LuaTeX
 | |
| Originalni autor(i) | Taco Hoekwater, Hartmut Henkel, Hans Hagen |
|---|---|
| Programer(i) | Taco Hoekwater, Hartmut Henkel, Hans Hagen, etc. (7 active developers) |
| Prvo izdanje | 2007. god. |
| Stabilno izdanje | 1.0.4
/ 8. april 2017. god. |
| Preliminarno izdanje | 0.80.0
|
| Repozitorijum | |
| Napisan u | Lua, C |
| Operativni sistem | Multiplatforma |
| Tip | Novi način kucanja teksta |
| Licenca | GNU General Public License |
| Veb-sajt | www |
LuaTeX je TeX bazirani sistem računarske pripreme teksta koji je inicijalno postojao kao pdfTeX verzija sa ugrađenom Lua mašinom za interpretaciju skripti. Posle nekoliko eksperimenata usvojio ga je pdfTeX tim kao svog naslednika (ekstenziju eTeX) koja generiše PDF fajlove.[2][3][4] Kasnije u projektu su uključene funkcionalnosti Alefa (posebno u pogledu višesmernog slaganja slova). Projekat je prvobitno bio pod pokroviteljstvom orijentalnog TeX projekta, koji su osnovali Idris Samavi Hamid, Hans Hagen, i Tako Hoekvater.
Cilj projekta[uredi | uredi izvor]
Glavni cilj projekta je da se obezbedi TeX-ova verzija gde su svi unutrašnji delovi dostupni iz Lua skripti. U procesu otvaranja TeX-a mnogi unutrašnji kodovi su ponovo napisani. Umesto jakog kodiranja novih funkcionalnosti u samom TeX-u, korisnici (ili pisci makro paketa) mogu da napišu svoje sopstvene dodatke. LuaTeX nudi ugrađenu podršku za OpenType fontove. Za razliku od XeTeX, fontovi nisu pristupni kroz sistem biblioteka operativnog sistema, neko kroz biblioteku baziranu na FontForge.
Srodni projekat je MPLib (ekstenzija MetaPost biblioteke modula), koji donosi grafičku mašinu u TeX.
LuaTeX tim čine Tako Hokvater, Hartmut Henkel i Hans Hagen.
Verzije[uredi | uredi izvor]
Prvu javna beta verzija je lansirana TeX 2007. godine u San Dijegu. Prvo formalno izdanje je planirano za kraj 2009. godine, a prva stabilna verzija proizvodnje je objavljena 2010. godine.[5] Očekivalo se da dostigne verziju TeX Live.00 u 2012. godini ali od oktobra 2015. godine se očekuje da bude pušten sa TeX Live 2020.[5][6][7]
[update]Od oktobra 2010. godine, oba ConTeXt mark IV i LaTeX sa ekstra paketima (npr. luaotfload, luamplib, luatexbase, luatextra) su iskoristila nove mogućnosti LuaTeX . Oba su podržana u TeX Live 2010 sa LuaTeX 0.60, i u LyX.[8] Posebna podrška u običnom TeH-u je još uvek u fazi razvoja
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „LuaTeX reference manual (0.80.0)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 01. 2016.
- ^ TeX Frequently Asked Questions Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2014) - What is PDFTeX?
- ^ TeX Frequently Asked Questions Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2014) - PDFTeX and LuaTeX
- ^ PDFTeX's NEWS file Arhivirano [Date missing] na sajtu Portuguese Web Archive|Portuguese Web Archive - news for 3.141592-1.40.0 version.
- ^ a b LuaTeX roadmap
- ^ Hans Hagen "The State of LuaTeX".
- ^ LuaTeX documentation
- ^ „LyX wiki | LyX / LuaTeX”. wiki.lyx.org. Pristupljeno 2017-08-31.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Manuel Pégourié-Gonnard: A guide to LuaLaTeX Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. februar 2020). 5 May 2013.
- LuaTeX development team: LuaTeX reference manual (0.80.0). 23 October 2015.
