se ne smeju podmazivati dok bager radi
- Da se pridržava propisanih mera zaštite na radu
Dužnosti električara na bageru[uredi | uredi izvor]
Za svoj rad neposredno je odgovoran poslovođi elektro održavanja sistema od kog prima naloge za izvršenje poslova i radnih zadataka. Pre početka rada i u toku rada bagera električar na bageru dužan je da kontroliše i održava funkcionalnost i ispravnost elektro – opreme. Dužan je da otklanja zastoje na osnovnoj i pratećoj elektro opremi bagera u toku proizvodnje u smeni. Dužan je da vrši preventivni i kontrolni pregled uređaja i pogonska merenja u smeni. Dužan je da vrši priključivanje električnog alarma, pumpi i druge elektro opreme. Odgovoran je za bezbednost pomoćnih radnika. Dužan je da vrši preventivni i kontrolni pregled uređaja i pogonska merenja u smeni, a naročito je dužan da kontroliše:
- Ispravnost graničnika
- Ispravnost poteznih i stop prekidača
- Ispravnost elektromotora
- Ispravnost elektrokočnica
- Ispravnost signalno – sigurnosnih uređaja
- Ispravnost osvetljenja na bageru
- Ispravnost telefonskih i UKT veza
- Ispravnost i brojno stanje prenosivih svetiljki
- Ispravnost uređaja za namotavanje i odmotavanje kabla
- Ispravnost mernih instrumenata
- Ispravnost svih zaštitnih ograda, vrata, mreža i slično kako bi se sprečilo ulaženje ljudi u opasne zone i dodirivanje napona
- Ispravnost i brojno stanje tabli upozorenja
- Ispravnost i brojno stanje atestiranih zaštitnih gumenih rukavica i viljuški za prenos visokog napona
- Ispravnost visokonaponskog dovodnog kabla
- Ispravnost svih priključaka
- Da pročita izveštaj električara prethodne smene
- Da bageristu upozori i u toku smene obaveštava o ispravnosti i svim promenama na bageru
- Da električne uređaje i postrojenja čisti i redovno održava
- Da se pridržava propisanih mera zaštite na radu
Dužnosti planir majstora na bageru[uredi | uredi izvor]
Za svoj rad planir majstor je odgovoran poslovođi sistema smene od koga prima zadatke i kome podnosi izveštaj o vršenju poslova i radnih zadataka. Pre početka i u toku rada bagera planir majstor je dužan:
- Da po dolasku na bager od planir majstora iz prethodne smene sluša primedbe i zapažanja uočena u okolini bagera
- Da preduzme mere da se sa površine terena u neposrednoj blizini bagera, odnosno onog dela koji će u toj smeni biti otkopan, uklone svi predmeti koji bi mogli ugroziti bezbednost ljudi i bagera
- Da vodi računa o utovarnim kolicima (da očisti šine po kojima se kolica kreću, položaj blokadnog i telefonskog kabla)
- Da kontroliše stanje bočne i čeone kosine etaže kao i stabilnost trase po kojoj se bager kreće
- Da vodi planum bagera prema zadatoj tehnologiji (horizontalno ili po zadatom nagibu)
- Da vrši pregled gusenica
- Da organizuje pomoćne radnike u dogovoru sa bageristom na čišćenju bagera i utovarnih kolica od zalepljenog i rasutog materijala
- Da održava kanale koji vode vodu iz bočne i čeone kosine
- Da vodi računa o položaju blokadnog i telefonskog kabla
- Da prati transport bagera po etaži
- Da se pridržava propisanih mera zaštite na radu
Dužnosti pomoćnih radnika na bageru[uredi | uredi izvor]
Broj pomoćnih radnika na bageru u smeni određuje se prema trenutnoj potrebi. Za svoj rad na bageru odgovorni su poslovođi sistema. Pomoćni radnik je dužan:
- Da održava čistoću na bageru
- Da radi na ručnom kopanju kanala i propusta na etaži i odlagalištu
- Da radi na prenošenju lampiona, pontona, rolni, pumpi i ostalog što je vezano za normalan proces rada sistema
- Da obavljaju poslove vezane za prenošenje i razvlačenje visokonaponskog kabla pri transportu bagera, pri čemu je obavezan da koristi visokonaponske viljuške pri premeštanju kabla pod naponom
- Da se pridržava propisanih mera zaštite na radu
Sigurnosni uređaji na bageru[uredi | uredi izvor]
Za ograničenje različitih kretanja predviđeni su krajnji prekidači koji su obuhvaćeni u elektro dokumentaciji. Krajnji prekidači ne oslobađaju osoblje od prekidanja radnih kretanja bagera. Nepažnja može da dovede do štetnih smetnji i preporučuje se da se kretanje određene pogonske grupe isključi pre nego što dostignu granične položaje, da se u principu krajnji prekidači ne aktiviraju. Kod nekih pogona su predviđeni predsignalni prekidači. Predsignalni prekidači pokazuju da je skoro dostignut krajnji položaj do glavnih prekidača. Ako kretanje dostigne krajnji prekidač, a ne dođe do zaustavljanja kretanja, to znači da nije došlo do isključenja motora od strane pripadajuće zaštite motora. U takvom slučaju bagerista mora, pomoću nužnog prekidača koji se nalazi na komandnom pultu, da zaustavi bager. Prenos snage od elektromotora do reduktora radnog točka vrši se preko hidrodinamične spojnice. Kada dođe do preopterećenja radnog točka, dolazi do proklizavanja spojnice i isključenja napona na elektromotoru radnog točka. Time se sprečava havarija radnog točka, reduktora radnog točka i konstrukcije strele radnog točka. Na reduktorima za kružno kretanje bagera nalaze se lamelaste klizne spojnice koje štite bager od nastanka havarije prilikom kružnog kretanja u toku kopanja. Da bi se izbegle, odnosno ograničile havarije, kao i kod opasnosti po ljudstvo, postoji mogućnost isključivanja svih bagerskih pogona pomoću nužnog prekidača koji su postavljeni po celom bageru. Za ograničavanje staze kretanja gornje gradnje u odnosu na donju gradnju u oba smera su postavljeni krajnji prekidači:
- Komanda kao predsignal
- Komanda kao signal
- Komanda za „sve stoj“
Zatim u kabinama bageriste i trakiste postoje ugrađeni optički uređaji – pokazivači, na kojima se može videti trenutan položaj gornje gradnje pretovarke u odnosu na donju gradnju. Treba izbegavati da dođe do nailaženja na krajnji prekidač.
Mere zaštita pri radu rotornog bagera SRs 1200x24/4+VR[uredi | uredi izvor]
- Svaki član posade bagera mora imati adekvatnu stručnu spremu za obavljanje poslova koji su mu povereni. Rotornim bagerom sme da upravlja isključivo rukovalac bagera.
- Svaki član posade bagera mora imati izvršen redovan lekarski pregled i obavljenu redovnu proveru znanja.
- Posada rotornog bagera mora imati i koristiti ličnu zaštitnu opremu u skladu sa pravilnikom o LZS, kao i sva sredstva tehničke zaštite pri radu koja su im na raspolaganju. Nadzorno – tehničko osoblje i lica za bezbednost i zdravlje na radu prilikom obilaska, dužni su da kontrolišu posadu bagera da li koriste LZS i da li se pridržavaju mera zaštite na radu. Ukoliko se utvrdi da neki član posade bagera ne poseduje LZS ili ne koristi sredstva zaštite na radu, nadzorno – tehničko osoblje je dužno da ga udalji sa posla.
- Na početku smene posada bagera je dužna da izvrši pregled rotornog bagera u smislu tehničke ispravnosti i da sve probleme i zapažanja upiše u dnevnik bagera koji se nalazi u kabini bageriste
- Ukoliko posada bagera ne primeti nikakve nedostatke na bageru i pismenim putem u dnevniku bagera konstatuje da je on ispravan za rad, obaveštava dispečera da je bager ispravan za rad. Svi eventualni nedostaci, kvarovi ili intervencije koji se jave u toku rada moraju biti upisani u knjigu bagera.
- Kontrolu vođenja dnevnika bagera u obavezi je da vrši nadzorno – tehničko osoblje, kao i lice za bezbednost i zdravlje na radu prilikom svojih obilazaka bagera.
- Pri puštanju rotornog bagera u rad bagerista mora dati zvučni signal upozorenja u trajanju najmanje 10ѕ a prilikom transporta u trajanju najmanje 20ѕ. Zvučni signal mora biti prepoznatljiv a svi zaposleni na površinskom kopu moraju znati njegovo značenje
- Ukoliko proceni da nosivost tla ne obezbeđuje dovoljnu stabilnost rotornog bagera pri nastupanju, planer majstor je dužan da o tome obavesti rudarskog poslovođu, šefa sistema i dispečera. Navedeni su dužni da preduzmu mere za sigurno napredovanje rotornog bagera a za to vreme bagerista je dužan da, uz pomoć planir majstora, postavi rotorni bager na sigurno mesto
- Ukoliko je bagerista prinuđen da napusti svoju kabinu, dužan je da o tome obavesti dispečera, zaustavi rotorni bager, isključi komandni napon i zaključa kabinu. U toku izvođenja opravki rotornog bagera, bagerista je dužan da bude u svojoj kabini na bageru.
- U slučaju povrede nekog zaposlenog na bageru ili oko njega, bagerista je dužan da odmah telefonom ili preko UTK uređaja obavesti o tome dispečera i rudarskog poslovođu.
Da bi bezbednost rada bila zadovoljavajuća moraju se poštovati sledeći radni uslovi:
- Kada je brzina vetra iznad 20m/ѕ mora se prekinuti rad bagera. Trake treba isprazniti, donju ivicu radnog točka postaviti na 1 m iznad planuma vožnje a strela radnog točka i odložne strele treba da se postave u smeru duvanja vetra tako da površina na koju vetar deluje bude što manja.
- Zaustavljeni radni točak ne sme se pritiskati uz kosinu
- Kada se radni točak osloni na kosinu moraju reagovati krajnji prekidači za olabavljenje sajli
- Kod kretanja bagera u transport radni točak treba spustiti na 1 m iznad planuma vožnje a strelu radnog točka postaviti u smer kretanja
- Moraju se poštovati propisani nagibi
Tabela upozorenja[uredi | uredi izvor]
Tabele upozorenja na bageru moraju biti postavljene na istaknutom i vidnom mestu, odgovarajuće veličine, kako bi mogle lako da se uoče. Moraju biti izrađene od lima i ispisane lako uočljivom bojom. Na bageru moraju biti postavljene sledeće tabele upozorenja:
- Pažnja preklopne stepenice-2 kom
- Zabranjen pristup neovlašćenim licima na bageru-2 kom
- Zabranjeno čišćenje, podmazivanje i opravke rotirajućih
- delova dok bager radi-2 kom
- Visoki napon – opasno po život!-2 kom
- Zabranjen ulaz neovlašćenim licima u elektropostrojenje-2 kom
- Zabranjeno zadržavanje u radnom krugu bagera-2 kom
- Zabranjen prolaz i zadržavanje ispod podignutog tereta-2 kom
- Zabranjen prelaz preko trake-2 kom
- Nosivost platforme 20N/m2-2 kom
- Signal za kretanje bagera: dug, neprekidan zvuk sirenom,
- bager kreće u transport ili rad-2 kom
- Tabela sa osnovnim tehničkim karakteristikama bagera, dimenzije 1200x800mmm koja treba da sadrži: ime proizvođača, tip bagera, fabrički broj, godinu
- proizvodnje, teoretski kapacitet i radnu težinu bagera-1 kom
- Tabela sa ukupnom težinom balasta-1 kom
- Obavezna upotreba ličnih zaštitnih sredstava-2 kom
Posada bagera i nadzorno – tehničko osoblje dužno je da kontroliše tabelu upozorenja. Ukoliko dođe do oštećenja na bilo kojoj tabeli upozorenja ista se mora zameniti.
Zaštita i protivpožarna sredstva na bageru[uredi | uredi izvor]
Na bageru mora postojati pribor za prvu pomoć koji se nalazi u kabini bageriste. Potrošnja sanitetskog materijala mora se evidentirati u knjigu o potrošnji istog. Na bageru moraju postojati nosila i ista se moraju smestiti tako da u slučaju potrebe moru lako i brzo da se upotrebe. Na bageru moraju postojati najmanje dva para atestiranih gumenih rukavica i najmanje dve visokonaponske viljuške za prenos kabla pod naponom.
Protivpožarna zaštita[uredi | uredi izvor]
Na bageru prema planu zaštite od požara postavljeno je 46 ispravnih protivpožarnih aparata, koji treba da stoje na predviđenom mestu. Posada mora biti uvežbana i obučena za njihovo korišćenje. Svaka upotreba ovih aparata i mesto pojave požara moraju se evidentirati u dnevnik rada bagera. Bagerista mora da obavesti dispečera da je protivpožarni aparat upotrebljen i na kojem mestu. Dispečer mora odmah obavestiti službu ZOP-a o pojavi požara na bageru i da traži da se iskorišćeni aparat zameni. Služba zaštite od požara na svakih 6 meseci vrši kontrolu aparata. Ukoliko na bageru postoji hidrantska mreža ili automatski sistem za dojavu i gašenje požara, posada mora biti upoznata sa njihovim radom. Obuka posade u korišćenju i praćenju rada ovih sistema je obavezna. Potrebno je periodično vršiti kontrolu ispravnosti postavljenih sistema.
Transport bagera[uredi | uredi izvor]
Za transport bagera sa jedne etaže na drugu ili za duže transporte, rukovodilac PK je dužan da izda posebno uputstvo koje mora biti usaglašeno sa tehničkim karakteristikama bagera i mora sadržati:
- Datum početka transporta bagera
- Opis trase po kojo se kreće bager po tačno utvrđenim uzdužnim i poprečnim nagibom
- Cilj transporta i mesto do kojeg se bager transportuje
- Ime i prezime lica, sa njihovim kvalifikacijama, koja su zadužena za transport
- Sredstva koja se koriste za vreme transporta
- Da se utvrdi načn mesto priključivanja visokonaponskog kabla za vreme transporta
- Nako završenog transporta, šef sistema zajedno sa mašinskim i elektro inžinjerima sistema dužni su da izvrše detaljan pregled bagera. Na osnovu tog zapisnika rukovodilac kopa izdaje pismeno odobrenje za početak rada bagera. U okviru tehnologije otkopavanja odobreno je retanje bagera o etaži. Sa ovim rukovodi rudarski posovođa sistema ut prisustvo mašinskog i elektro nadzornika. Pri transportu bagera mora da postoji i telefonska ili UKT veza sa dispečerom.
Održavanje bagera SRs 1200x24/4+VR[uredi | uredi izvor]
Održavanje bagera ima veliki značaj kako za sigurnost i bezbednost zaposlenih, tako i za njegov vek trajanja. Mašinska i elektro služba mora da posvete pažnju na tehničku ispravnost bagera. Svi elektro uređaji, signalno-sigurnosni uređaji, kaoi svi mašinski delovi (reduktori, sistemi za podmazivanje, spojnice itd) moraju se redovno kontrolicati i odrzavati. Postoje tri vrste održavanja bagera:
- Tekuće održavanje
- Servisno održavanje
- Investiciono održavanje
Tekuće održavanje[uredi | uredi izvor]
Ono se vrši u toku smene i cilj mu je da održi bager u ispravnom i funkcionalnom stanje i obezbedi bezbedan rad. Ovo održavanje se bazira na pregledima i kontroli ipravnosti celog bagera, kao i otklanjanju sitnih kvarova. Zbog sprcifičnih radova,a najčešće i zbog brzine može doći do grške.. zato nadzorno-tehničko osoblje mora diti obavešteno o nastalom kvaru da bi organizovali njegovo otklanjanje.
Servisno održavanje bagera[uredi | uredi izvor]
Servisno održavanje se vrši prema planu servisnog održavanja iprema servisnim listama. Servisne liste sastavljanadzorno-tehničko lice mašinske i elektro struke sistema. Servis u isto vreme vrši masinska i elektro služba. U zavisnosti od tehnoloških uslova i trenutne situacije direktor kopa moža da promeni termin servisa.
Investiciono održavanje[uredi | uredi izvor]
Investiciono održavanje se vrši prema planu investicionog održavanja za površinski kop. Ovo održavanje vrši grupa za investiciono održavanje ili grupa iz sastava površinskog kopa koju formira rukovodeće osoblje kopa. Direktor kopa treba da donese rešenje za investicionu opravku koje sadrži:
- Početak i završetak opravke
- Ko vrši investicionu opravku
- Imena lica koja vrše nadzor u toku opravke
- Lica koja vrše komisijski prijem radova po završetku opravke
Po završenoj opravci bagera i funkcionalnim probama služba zaštite vrši detaljan pregled bagera i daje pismenu saglasnost za puštanje bagera u rad.
Napajanje rotornog bagera[uredi | uredi izvor]
Trenutno stanje rotornog bagera pogonske oznake 8 se napaja iz trafo stanice Zeoke VI preko dalekovoda VI/11. Na dalekovodu VI/11 priključena je kućica 108. Na A stranu kućice 108 priključena je stanica 64 a na B stranu kućice 64 priključena je pogonska stanica 2.6 a na nju B-15. Glodar 8 se trenutno napaja sa pogonske stanice B-15.
Protivpožarna zaštita[uredi | uredi izvor]
Zvučna i prihvaćena podela požara na klase prema kojima se primenjuju odgovarajuća sredstva za gašenje je sledeća:
- I klasa – A – sagorljive čvrste materije organskog porekla
- I klasa – AX – sagorljive čvrste materije klase A kod kojih voda pri gašenju ne može da prodre zbog veće naslage prašine. Vodi se zbog toga dodaju supstance koje smanjuju površinski napon vode
- II klasa – B – zapaljive tečnosti, npr benzin, ulja, lakovi itd.
- III klasa – C – zapaljivi gasovi pod pritiskom, npr metan, propan, acetilen...
- IV klasa – D – sagorljivi laki metali kao što su aluminijum i magnezijum
- V klasa – E – električni uređaji, npr transformatori, generatori...
Eksplozivni gasovi podeljeni su na grupe paljenja i eksplozivne klase a prema ovoj podeli razlikuju se eksplozivne zaštite elektro uređaja.
- A – tačka paljenja preko 450˚
- B – tačka paljenja preko 300˚
- C – tačka paljenja preko 150˚
- D – tačka paljenja preko 120˚
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ S.p.A, Tenova. „Bucket-Wheel Excavators - TENOVA”. www.tenova.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-26.
- ^ „Bucket wheel excavators | thyssenkrupp Mining Systems”. Industrial Solutions (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-26.