Ареал

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ареал (од лат. area - област) је део територије или акваторије у коме одређена популација/врста врши животне процесе. Облик и величина ареала су резултат како интеракције еколошких фактора са популацијом/врстом, тако и њеном филогенетском историјом.

Границе ареала су у ствари границе распрострањености. Ареал појединих биљних врста је последица више фактора:

  • историјског развоја врсте
  • специфичних особина њеног распростирања
  • њене екологије
  • генетике.

По облику ареал може бити:

  • компактан
  • дисјунктан
  • тракаст

Ареале проучава биолошка дисциплина хорологија.

Карактеристични ареали у Србији[уреди]

У различитим шумским заједницама на територији Србије, спонтано се јавља велики број врста дрвећа и жбуња које су према величини ареала космополитске, простиру се на више континената, као на пример црни бор, бели бор, смрча, јавор, лужњак, крупнолиста липа, брест, бреза. Други екстрем су врсте врло малих, ограничених ареала које се спонтано јављају само у Србији. У ову групу спадају такозвани ендемити. Многе ендемно - реликтне врсте дрвећа и жбуња у Србији имају ареал који је изузетно мали, на пример око 5 хектара - ловорвишња, или не већи од 20 хектара - оморика и маљави јасен.

Литература[уреди]

  • R. Good, The geography of flowering plants, London - New York 1953