Астигматизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили астигматизам ока, погледајте чланак Астигматизам (око).
Астигматизам. Тангенцијална раван је означена љубичасто, а трансверзална розе бојом.

Астигматизам је оптичка мана при којој сочиво (или огледало) има различите жижне даљине за зраке који се простиру у равнима које су нормалне једна у односу на другу.

Ако светлост тачкастог извора улази у сочиво под одређеним углом у односу на оптичку осу, жижна даљина зрака који леже у тангенцијалној равни (раван која садржи и оптичку осу и тачкасти објекат чију слику посматрамо) разликовати ће се од жижне даљине зрака који су нормални на тангенцијалну раван (тзв. трансверзални зраци). То значи ако покушавамо да посматрамо крст, вертикална и хоризонтална линија крста ће изгледати оштро (у фокусу) на различитим жижним даљинама (на различитим удаљеностима од сочива).[1]

Други разлог појављивања астигматизма је сочиво (огледало) које није потпуно симетрично у односу на оптичку осу. У овом случају астигматизам се јавља и код зрака који леже на самој оптичкој оси.

Од астигматизма пати и људско око (као врста оптичког инструмента) и ког којег битнији може бити други наведени разлог астигматизма у случају неправилности у облику рожњаче.

Оптички систем конструисан да потпуно отклони астигматизам ће имати проблем закривљености поља (оштро фокусирана слика ће се уместо на равној формирати на закривљеној површини).[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б "Астигматизам“. У Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics, Nature Publishing Group, 2001