Бодрићи
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. |
Бодрићи (такође Ободрити) су били словенско племе. По Ајнхарду, њемачком хроничару 9. века, један део Абодрити Predenecenti, становао је у Дакији уз Дунав и били су суседи Бугарима. Држи се да су Predenecenti Браничевци. Њихово главно племе, Бодрићи, помиње се на северу, а назив се доводи у везу с именом реке Одре. Мисли се, да је река Бодрог у вези с тим племеном и именом. Одметнути од Бугара Ободрити су ступили у везе са Људевитом Посавским против Франака. 822. скрхан је Људевитов покрет. Браничевци су после тога често мењали господаре, док у 13. веку за време Милутина нису постали саставни део Србије.
Бодрог (мађ. Bodrog) је мађарски облик имена словенског племена Бодрићи, које су Мађари затекли у делу Паноније у време свог досељавања у ове крајеве.[тражи се извор] Реч "Бодрог" значајна је по томе што је од ње настало име за некадашњу угарску Бач-Бодрошку жупанију са средиштем у Сомбору. Ова жупанија била је једна од жупанија са знатним српским становништвом, а данас је њен већи део у оквиру граница Војводине.
У Топографији Угарске (Topographia Magni regni Hungarie) из 1750. год. каже се да су Бодрићи по мишљењу неких названи касније Срби (Serbulijani, Serbli i Serblii). Српски историчар Константин Николајевић их сматра српским племеном и наводи да су још 552. год. «Србљи-Бодрице и Словенци» опустошили Илирик «уговоривши са Гепидима слободан пролаз кроз њихову земљу и превоз преко Дунава»...
[уреди] Литература
- Л. Нидерле, Слованске старожитности, II. 1. 418—20.
