Википедија:Песак

Из Википедије, слободне енциклопедије

[[Категорија:]]

Maldives 00147.JPG

Добро дошли у Песак!



Ова страница служи за увежбавање мењања текста. Да бисте почели, кликнитe на дугме „Уреди“ на врху странице, потом начините своје измене и кликните на дугме „Сачувај страницу“. Ваше измене неће заувек остати сачуване, јер се садржај ове странице често мења и повремено се брише.

За експериментисање са шаблонима користите песак за шаблоне.


Desa Pantelić

Desa Pantelić
Desa Pantelić

Информације
Датум рођења 20. decembar 1926.
Место рођења Bijelo Polje (Шаблон:Подаци о застави SHSKraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca)
Датум смрти Mart 2013.
Место смрти Beograd (СрбијаRepublika Srbija)
Дела

Desa Pantelić (1926-2013; aktivna c. 1960-1980) bila je poznati jugoslovenski i srpski slikar posleratne generacije.

Završila je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Imala je preko 20 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i brojne kolektivne izložbe sa članovima ULUS-a. Njen opus obuhvata period od ranih 1960-tih do početka 1980-tih kada je prestala da izlaže i povukla se iz javnog života. Pripada krugu umetnika moderne, uglavnom u okvirima nove figuracije, čiji se umetnički izraz može pratiti kroz nekoliko stilskih usmerenja: od post-ekspresionizma, apstraktnog ekspresionizma, pop-arta, do magijskog realizma. Velika većina njenih radova su slike u tehnici ulje na platnu. Posebno je bila cenjena u tom periodu kao portretista zbog svog izvanredno istančanog osećanja da uhvati karakter i psihološki trenutak portretisanog. Mnogobrojni njeni portreti, među kojim se posebno ističu portreti poznatih beogradskih glumaca i umetnika, nalaze se u privatnim zbirkama u Beogradu i inostranstvu.

Slike Dese Pantelić se nalaze u privatnim zbirkama i muzejima u Beogradu, Londonu, Rimu, Riminiju, Oksfordu, Kragujevcu, Filadelfiji, Veroni.

Samostalne izložbe:

  • 1961 god. – Beograd
  • 1962 god. – London
  • 1963 god. – Beograd
  • 1967 god. – Rimini
  • 1968 god. – Beograd
  • 1969 god. – Kragujevac
  • 1970 god. – Mladenovac
  • 1970 god. – Rim
  • 1970 god. – Beograd
  • 1971 god. – Rim
  • 1974 god. – Beograd

Iz kataloga i štampe o izložbama Dese Pantelić:

Desa Pantelić je umetnica koja se hrabro upuštala u izazove koje savremeno slikarstvo nudi. Obzirom da je vrstan crtač lako je osvojila i usvojila sve tajne i zamke koje savremena umetnost nudi. Njena kompozicija je pregledna i, reklo bi se, po svim uzusima geštalta. No, bilo bi pogrešno u svemu tome nalaziti matematičku egzaknost tj. proračunotost. Naprotiv, igra je ono što je u osnovi njenog slikarstva. Imala je nekoliko promena – od studija prostora do kolorističkog zasićenja platna veliki je raspon. Lako se prati kontinuitet i u biti složenost misli. Tu i tamo, kao lajt motiv, oseti se ironičnost, ali više kao neka vrsta uvođenja u dijalog nego li kao vid programa. I još nešto, ako bi smo sledili uzuse kategorije mogućeg videli bismo da je reč o ubeđenosti i lakoći umetnika kome nije teško da odvoji važno od nevažnog, a da pri tom ne osiromaši izabrani motiv. (Bratislav Ljubišić, 1992)

Na izložbi beogradske umetnice Dese Pantelić koja je ovih dana otvorena u Rimu u uglednoj galeriji 'Stampa Estera' pojavio se i veliki majstor Giorgio de Chirico. Ovaj veliki umetnik iznenadio je ... sve svojim komplimentima o radovima naše mlade slikarke, jer je poznato da se on godinama uopšte ne pojavljuje u javnosti a pogotovo na otvaranjima izložbi. (Politika, 1970)

Uticaj Chagallov pojavljuje se u slikama Dese Pantelić. To su boje i atmosfera, romantika, sanjaoca i fantaste. Male figure penju se među raskošnim lišćem mrtve prirode, ljubavnici se grle u obrnutom svetu. Verodostojnost naviknutog, uobičajenog gledišta – bliskih predmeta dodala je sobom sanjalaštvo i poetiku. (The Art Review, 1962)

...njene kompozicije su jake kao celina; njen rad sadrži mnogo vitalnosti i poverenja. Desu Pantelić već su upoređivali sa Mark Chagallom i odista u jednoj ili dve njene slike ima sličnosti sa ovim velikim ruskim umetnikom. Žilavost postaje još više uočljiva u nekim drugim slikama Dese Pantelić: u 'Pijanom gradu', na primer, a to je rezultat njenih vanredno oštrih linija, koje postaju tako snažne u 'Klovnu' tako da počinju dobivati kvalitete koji se mogu naći u Edvardu Munchu 'Basista' ima takođe usku, nalik na limun glavu, koja podseća na ovog norveškog umetnika. (Oxford Mail, 1962)

Beogradska slikarka Desa Pantelić izlaže ovih dana svoje slike nastale u najnovije vreme, u uglednoj Rimskoj galeriji 'La Nuova Pesa'. Izložbu je otvorio ugledni rimski kritičar Antonello Trombadori, koji je u izloženim slikama video srodnost sa delima nove figuracije mladih, italijanskih umetnika, koji istovremeno izlažu u Arezzu. Rimska radio televizija (RAI]) prikazala je i komentarisala dela naše slikarke. (Politika, 1971)||