Српски сроднички односи
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
|
Српски језик је један од најбогатијих језика када су у питању родбински односи. Срби су фамилијаран народ и користе термине који се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике укључујући и друге словенске језике. Неки као разлог наводе да од свих Словена, Срби су били једини који су задржали породичне задруге чак и током 20. века.
Садржај |
[уреди] Директни рођачки односи различите генерације, потомци
- Родитељи детета, две особе различитог пола (отац и мајка), које као последицу сексуалних односа добијају потомке - децу
- Мајка Женски родитељ детете (биолошка мајка)
- Отац Мушки родитељ детете (биолошки отац)
- Очух Муж мајке за њену децу из претходног брака
- Маћеха Очева жена његовој деци из претходног брака
- Син Мушко дете родитеља
- Ћерка или кћерка Женско дете родитеља
- Унук Синовљев или кћерин син
- Унука Синовљева или кћерина кћерка
- Праунук Унуков или унукин син
- Праунука Унукова или унукина кћерка.
- Чукунунук Праунуков или праунукин син
- Чукунунука Праунукова или праунукина кћерка
- Беле пчеле Деца чукунунука.
[уреди] Директни рођачки односи различите генерације, преци
| Генерација | Назив | Однос |
|---|---|---|
| 0 | Син, ћерка | Мушко, односно женско, дете родитеља |
| 1 | Отац, мајка | Родитељи, две особе различитог пола, које као последицу сексуалних односа добијају потомке - децу |
| 2 | Деда, баба | Родитељи оца или мајке |
| 3 | Прадеда, прабаба | Родитељи деда и баба |
| 4 | Чукундеда, чукунбаба | Родитељи прадеда и прабаба |
| 5 | Наврдеда, наврбаба | Следећа, старија генерација родитеља |
| 6 | Курђел, курђела | Следећа, старија генерација родитеља |
| 7 | Аскурђел, аскурђела | Следећа, старија генерација родитеља |
| 8 | Курђун, курђуна | Следећа, старија генерација родитеља |
| 9 | Курлебало, курлебала | Следећа, старија генерација родитеља |
| 10 | Сукурдол, сукурдола | Следећа, старија генерација родитеља |
| 11 | Судепач, судепача | Следећа, старија генерација родитеља |
| 12 | Парђупан, парђупана | Следећа, старија генерација родитеља |
| 13 | Ожмикура, ожмикурка | Следећа, старија генерација родитеља |
| 14 | Курајбер, курајбера | Следећа, старија генерација родитеља |
| 15 | Сајкатава, сајкатавка | Следећа, старија генерација родитеља |
| 16 | Бели орао, бела орлица | Следећа, старија генерација родитеља |
[уреди] Директни рођачки односи иста генерација
- Брат Син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља
- Сестра Кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља
- Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци
- Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци
[уреди] Брачни рођачки односи
- Стриц (Чича, Чика или Ћић) је очев брат
- Стрина је супруга очевог брата - није у крвном сродству
- Ујак је мајчин брат
- Ујна је ујакова жена - није у крвном сродству
- Тетка је очева или мајчина сестра
- Теча или тетак је теткин муж - није у крвном сродству
[уреди] Рођачки односи - прво колено
Рођаци првог колена су они који имају истог деду или бабу, или обоје. Ако претпоставимо да родитељи имају два сина и две ћерке, тада ће та деца имати следећа родбинска имена:
- синовац (братанац) и синовка/синовица (братаница/брaтичина) Братов син или кћи другом брату или другој браћи
- нећак (нетијак) и нећакa (нећакиња) Сестрин син или кћи у односу на ујака, мајчиног брата; братов син у односу на стрица, очевог брата
- сестрић и сестричина Син или кћи једне сестре у односу на другу браћу или сестре
- братанац или братаница Братов син или кћи
- стричевић или стричевна Дете једног брата детету другог брата
- братић, братучед, теткић Стричев син; теткин син
Постоје разне специфичности које се јављају ређе или чешће. Рецимо, кад се ожене два рођена брата за две рођене сестре, па, деца у браку из претходних бракова што је очигледно новија мода, и други случајеви. (д)
Најчешће се, осим када је потребно детаљно објаснити, за сроднике на истом нивоу породичног стабла каже једноставно „рођак“ или „брат“, односно „родица“ или „сестра“. У случају да се каже само „брат“, односно „сестра“, може се додати да је „од тетке“, „од стрица“ итд. у случају да је син/кћерка тетке односно стрица. У случају да се каже само „рођак“, тада се углавном не додаје да ли је од стрица, тетке исл. али се често дода да је „први“ рођак/родица, „други“ рођак/родица, у зависности од удаљености најближег сродника у породичном стаблу (нпр. први рођаци су дјеца од двије сестре или брата или сестре и брата, други рођаци су дјеца од два прва рођака, итд.).
[уреди] Брачни, генерацијски односи
- Свекар је мужевљев отац
- Свекрва је мужевљева мајка
- Таст или пунац је женини отац
- Ташта или пуница је женина мајка
- Зет је ћеркин или сестрин муж
- Снаја је синовљева, унукова или братова жена
- Шурак (понегде и шуријак) је женин брат
- Шурњаја је жена жениног брата
- Свастика је женина сестра
- Пашеног, пашанац, свак или баџо је муж женине сестре
- Свастић, свастичина су син односно ћерка женине сестре
- Девер је мужевљев брат
- Заова је мужевљева сестра
- Јетрва је жена мужевљевог брата
- Пријатељ је отац кћеркиног мужа или синове супруге
- Прија је мајка кћеркиног мужа или синове супруге
[уреди] Остало
- Посмрче је дете рођено после очеве смрти.
- Посвојче, нахранче, нахранко, нахранка, усвојеник или усвојеница је усвојено дете.
- Копиле је дете коме се не зна отац.
- Сироче је дете коме су умрли родитељи.
- Познанче је дете старијих родитеља.
- Кум, кума су сведоци брачном пару на венчању или детету при крштењу.
- Кумче или кумић је дете у односу на кума који га је крстио.
- Нахоче, наход, находник или нахоткиња je нађено дете.

