Homoseksualnost u antičkoj Grčkoj

Homoseksualnost u antičkoj Grčkoj bila je sastavni deo svakodnevnice i nije izazivala mnogo komentara. Homoseksualno ponašanje zabeleženo je u mnogim pesmama, filozofskim raspravama i umetničkim delima antičkog doba.

Atina[uredi | uredi izvor]

Homoseksualnost[uredi | uredi izvor]

Javni i kulturni život antičke Atine bili su muška stvar, i sve se organizovalo radi zadovoljenja potreba muškaraca. Smatralo se da seks ne služi samo za reprodukciju i produžetak porodične linije, već i za užitak i zabavu. Seksualno zadovoljstvo nije bilo nešto prljavo, pokvareno ili zabranjeno. Motiv golog muškog tela bio je sveprisutan u atinskoj kuluturi. U čitavom gradu postojali su kipovi koji su isticali i slavili lepotu muške građe. Kipovi boga Hermesa s velikim falusom ukrašavali su gradske trgove. Atinjani su bili opsednuti gimnastikom, sportom i kupanjem. U atinskoj kulturi isticanje tela najčešće je podrazumevalo golotinju, pogotovo u gimnazijama, vežbalištima kojima žene nisu mogle pristupati. Muškarci nisu bili sramežljivi, štaviše, nisu prezali od posmatranja polnih odnosa. Najuobičajniji predmeti za svakodnevnu upotrebu, poput čaša i svećnjaka, bili su oslikavani eksplicitnim erotskim scenama, što daje utisak da seks nije bio isključivo privatna stvar, ili nešto čega bi se trebalo stideti. Naprotiv, u seksu se uživalo u društvu - na različitim društvenim okupljanjima uz obilje vina, bili su prisutni i muškarci i žene koji su pružali seksualne usluge.^[1]

Atinjani su drugačije doživljavali ljubav muškaraca prema devojci ili ženi od ljubavi prema mladiću ili muškarcu. To su bila dva oblika polnog nagona (eros), od kojih je svaki mogao odgovarati bilo kom pojedincu u određenom životnom dobu. Malo Grka je verovalo da je priroda homoseksualnih muškaraca drugačija od prirode heteroseksualnih muškaraca. U životu jednog Atinjanina, oba oblika seksualnosti su mogla da se ispolje istovremeno ili jedan za drugim. U starogrčkom jeziku zapravo nisu ni postojali termini koji su razlikovali heteroseksualnost i homoseksualnost, što znači da pitanje seksualnog identiteta nije bilo ni bitno. Nema dokaza o bilo kakvoj diskriminaciji ili supkulturi, a nije postajala ni ideja o potrebi za javnim izjašnjavanjem svojih naklonosti (autovanje).^[1]

Izvori pokazuju da se velika važnost pridavala ulogama za vreme polnog odnosa. Od muškarca se očekivalo da preuzima kontrolu i bude dominantan. Muškarac je, dakle, morao da penetrira, bez obzira na to da li je reč o vaginalnom, analnom ili oralnom seksu. Najpoželjnije osobine za jednog muškarca, poput muževnosti, hrabrosti, borbenosti, inteligenciji i pouzdanosti, vezivane su za ulogu penetratora. Žene i muškarci koji su dopuštali da budu penetrirani, smatrali su se slabima, poniznima, plašljivima, pokornima, lakovernima i nezasitima. Stroga ideologija mačo muškaraca, stvorena od strane njih samih, nije odražavala stvarnost. Danas je shvaćena kao odbrambeni stav muškaraca prema vlastitim nesigurnostima vezanim za seksualnost, rodni identitet i impotenciju. Smatrali su da će ovakvim konceptom muškarca zavarati žene, te da će one biti očarane njihovom seksualnom nadmoći. Osim toga, muškarci su izraze ovakve ideologije koristili kako bi sebe uverili u vlastitu superiornost i bliskost bogovima.^[1]

Pederastija[uredi | uredi izvor]

Muška homoseksualna prijateljstva najčešće su se ispoljavala kroz pederastiju. Mlađi partner, ljubljeni (eromenos), imao je između dvanaest i osamnaest godina. Izvori navode da je veza trajala dok mladiću ne bi počela rasti brada, kada prestaje da bude privlačan starijem muškarcu. Ljubavnik (erastes) je uglavnom bio stariji muškarac ili mladić na čijem licu su se već pojavile dlake, a koji je izražavao naklonost prema mlađim muškarcima. Od ljubavnika se očekivalo da preduzme inicijalni korak, te da se udvara ljubljenom, a ne obrnuto. Mnoge su vaze oslikane crtežima koji prikazuju starije ljubavnike, uglavnom bradate, kako dodiruju mladićeve genitalije ne bi li ga nadražili i pridobili. Ponekad bi ljubavnik nudio lepe, skupocene i korisne darove - porciju mesa, disk, bocu maslinovog ulja, cveće, jabuke, vence ili vreću novca. Često su poklon bile životinje poput petla i zeca. Grčki mladići voleli su borbe petlova, a uostalom, petao je bio simbol muževnosti. Zec je bio prestižam zbog skupocenog mesa, a verovalo se i da zečje meso podstiče volju muškarca da penetrira. Većina životinja koje su se poklanjale bile su vezane za lov. Poezija iz toga doba koristila je izraze goniti i bežati: ljubavnik je preuzimao ulogu lovca, a ljubljeni je bio plen koji pokušava da pobegne.^[1]

Pederastija je u Atini generalno bila veoma cenjena. Nisu postojali zakoni koji bi je zabranjivali, a verovatno je bilo uobičajeno i da oženjeni muškarci imaju muške partnere. Ponekad su ti mladići bili deo porodice. U pederastijskim odnosima, središnju poziciju su zauzimali seksualna žudnja i potraga za užicima, stoga je promiskuitet bio uobičajen. Muškarcima koji su imali mnogo partnera porastao bi ugled.^[1]

Prostitucija[uredi | uredi izvor]

Homoseksualna prostitucija postojala je u svim oblicima i bila je legalna. Obično su seksualne usluge pružali stranci i robovi, a pojedini mladići sa statusom slobodnih građana su na ovaj način zarađivali. Postojao je porez na prostituciju, što je još jedan dokaz da ju je vlast odobravala.^[1]