Википедија:Зашто да отворим налог?

С Википедије, слободне енциклопедије

Не морате бити пријављени да бисте читали Википедију. Не морате бити пријављени чак ни да бисте уређивали Википедију — Свако може да уређује било који чланак, у било које време, чак и без прављења налога. Многи корисници који дуго времена доприносе Википедији нису пријављени. Међутим прављење налога је брзо, бесплатно, и генерално се препоручује из више разлога.

Блокирани сте?[уреди | уреди извор]

Заједничке IP адресе као што су школска мрежа, мрежа фирме у којој радите или прокси сервери често су блокиране због вандализама, што се може одразити и на недужне кориснике који деле исту IP адресу. Међутим регистровани корисници могу да затраже да се постојећи блокови на њиховој IP адреси промене, тако да погађају само нерегистроване кориснике, док они могу да наставе без проблема са уређивањем Википедије са свог налога.

Предности отварања налога[уреди | уреди извор]

Могућности које имају пријављени корисници[уреди | уреди извор]

Остале могућности[уреди | уреди извор]

  • Можете имати сопствено корисничко име, под условом да је у складу са политиком одабира корисничког имена и да није већ заузето.
  • Можете лако прегледати све своје измене на википедији кликом на дугме „моје измене“.
  • Можете да користите алатке за уређивање.
  • Можете гласати на изборима за представнике у Главном одбору Викимедије.
  • Можете уређивати чланке, а да ваша IP адреса не буде видљива осталим корисницима.

Детаљнија објашњења свих ових предности[уреди | уреди извор]

Корисничко име[уреди | уреди извор]

Ако отворите налог, можете изабрати корисничко име под условом да је слободно и јединствено. Измене које направите док сте улоговани, биће регистроване као измене тог корисничког имена. То значи да ће се ваши доприноси видети у историји странице (ако нисте улоговани, измене које направите биће регистроване као измене ваше IP адресе). Такође можете пратити све своје измене кликањем на линк Моји прилози који је видљив само ако сте улоговани.

Такође ћете добити сталну корисничку страницу где ћете моћи да напишете нешто о себи. Иако Википедија није провајдер личног простора на интернету, ипак, своју корисничку страницу можете искористити да окачите неколико слободних слика, напишете нешто о себи и својим хобијима, итд. Многи корисници на својим корисничким страницама воде евиденцију чланака које су написали, или је користе као бележницу за битне информације са Википедије.

Добићете и сталну страницу за разговор коју можете користити за комуникацију с другим корисницима. Кад год неко нешто напише на вашој страници за разговор, појавиће вам се обавештење о томе. Ако сте у подешавањима унели и имејл адресу, други корисници ће моћи да вас контактирају путем имејла. Ова опција је "анонимна", то јест, онај који вам буде написао имејл, неће знати вашу имејл адресу.

Репутација и приватност[уреди | уреди извор]

Нисте обавезни да откривате свој идентитет ван интернета, али отварањем налога добијате сталан вики идентитет према којем вас други корисници могу препознати. Иако су и измене анонимаца добро дошле, едитовање преко налога даје вам могућност да зарадите поверење и изградите углед кроз историју ваших измена. Такође је много лакша комуникација и сарадња међу корисницима ако се зна идентитет корисника (тј. идентитет на Википедији). Исто тако, старим корисницима је лакше да претпоставе добру намеру код новијих корисника који се потруде да отворе налог (а такође и ви можете једног дана постати стари корисник!). У сваком случају, врло је могуће да будете теже прихваћени у заједници ако не отворите налог.

Како ваша репутација расте, можете да добијете одређене привилегије добијањем функција враћача, администратора и др. Међутим, ако сте анониман корисник, не постоји никаква могућност да икада добијете било коју од тих функција.

Треба да схватите да се свакодневно на Википедији дешавају вандализми и спамовања, покушаји рекламирања и то све раде углавном људи који се нису пријавили. Извори информација морају бити проверени, а Википедија мора имати неки начин уз помоћ кога би могла да препозна поуздане уреднике и изворе.

If you are not logged in, all your edits are publicly associated with your IP address at the time of that edit. If you log in, all your edits are publicly associated with your account name, and are internally associated with your IP address. See Wikipedia's privacy policy for more information on this practice.

You are actually more anonymous (though more pseudonymous) logged in than you are as an "anonymous" editor, owing to the hiding of your IP address. You might want to consider various factors, including privacy and the possibility of offline harassment, when selecting a username.

The privacy implications of this vary, depending on the nature of your Internet Service Provider, local laws and regulations, and the nature and quantity of your edits to Wikipedia. Be aware that Wikipedia technologies and policies may change.

Више уређивачких могућности[уреди | уреди извор]

Википедија нуди низ одређених уређивачких могућности које су доступне само регистрованим корисницима:

  • Регистровани корисници могу да подесе изглед Википедије у својим подешавањима, где се нуди више опција (погледај доле). Вештијим корисницима доступна су још нека подешавања и већа контрола преко корисничких скриптова. Обе опције доступне су само регистрованим корисницима.
  • Само регистровани аутоматски потврђени корисници могу да постављају слике или да премештају странице.
  • Једна од важних могућности коју активни корисници доста користе јесте и надгледање.Кад се улогујете, добићете још једну картицу на којој пише Надгледај. Ова опција вам омогућава да надгледате странице које вас занимају тако што ћете их сачувати у својој листи за надгледање — вашој личној листи која се чува на Википедијиним серверима. Ревизијом своје листе надгледања, можете видети да ли је нека од страница које надгледате била скоро измењена, сажетак измена сваке од њих понаособ, као и брзе линкове преко којих можете прегледати одређене измене које су извршене на дотичној страници (прегледање измена).
  • Регистровани корисници такође могу да обележавају своје измене као мале измене (погледај линк за детаљније информације).

Корисничка подешавања[уреди | уреди извор]

Пријављени корисник такође подесити функције и изглед Википедије према сопственом укусу у својим Подешавањима, где се могу подесити следеће функције:

  • Тема: подешава изглед интерфејса.
  • Математике: подешава изглед математичких формула.
  • Датотеке: подешава величину приказаних слика.

Такође можете одредити изглед још неких функција, као што су:

  • Потпис
  • Величина прозора за уређивање
  • Приказ страница у скорашњим изменама
  • итд.