Acid Bath

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Acid Bath
Muzički rad
Aktivni period1991—1997
Osnivanje1991 (Luizijana)
ŽanrSladž metal
Izdavačka kućaRoten Rekords
Članovi
Bivši članoviSemi "Pjer" Duet

Majk Sančez Džozef Fontenot Džimi Kajl Odi Pitre Tomi Vajetor

Deks Rigz
Ostalo
Povezani članciEjdžents of Oblivion, Kroubar, Gouthor, Šrum
Veb-sajtwww.acid-bath.com

Acid Bath (transkr. Esid Bet) je bio američki sladž metal bend iz Houma, Luizijana koji je bio aktivan od 1991. do 1997. godine. Esid Bet je imao korene u dum metalu i kombinovao ih je sa uticajima iz blek metala, det metala, gotik roka, bluza, folka i kantrija da bi dobio svoj unikatan zvuk.[1][2] U Pit Magazine intervjuu, vokalista Deks Rigz je klasifikovao njihov zvuk kao "det rok"[3] i takođe predstavio njihovu muziku kao mešavinu dum metala i stouner metala. U drugom intervjuu, gitarista Semi Duet je opisao njihov zvuk kao "gotik hardkor".[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Esid Bet je bio spoj dva benda,[3] Dark Karnivala (u kojem su nastupali Odi Pitre, Semi "Pjer" Duet, i Tomi Vajetor) i Golgote (u kojem su nastupali Deks Rigz, Majk Sančez, Džimi Kajl i Džeri "Bun" Busineli). Golgotini basisti su često bili smenjivani sve dok nije došao Čed Pirs, kojeg je nakon stvaranja Esid Beta zamenio Odi Pitre. Tomija Vajetora je zamenio Džimi Kajl, ali kasnije se ponovo priključio bendu kao klavijaturista. Džozef J. Fontenot je bio basista jedan kratak period.

Esid Bet je nastao 1991.[3] Bend je započeo južno od Nju Orleansa u nekoliko manjih gradova, kao što su Houma, Tibodo, Morgan Siti i Galijano.[3] Inspirisani treš metalom i bendovima kao što su Blek Sabat, Alis Kuper, Keltik Frost i Darktroun,[3] oni su 1993. godine snimili svoj prvi demo album Hymns of the Needle Freak sa Kit Falgotom kao producentom i menadžerom. Snaga njihovog demo albuma im je zaradila ugovor sa nezavisnom produkcijskom kućom Rotten Records. Oni su 1994. objavili album When the Kite String Pops čiji je producent bio Spajk Kesidi, a dve godine kasnije će objaviti svoj drugi i poslednji album Paegan Terrorism Tactics (čiji je producent ponovo bio Kit Falgot).[5] Nijedan im nije doneo svetsku slavu, ali su dobili veliku kultnu pratnju i priznanje. 2005. su objavili novi album koji je bio sastavljen od njihovih ranih demo pesama nazvan Demos: 1993-1996.

Rastanak benda i predstojeći projekti[uredi | uredi izvor]

Posle dva studijska albuma, Esid Betova karijera se iznenada završila nakon što je basista Odi Pitre poginuo u saobraćajnoj nesreći.[3] Njegovi roditelji su takođe poginuli u istoj nesreći, dok je Keli Pitre, Odijev brat, doživeo manje povrede.

Iako su postojale glasine o novom albumu, bend nije objavljivao novu muziku.[5] Album je navodno trebalo da bude nazvan Killer Rat Poison. Na ovom albumu, klavijature je svirao Tomi Vajetor. Semi Duet je poklonio nekoliko kopija najbližim prijateljima jer je koristio poneke rifove sa Gouthorovih ranijih dela.[5]

Tomi Vajetor je svirao bubnjeve na Disinkarnetovom albumu Dreams of the Carrion Kind sa poznatim det metal gitaristom Džejms Marfijem. Deks Rigz i Majk Sančez su počeli da nastupaju u bendu Ejdžents of Oblivion, izdavajući samo jedan samoimeni album, nakon čega su se raspali.[5] Počevši 2000. godine, Rigz je bio frontmen svomp rok grupe Dedboj & Elefantmen,[5] pre nego što je započeo svoju karijeru solo umetnika 2007. Semi Duet je jedno vreme bio član benda Kroubar,[5] koji je kasnije napustio. On je sada član blekend det metal benda Gouthor i Ritual Kiler, dok je takođe u dum metal bendu Vual, gde svira sa Kelijem Pitreom, bratom Odija Pitrea. Semi Duet je otvoreno izjavljivao da je satanista još od kad je bio član Esid Beta.[3] Odi je 1995. stvorio metal bend Šrum tako što je kombinovao blek metal vokale sa teškim zvukom više basova bez gitara. Tomi Vajetor i Džozef Fontenot su takođe bili članovi Šruma. Šrum je koristio dva basa, a Fontenot bi naizmenično koristio distortovani bas i čist bas. Forenot bi kasnije dve godine svirao bas u bendu Divaurment, nakon čega se priključio Američkoj vojsci.

Godine 2014., postojale su glasine da će se Esid Bet ponovo sastati, a navodno će takođe imati novog vokalistu jer se Džimi Kajl obratio vokalisti Slipnota, Koriju Tejloru, u jednoj vrlo nejasnoj poruci, rekavši mu da "Esid Bet traži novog vokalistu. Molimo pošalji mp3, demoe ili snimke kako izvodiš neke Esid Bet pesme".[6] Ipak, ove glasine su bile neistinite i zanemarene od strane članova benda, rekavši da "Esid Bet ne postoji bez preminulog Odija Pitrea, tako da neće biti ni novog Esid Bet materijala" i da "u ovom trenutku, jedini preostali članovi Esid Beta - Džimi, Majk i ja - smo razmišljali o mogućnosti da održimo nekoliko koncerata u čast Esid Beta, ali za sada ništa nije sigurno i to su samo ideje".[7]

Muzički stil i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Esid Bet je najbolje poznat po svojoj mešavini ekstremnih, det metal inspirisanim sladž metalom kombinovanim sa det groulovima i melanholičnim got/grandž vokalima sa akustičnom gitarom tokom prelaza, kao i semplovanje. Bend je semplovao audio klipove iz kontroverznih filmova kao što su Blue Velvet i A Clockwork Orange. Deks Rigzovi vokali su procesovani i stvaraju vrlo industrijsku atmosferu, a slično je i odrađeno sa pojedinim instrumentima (kao što se može uočiti na drugoj polovini pesme "New Death Sensation"). Jedna od najupečatljivijih stvari kod zvuka Esid Beta je način na koji oni vrše izmenu tempa u toku jedne pesme, kao i način na koji oni to uklope u strukturu pesme. Njihovo eksperimentisanje sa zvukom je često išlo u svakojake teritorije. Pesma "Scream of the Butterfly" je akoustična bluz pesma sa kompleksnim bubnjevima pred kraj pesme. Pesma "Bones of Baby Dolls" eksperimentiše sa folk muzikom, dok je pesma "Dead Girl" opisana kao kantri pesma od strane Deksa Rigza.

Deks Rigzovi tekstovi su često poetični, često iskazujući svoju opsesiji sa smrću, korišćenjem droge, mentalnim poremećajima, crnim humorom, kulturom iz Luizijane i česte reference o animizmu, kao i o paganizmu, nihilizmu i mizantropiji. On tvrdi da su inspiracije za ove tekstove dobijene iz stripova, a najviše od autora Frenka Milera, Alana Mura i Klajva Barkera,[3] dok je takođe i iskazao svoju cenjenost prema ANSWER Me! i Boiled Angel. Vilijam Jork iz Olmjuzika je izjavio da je pesma "Venus Blue" mogla biti hit na radiju, samo da nije bilo živopisnog, snažnog teksta.[8] Još jedan aspekt u kojem se nisu poklapali sa popularnim očekivanjima je korišćenje crteža pravljenih od strane Džona Gejsija i Dr. Džeka Koverkiana.[3] Album Paegan Terrorism Tactics je bio zabranjen u Australiji zbog korišćenja kontroverzne Kavorkianove slike For He is Raised na omotu albuma, ali zabrana je od tada podignuta.[9] Na njihovom omotu sa EP albuma nazvanog Edits se nalazio crtež Ričarda Ramireza,[10] a njihova Radio Edits kompilacija iz 1996. godiine je na omotu sadržala crtež Keneta Biančija.[11] Njihova pesma "Diäb Soulé" ("Pijani Đavo" na kajunskom francuskom) počinje sa audio klipom vikanja Džima Džounsa koji je bio vođa kulta People's Temple. Njihova pesma "Toubabo Koomi" na kajunskom francuskom znači "Zemlja Belih Kanibala".

Iako su objavili samo dva albuma, kao i nekolicinu obrada za radio, Esid Bet je dobio veliku pratnju (pogotovo u Luizijani) baš zbog originalne, eksperimentalne prirode njihove muzike.

Članovi[uredi | uredi izvor]

Poslednji članovi[uredi | uredi izvor]

  • Deks Rigz - Vokali (1991—1997)
  • Džozef Fontenot - Bas gitara (1991-1992, 1997)
  • Džimi Kajl - Bubnjevi (1991—1997)
  • Majk Sančez - Gitare, vokali (1991—1997)
  • Semi Pjer Duet - Gitare, vokale (1991—1997)

Bivši članovi[uredi | uredi izvor]

  • Odi Piter - Bas gitare, prateći vokali (1991—1997)
  • Tomas Vajetor - Klavijature (1996—1997)

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

Demo albumi[uredi | uredi izvor]

  • Wet Dreams of the Insane (Golgotha demo) (1991)
  • Screams of the Butterfly (1992)
  • Demo II (1993)
  • Hymns of the Needle Freak (1993)
  • Liquid Death Bootleg (1993)
  • Radio Edits 1 (1994)
  • Radio Edits 2 (1996)
  • Paegan Terrorism Tactics Outtakes (1996)
  • Demos: 1993-1996 (2005)

Spotovi[uredi | uredi izvor]

  • "Apocalyptic Sunshine Bootleg" (1994)
  • "Toubabi Koomi" (1994)
  • "Double Live Bootleg!" DVD (2002)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Modern hardcore music scene". Metalhammer magazine No.32.
  2. ^ Mahoney, Steve (30. 03. 1995). „"Acid Bath's not famous, but it is one hot band"”. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z „Dax Riggs' Skeletal Circus • Acid Bath • In the Media”. 17. 12. 2008. Arhivirano iz originala 07. 12. 2008. g. 
  4. ^ „*FULL* Acid Bath Interview”. youtube.com. 
  5. ^ a b v g d đ „Acid Bath Setch's Unofficial Site”. Wayback Machine. Arhivirano iz originala 11. 9. 2010. g. 
  6. ^ Hartmann, Graham (5. 6. 2014). „Acid Bath Attempting to Tap Corey Taylor as New Vocalist?”. Loudwire (na jeziku: engleski). 
  7. ^ Hartmann, Graham (6. 6. 2014). „Acid Bath Shoot Down Reunion Talk, Contemplate Tribute Tour”. Loudwire (na jeziku: engleski). 
  8. ^ „Paegan Terrorism Tactics - Acid Bath | Songs, Reviews, Credits | AllMusic”. AllMusic. 
  9. ^ „Acid Bath radio interview on 106.7 The End”. www.youtube.com (na jeziku: engleski). 
  10. ^ „Acid Bath - Edits - Encyclopaedia Metallum: The Metal Archives”. www.metal-archives.com. 
  11. ^ „Acid Bath - Radio Edits - Encyclopaedia Metallum: The Metal Archives”. www.metal-archives.com. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Acid_Bath&oldid=26725827”