Šahin

Šahin (pers. شاهین /Šau-hin/ „sivi soko“, u grč. izvorima Σαὴν /Sahin/; umro 626) je bio persijski vojskovođa koji se istakao u velikom ratu protiv Vizantije.

O njegovoj mladosti gotovo ništa da se ne zna. Kao što je rečeno, uzeo je učešća u velikom ratu između Vizantije i Persije u kom je s početka operisao vrlo uspešno. Napravio je proboj na jermenskom frontu 608. ili 609. i tom prilikom zauzeo Teodosiopolj. Pod njegovom komandom Persijanci su prodrli u Malu Aziju, zauzeli Cezareju u Kapadokiji i nastavili dalje s osvajanjima. Međutim, njihova kontrola nad Malom Azijom bila je prilično površna, premda je sama pojava persijske vojske kod Halkedona 614. ili 615. izazvalo u vizantijskoj prestonici pometnju. Tokom 615. vodio je sa Iraklijem mirovne pregovore, koji, međutim, nisu urodili plodom. Kada je Iraklije krenuo u ofanzivu 622, Šahin je uzalud pokušavao da uništi njegove trupe. Poražen je zajedno sa drugim persijskim vojskovođama 625, pošto je Iraklije u nekoliko navrata zadao Persijancima poraz.

Godine 626. opsednut je Carigrad. Šahinov zadatak bio je da spreči Iraklijeve trupe i ako je moguće da ih uništi, dok je Šahrbarazov bio da uz pomoć avarsko-slovenske vojske osvoji prestonicu na Bosforu. Međutim, vizantijska flota je sprečavala Persijancima da pređu na drugu stranu, a sa druge strane Avari nisu mogli da zauzmu jaka konstantinopoljska utvrđenja te su se na kraju povukli. Šahin, koju je predvodio vojsku koja je verovatno brojala do 50.000 ljudi, pretrpeo je poraz najverovatnije u julu 626. po svoj prilici blizini Satale od Iraklijevog brata Teodora. Nedugo potom je preminuo. Hozroje, koji je uvek gajio nepoverenje u svoje ljude i to sigurno ne bez razloga, morao je biti toliko van sebe kada ni mrtvom Šahinu nije dao mira: oskrnavio je njegov leš na najsurovije mogući način.

Literatura

• Walter E. Kaegi, Heraclius. Emperor of Byzantium, Cambridge 2003.
• John Martindale, The Prosopography of the Later Roman Empire, IIIb, Cambridge 1992, 1140 sq.