Адамантобласт
Адамантобласти (грч. αδάμασ, αδάμααντος - челик, βλαστός - повезан са рађањем, настанком) или амелобласти су ћелије које су присутне само у развојном периоду зуба. Служе за депоновање зубне глеђи, која чини површину крунице зуба.
Порекло[уреди | уреди извор]
Амелобласти су настали од усног епитела и ектодермалног су порекла. Настале су диференцијацијом од протоамелобласта (који воде порекло од унутрашњег глеђног ткива), при чему главну улогу врши ектомезенхим. Амелобласти у потпуности испољавају своју функцију тек након формирања првог слоја дентина (предентин), од стране одонтобласта. Амелобласти граде глеђно ткиво (енамелум). Ове ћелије инволуирају и уништавају се током ерупције зуба, па се због тога глеђ не обнавља током живота.[1]
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Животни циклус адамантобласта се састоји од шест фаза:
- Морфогенска фаза,
- Организациона фаза,
- Секреторна фаза (Томасов процес),
- Фаза сазревања,
- Заштитна фаза,
- Дермолитичка фаза.[2]
Функција[уреди | уреди извор]
Адамантобласти испољавају своју функцију у производњи протеина енамелина и амелогенина, који се касније минерализују дајући најчвршћу супстанцу у телу човека, то јест глеђ.[3] Амелобласти контролишу састав глеђи. Претпоставља се да амелобласти регулишу производњу глеђи на дневном нивоу (налик остеобластима у коштаном ткиву).[4][5] Зарад одржања повољних услова за биоминерализацију, амелобласти контролишу секреторне и ресорптивне активности глеђи.[6]
Структура[уреди | уреди извор]
Сваки адамантобласт је колумнарна ћелија која имао око 4 микрометра у пречнику и 40 микрометара висине. На пресеку су шестоугаоне. На крају секреторне фазе амелобласти бивају пирамидално структурисани (Томасов процес).
Амелобласти су врло осетљиве ћелије. Пример тога је да вишак флуорида у организму користе за повећање тврдоће глеђи и превенцију каријеса.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ten Cate's Oral Histology, Nanci, Elsevier, 2013, page 103
- ^ Ten Cate's Oral Histology, Nanci, Elsevier, 2013, page 153
- ^ Gallon V, Chen L, Yang X, Moradian-Oldak J. Localization and quantitative co-localization of enamelin with amelogenin. J Struct Biol. 2013 Apr
- ^ Sehic A, Nirvani M, Risnes S. Incremental lines in mouse molar enamel. Arch Oral Biol. 2013
- ^ Zheng L, Seon YJ, Circadian rhythms regulate amelogenesis. Bone. 2013
- ^ Ten Cate's Oral Histology, Nanci, Elsevier, 2013, page 147
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Simmer, JP; Papagerakis, P; Smith, CE; Fisher, DC; Rountrey, AN; Zheng, L; Hu, JC (2010). „Regulation of dental enamel shape and hardness”. J. Dent. Res. 89: 1024—38. PMC 3086535
. PMID 20675598. doi:10.1177/0022034510375829.
