Бодрићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Историја.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Бодрићи у 7-8. веку

Бодрићи (такође Ободрити) су били словенско племе. По Ајнхарду, њемачком хроничару 9. века, један део Абодрити Predenecenti, становао је у Дакији уз Дунав и били су суседи Бугарима. Држи се да су Predenecenti Браничевци. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке Одре. Мисли се, да је река Бодрог у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара Ободрити су ступили у везе са Људевитом Посавским против Франака. 822. скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13. веку за време Милутина нису постали саставни део Србије.

Бодрог (мађ. Bodrog) је мађарски облик имена словенског племена Бодрићи, које су Мађари затекли у делу Паноније у време свог досељавања у ове крајеве.[тражи се извор од 11. 2009.] Реч „Бодрог“ значајна је по томе што је од ње настало име за некадашњу угарску Бач-Бодрошку жупанију са средиштем у Сомбору. Ова жупанија била је једна од жупанија са знатним српским становништвом, а данас је њен већи део у оквиру граница Србије (АП Војводина).

У Топографији Угарске (Topographia Magni regni Hungarie) из 1750. године каже се да су Бодрићи по мишљењу неких названи касније Срби (Serbulijani, Serbli i Serblii). Српски историчар Константин Николајевић их сматра српским племеном и наводи да су још 552. год. «Србљи-Бодрице и Словенци» опустошили Илирик «уговоривши са Гепидима слободан пролаз кроз њихову земљу и превоз преко Дунава»...

Кнежеви и краљеви Бодрића[уреди]

  • Радагаст — до 664.
  • Вишеслав — до 700.
  • Оритберт I — до 724.
  • Оритберт II — до 747.
  • Вишан (Вицислав) — до 795. или 798.
  • Дражко (Драговид) — 790.809.
  • Славомир — око 809.820.
  • Чедраг (Челодраг) — 821.830.
  • Гостомисл (Годемисл) — 830.844.
  • Добемисл — 844.861.
  • Мистивој I — 861.869.
  • Оритберт III — 869.888.
  • Вишеслав — 890.930.
  • Билунг — после 934.983.
  • Мечислав — 983.1018.
  • Мистивој II — око 1018.1025.
  • Прибигнев (Удо) — 1025.
  • Ратибор — 1025.1043.
  • Готшалк (Годшалк, Годеслав, Годлеиб) — 1040.1067.
  • Будивој (Бутуј) — 1066.1067.
  • Круто — 1067.1090.
  • Генрик 1096.1122.
  • Кнуд Лавард
  • Сватополк — 1120.1135.
  • Прибислав I — 1130.1146.
  • Никлот (Николот) — 1130.1160.
  • Прибислав II — 1160.1178.

Литература[уреди]

  • Л. Нидерле, Слованске старожитности, II. 1. 418—20.

Спољашње везе[уреди]