Википедија:Гласање/Администрација

С Википедије, слободне енциклопедије
У току је други круг гласања о овом предлогу. До сада изгласане ставке убачене су на страницу за политику. На захтев извесног корисника, покренут је и трећи круг гласања за још 4 предлога која нису имала 70% гласова.

Прошло је 10 дана од стављања предлога на разматрање. Пошто је инкорпорирана већина предлога од стране корисника, стављам предлог на гласање!

Пропозиције гласања[уреди | уреди извор]

Гласање се отвара у 12:00 CEST у суботу, 26. августа 2006. и траје недељу дана, односно до 12:00 CEST у суботу, 2. септембра 2006.

Гласати могу сви пријављени корисници који су имали направљен налог пред покретање гласања

Обрачун гласова је следећи: Која опција буде имала највише гласова, она улази у комбинацију за политику. Уколико дође до нерешеног резултата, одржава се други круг за ту опцију. Уколико се неке две опције по броју гласова разликују за један, гласање за ту опцију се понавља у другом кругу. У другом кругу могу бити само по две опције за сваку секцију гласања. Други круг траје недељу дана.

Предлози се налазе у секцијама испод и означени су великим почетним словом у поднаслову. Испод предлога је пример гласања, а још испод се налази простор за право гласање. Додајте се као што је то учињено у примеру.

А. Давање администраторских права: предлагање[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Кандидата за администратора може да предложи сваки администратор или бирократа (уколико кандидат не одбије кандидатуру), као и да се сам пријави.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Кандидат за администратора мора сам да се пријави (или након консултације са администратором или бирократом).

Б. Давање администраторских права: рачунање гласова[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Кандидату се рачуна његов глас, као 1 глас за (није потребно да гласа за себе, него се глас рачуна приликом обрачуна гласова).

Опција 2[уреди | уреди извор]

Кандидату је потребно да гласа за себе како би се рачунао глас (кандидатура не подразумева његов глас).

Опција 3[уреди | уреди извор]

Кандидат не може да гласа за себе и кандидатура не подразумева његов глас.

В. Давање администраторских права: проценат[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 70%-30% у корист гласова за.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 80%-20% у корист гласова за.

Опција 3[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је број гласова 50% + 1 глас у корист гласова за.

Г. Давање администраторских права: понављање гласања[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Ако кандидатура корисника за администратора није прошла, за поновну кандидатуру мора да сачека минимум шест месеци.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Ако кандидатура корисника за администратора није прошла, за поновну кандидатуру мора да сачека минимум три месеца.

Д. Давање администраторских права: алтернатива[уреди | уреди извор]

Администраторска права се добијају по аутоматизму, односно сваки бирократа може да унапреди било ког корисника (месец дана након активног учешћа у пројекту) за којег сматра да је заслужио права. Бирократа који дели права је дужан да обавести заједницу. (ова секција искључује секције А, Б, В и Г, односно при гласању код ових секција треба уписати 0, а у овој секцији 1)


Ђ. Давање бирократских права: када се гласа[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Кандидатура за добијање бирократских права је могућа само у случају да је проценат бирократа у односу на администраторе мањи од 5%.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Кандидатура за добијање бирократских права је могућа само у случају да је проценат бирократа у односу на администраторе мањи од 20%.

Опција 3[уреди | уреди извор]

Кандидатура за добијање бирократских права је могућа увек.

Е. Давање бирократских права: предлагање[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Кандидата за бирократу може да предложи сваки администратор или бирократа (уколико кандидат не одбије кандидатуру), као и да се сам пријави.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Кандидат за бирократу мора сам да се пријави (или након консултације са администратором или бирократом).

Ж. Давање бирократских права: рачунање гласова[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Кандидату се рачуна његов глас, као 1 глас за (није потребно да гласа за себе, него се глас рачуна приликом обрачуна гласова).

Опција 2[уреди | уреди извор]

Кандидату је потребно да гласа за себе како би се рачунао глас (кандидатура не подразумева његов глас).

Опција 3[уреди | уреди извор]

Кандидат не може да гласа за себе и кандидатура не подразумева његов глас.

З. Давање бирократских права: проценат[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 70%-30% у корист гласова за.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 80%-20% у корист гласова за.

Опција 3[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је број гласова 50% + 1 глас у корист гласова за.

И. Давање бирократских права: понављање гласања[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Ако кандидатура корисника за бирократу није прошла, за поновну кандидатуру мора да сачека минимум шест месеци.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Ако кандидатура корисника за бирократу није прошла, за поновну кандидатуру мора да сачека минимум три месеца.

Ј. Давање бирократских права: алтернатива[уреди | уреди извор]

Бирократска права се добијају по аутоматизму, односно сваки бирократа може да унапреди било ког администратора (месец дана по добијању администраторских права) за којег сматра да је заслужио права. Бирократа који дели права је дужан да обавести заједницу. (ова секција искључује секције Ђ, Е, Ж, З и И, односно при гласању код ових секција треба уписати 0, а у овој секцији 1)


К. Одузимање администраторских и/или бирократских права: проценат[уреди | уреди извор]

Одузимање администраторских и/или бирократских права је могуће само у случајевима да корисник иста злоупотреби.

Опција 1[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 70%-30% у корист гласова за (за скидање права је гласало бар 70% гласача).

Опција 2[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је однос гласова једнак или већи од 80%-20% у корист гласова за (за скидање права је гласало бар 80% гласача).

Опција 3[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је број гласова 50% + 1 глас у корист гласова за (за скидање права је гласало бар 50% гласача).

Опција 4[уреди | уреди извор]

Гласање се завршава успешно ако је број гласова 40%-60% у корист гласова за, али бар 60% међу администраторима.

Л. Одузимање администраторских и/или бирократских права: понављање гласања[уреди | уреди извор]

Одузимање администраторских и/или бирократских права је могуће само у случајевима да корисник иста злоупотреби.

Опција 1[уреди | уреди извор]

Након неуспеле процедуре одузимања администраторских и/или бирократских права, покретање поновне процедуре могуће је одмах након окончања претходне.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Након неуспеле процедуре одузимања администраторских и/или бирократских права, покретање поновне процедуре могуће је након минимум 3 месеца.

Љ. Решавање проблема бројности бирократа[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Самостално пријављивање свих бирократа који више не желе та права. Уколико је број бирократа и даље велики и после тога, тражити лично од неактивних бирократа. На крају, уколико опет није број преосталих бирократа није смањен на оптималну вредност, организовати гласање.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Уклањање бирократских права свим корисницима који их нису користили никада или у протекла 4 месеца. Уколико је број бирократа и даље велики и после тога, организовати гласање.

Опција 3[уреди | уреди извор]

Одржавање реизбора бирократа (и можда администратора) по којем би сви корисници који не би прошли гласање заправо изгубили права, а "победници" или добијају права или их једноставно задржавају

Опција 4[уреди | уреди извор]

Не дирати ситуацију; тренутни број бирократа не мора да се мења.

Опција 5[уреди | уреди извор]

Самостално пријављивање свих бирократа који више не желе та права и уклањање бирократских права свим корисницима који их нису користили никада или у протекла 4 месеца. Уколико је број бирократа и даље велики и после тога, тражити лично од неактивних бирократа. На крају, уколико опет није број преосталих бирократа није смањен на оптималну вредност, организовати гласање.

М. Ко све може да гласа?[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Свако ко има регистрован налог пре почетка гласања.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Свако ко има регистрован налог бар месец дана пре почетка гласања.

Опција 3[уреди | уреди извор]

Свако ко има регистрован налог бар 15 дана пре почетка гласања и бар 50 измена.

Опција 4[уреди | уреди извор]

Свако ко има регистрован налог бар месец дана пре почетка гласања и бар 100 измена (у главном именском простору).

Опција 5[уреди | уреди извор]

Само администратори и бирократе

Опција 6[уреди | уреди извор]

Свако ко има регистрован налог пре почетка гласања сем уколико није наведено супротно на почетку гласања.

Н. Трајање гласања[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

7 дана

Опција 2[уреди | уреди извор]

10 дана

Опција 3[уреди | уреди извор]

15 дана

Њ. Квалификације за кандидате[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Нису потребне квалификације. Може да се пријави ко хоће.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Месец дана активног учешћа (што подразумева 50% или више измена у главном именском простору и минимум од 100 измена).

Опција 3[уреди | уреди извор]

Два месеца активног учешћа (што подразумева 50% или више измена у главном именском простору и минимум од 200 измена).

Опција 4[уреди | уреди извор]

Најмање 400 измена

Опција 5[уреди | уреди извор]

Најмање 300 измена у главном именском простору

О. Шта је то злоупотреба?[уреди | уреди извор]

Одузимање администраторских и/или бирократских права је могуће само у случајевима да корисник иста злоупотреби.

Опција 1[уреди | уреди извор]

Кршење бар једног од пет стубова Википедије.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Кршење два или више од пет стубова Википедије.

Опција 3[уреди | уреди извор]

Кршење 3 или више јасно дефинисаних "политика" Википедије.

Опција 4[уреди | уреди извор]

Злоупотреба је релативни појам о коме не треба да се расправља на гласању које се тиче администраторских и бирократских права

Опција 5[уреди | уреди извор]

Злоупотреба је релативни појам о коме треба да одлучи арбитрациони комитет. Док се такав не оснује вреди опција 4.

П. Школа за администраторе?[уреди | уреди извор]

Опција 1[уреди | уреди извор]

Треба да настави са радом, а како дуго није радила, то значи треба успоставити нове критеријуме, "професоре", програм и сл.

Опција 2[уреди | уреди извор]

Треба да се укине, а како дуго није радила, то значи да треба оставити ствари какве јесу.

Р. Милошев модел изјашњавања[уреди | уреди извор]

Гласам за Милошев модел изјашњавања. Самим тим, гласачки листић треба да буде празан, сем поља за ову секцију, где треба да стоји 1. Ко је гласао у горњим секцијама не дира ништа овде.

{{Гласачки листић 1|име=Корисничко име 1|А=1|Б=2|В=3|Г=3|Д=1|Ђ=2|Е=3|Ж=1|З=2|И=1|Ј=3|К=1|Л=2|Љ=1|М=5|Н=3|Њ=4|О=3|П=2}}
{{Гласачки листић 1|име=Корисничко име 2|А=2|Б=1|В=3|Г=1|Д=1|Ђ=1|Е=2|Ж=1|З=3|И=2|Ј=2|К=1|Л=2|Љ=2|М=4|Н=1|Њ=5|О=4|П=2}}
{{Гласачки листић 1|име=Корисничко име 3|А=|Б=|В=|Г=|Д=|Ђ=|Е=|Ж=|З=|И=|Ј=|К=|Л=|Љ=|М=|Н=|Њ=|О=|П=|Р=1}}
Филип
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 1 2 0 3 2 3 2 1 0 3 1 5 3 1 3 4 1 0
Djus
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 1 2 0 1 2 3 2 1 0 3 1 4 3 2 3 3 1 0
ЂорђеС
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 1 2 0 2 2 3 1 1 0 3 1 5 3 1 3 4 1 0
Кале
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 1 3 1 2 0 2 2 3 2 2 0 3 2 5 3 1 3 4 2 0
Саша
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 1 2 0 3 2 3 2 2 0 3 1 5 3 1 3 4 1 0
Dzordzm
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 1 2 0 3 2 3 1 2 0 3 1 5 2 1 2 4 2 0
Милош
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 1 1 1 2 0 3 1 1 1 2 0 3 2 4 3 1 2 4 2 0
Поки
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 1 2 0 3 2 3 1 2 0 3 1 5 4 3 3 4 2 0
Јован
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 1 1 2 0 2 2 1 2 2 0 3 1 1 3 1 5 4 1 0
Bojan
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 2 2 0 2 2 3 2 2 0 3 1 5 3 3 3 2 2 0
Срђан Весић
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 2 1 0 2 2 3 2 1 0 3 1 5 4 1 3 4 1 0
Бране Јовановић
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 2 2 0 1 2 3 2 1 0 4 1 5 3 1 5 4 2 0
JustUser
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 3 2 2 0 2 2 3 2 2 0 3 1 5 4 1 2 4 1 0
Bedam
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 2 1 2 1 0 1 2 1 2 2 0 4 1 5 4 1 3 4 1 0
Корисник:Verlor
Ставка А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р
Опција 1 1 1 2 0 3 1 1 2 2 0 1 2 3 3 2 2 5 2 0

Проглашење[уреди | уреди извор]

Гласање проглашавам завршеним. Резултати се налазе у табели испод --филип 11:59, 2. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Резултати гласања
Секција Опција 1 Опција 2 Опција 3 Опција 4 Опција 5 Опција 6
А 3 12 ~
Б 4 0 11 ~
В 10 5 0 ~
Г 2 13 ~
Д 0 ~
Ђ 3 6 6 ~
Е 2 13 ~
Ж 4 0 11 ~
З 4 11 0 ~
И 5 10 ~
Ј 0 ~
К 1 0 12 2 ~
Л 12 3 ~
Љ 1 0 1 2 11 ~
М 0 1 10 4 0 0
Н 11 2 2 ~
Њ 0 4 9 0 2 ~
О 0 1 1 12 1 ~
П 8 7 ~
Р 0 ~

Због нерешених резултата, гласање ће се поновити за две секције: Ђ. и П. --филип 11:59, 2. септембар 2006. (CEST)[одговори]

За други круг гласања, погледајте Википедија:Гласање/Администрација 2 --филип 11:59, 2. септембар 2006. (CEST)[одговори]

Због недовољне већине (70%) гласова, гласање ће се поновити за још 4 секције: В, И, М. и Њ. --филип 14:15, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]

За трећи круг гласања, погледајте Википедија:Гласање/Администрација 3 --филип 14:15, 8. септембар 2006. (CEST)[одговори]