Алексеј Балабанов
.jpg)
Алексеј Октјабринович Балабанов[1] (рус. Алексе́й Октябри́нович Балаба́нов) (25. фебруара 1959. у Свердловску, СССР — 18. маја 2013. у Сестрорецку, Санкт-Петербург, Русија) — совјетски и руски режисер, сценариста и продуцент. Члан Европске филмсе академије. Један од оснивача филмске компаније СТВ. Аутор филмова Брат и Брат 2, као и других познатих остварења, међу којима су «Война», «Жмурки», «Мне не больно», «Груз 200», «Морфий», «Кочегар» и «Я тоже хочу». Добитник је награде Ника за режију филма «Про уродов и людей».
Биографија[уреди | уреди извор]
Балабанов је рођен 25 фебруара 1959. године у Свердловску[2]. Отац Октјабрин Сергејевич (рус. Октябрин Сергеевич) по професији био је новинар и филмски сценариста. Мајка Инга Александровна по професији је била доктор медицинских наука и професор.
Основну и средњу школу Балабанов је завршио у Свердловску. Више образовање стекао је на факултету за преводиоце педагошког института за стране језике (рус. Горьковский педагогический институт иностранных языков) у Њижњем Новгороду.
Породица[уреди | уреди извор]
Балабанов има два брака иза себе:
- Са првом супругом Ирином има сина Фјодора (рус. Фёдор Алексеевич Балабанов)
- Са другом супругом Надеждом (рус. Надежда Александровна Васильева) има сина Петра (рус. Пётр Алексеевич Балабанов)
Филмографија[уреди | уреди извор]
Радња и теме филмова[уреди | уреди извор]
Радња већине Балабанових филмова[3] одиграва се у Русији крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20 века.
Протагонисти филмова су често аутсајдери, са маргина друштва који трагају за својим местом у друштву.
| Година | Тип | Назив | Улога |
|---|---|---|---|
| 1987 | краткометражни | Раньше было другое время | режисер и сценариста |
| 1988 | краткометражни | У меня нет друга, или One step beyond | режисер и сценариста |
| 1989 | краткометражни | Настя и Егор | режисер и сценариста |
| 1989 | документарни | О воздушном летании в России | режисер |
| 1991 | филм | Счастливые дни | режисер и сценариста |
| 1991 | филм | Пограничный конфликт | сценариста |
| 1994 | филм | Замок | режисер и сценариста |
| 1994 | филм | Откровения незнакомцу | продуцент |
| 1995 | краткометражни | Трофимъ (део омбибуса «Прибытие поезда») | режисер, сценариста и глумац |
| 1995 | документарни | Сергей Эйзенштейн. Автобиография | продюсер |
| 1997 | филм | Брат | режисер и сценариста |
| 1998 | филм | Про уродов и людей | режисер и сценариста |
| 2000 | филм | Брат 2 | режисер, сценариста и глумац |
| 2002 | филм | Война | режисер и сценариста |
| 2002 | краткометражни | Река (незавршен) | режисер, сценариста и наратор |
| 2005 | филм | Жмурки | режисер и сценариста |
| 2006 | филм | Мне не больно | режисер |
| 2007 | филм | Груз 200 | режисер и сценариста |
| 2008 | филм | Морфий | режисер |
| 2010 | филм | Кочегар | режисер и сценариста |
| 2012 | филм | Я тоже хочу | режисер, сценариста и глумац |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Балабанов Алексей Октябринович — биография режиссера, личная жизнь, фото, фильмы”. Культура.РФ (на језику: руски). Приступљено 2023-01-08.
- ^ „Балабанов Алексей Октябринович”. www.lenfilm.ru. Приступљено 2023-01-08.
- ^ Јегоров, Олег. „Мрачни и скандалозни: Шест филмова руског редитеља Алексеја Балабанова које треба да погледате”. Russia Beyond Србија (на језику: српски). Приступљено 2023-01-08.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Алексеј Балабанов на сајту IMDb (језик: енглески)
Алексеј Балабанов на сајту Кинопоиск (језик: руски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
