Безуов став
Из Википедије, слободне енциклопедије
Безуов став представља посебну методу растављања полинома на чиниоце. Добио је име по француском математичару Етјену Безуу.[1][2][3]
Пример [уреди]
Ако узмемо полином:

Узећемо једини слободан члан, а то је у овом случају број 2 и одредићемо његове позитивне и негативне делиоце (1, -1, 2,-2). Ове делиоце ћемо замењивати за Х. Делићемо једначину са (Х-n(број са чијом смо заменом добили нулу)). Одређујемо:

За +1 добија се:

Следи да полином није дељив са X-1.
За -1 добија се:

Следи да је полином дељив са X+1.
За +2 добија се:

Следи да полином није дељив са X-2.
За -2 добија се:

Следи да је полином дељив са X+2.
Након ове необавезне провере, дељење изгледа овако:
Дељење са X+1

Провера дељења

Дељење са X-1
и остатак 

Провера дељења

Дељење са X+2:

Провера дељења

Дељење са X-2
и остатак 

Провера дељења

Извори [уреди]
- ^ Tignol, Jean-Pierre (2001). Galois' Theory of Algebraic Equations. Singapore: World Scientific. ISBN 981-02-4541-6.
- ^ Claude Gaspard Bachet, sieur de Méziriac, Problèmes plaisants et délectables, 2nd ed. (Lyons, France: Pierre Rigaud & Associates, 1624), pages 18-33. Bavarian State Library
- ^ Maarten Bullynck (February 2009). „Modular arithmetic before C.F. Gauss. Systematisations and discussions on remainder problems in 18th century Germany“. Historica Mathematica 36 (1): 48-72.
Види још [уреди]
| Овај незавршени чланак Безуов став везан је за математику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |




и остатак 





и остатак 

