Бодрићи

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. Чланак је означен овим шаблоном дана.месеца.године. и не налази се ни у једној од постојећих категорија. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Бодрићи (такође Ободрити) су били словенско племе. По Ајнхарду, њемачком хроничару 9. века, један део Абодрити Predenecenti, становао је у Дакији уз Дунав и били су суседи Бугарима. Држи се да су Predenecenti Браничевци. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке Одре. Мисли се, да је река Бодрог у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара Ободрити су ступили у везе са Људевитом Посавским против Франака. 822. скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13. веку за време Милутина нису постали саставни део Србије.

Бодрог (мађ. Bodrog) је мађарски облик имена словенског племена Бодрићи, које су Мађари затекли у делу Паноније у време свог досељавања у ове крајеве. Реч "Бодрог" значајна је по томе што је од ње настало име за некадашњу угарску Бач-Бодрошку жупанију са средиштем у Сомбору. Ова жупанија била је једна од жупанија са знатним српским становништвом, а данас је њен већи део у оквиру граница Србије (АП Војводина).

У Топографији Угарске (Topographia Magni regni Hungarie) из 1750. године каже се да су Бодрићи по мишљењу неких названи касније Срби (Serbulijani, Serbli i Serblii). Српски историчар Константин Николајевић их сматра српским племеном и наводи да су још 552. год. «Србљи-Бодрице и Словенци» опустошили Илирик «уговоривши са Гепидима слободан пролаз кроз њихову земљу и превоз преко Дунава»...

Литература

• Л. Нидерле, Слованске старожитности, II. 1. 418—20.