Википедија:Песак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Maldives 00147.JPG

Добро дошли у Песак!



Ова страница служи за увежбавање мењања текста. Да бисте почели, кликнитe на дугме „Уреди“ на врху странице, потом начините своје измене и кликните на дугме „Сачувај страницу“. Ваше измене неће заувек остати сачуване, јер се садржај ове странице често мења и повремено се брише.

За експериментисање са шаблонима користите песак за шаблоне.

Шаблон:POSLEDNJI LOV

Poslednji lov je roman-prvenac srpskog pisca, Dragana Milojkovića. Roman ima 500 strana, i sastoji se iz dva dela: “Tragom zveri” i “Veštice i kraljevi”. Delo pripada žanru epske fantastike, sa snažnim primesama horora, gde pisac ispod realnih istorijskih događaja podvlači fiktivnu priču, čiji su akteri, kako istorijske ličnosti, tako i izmišljeni likovi.


Uvod u roman[уреди]

U vremenu koje prethodi dešavanjima u romanu, u dobu mračnog srednjeg veka, kada je pisana reč bila nauka, dostupna jedino plemićima i crkvenim licima, nad Helmom, koji se kasnije nazva Balkanom, skrivena u senci, vladala je striga Smertana. Tokom mračnih vekova, nebrojeni čopori vukodlaka sledili su zlo oličeno u Smertani, te su narod na Helmu, kako kraljeve i plemiće, tako i obične sebre, držali u strahu i teroru, zbog kojeg se ljudi, sa dolaskom prvog mraka, zatvarahu u svoje kuće, odakle su, sa strepnjom, osluškivali urlike u noći; urlike zveri, koje su svakoga časa mogle da provale i kroz njihova vrata. U takvim vremenima, dolazak jutra nije predstavljao samo početak novog dana, već i olakšanje od svih opasnosti, koje je mračna noć donosila. A, onda se, ponikao iz naroda, pojavio prvi Nemanjić. Obdaren moćima, da u svojoj blizini oseti prisustvo vukodlaka, i striga, i da svojim dodirom kod takvih stvorenja izaziva neopisivu bol, on otpoče skriveni rat sa njima, koji se protegnu na dugi niz godina. Vremenom, Nemanjići, uz pomoć svojih naslednih moći, i uz pomoć svojih hrabrih vitezova, suzbiše zlo i odagnaše tamu, koja je do tada gospodarila nad Helmom. Jedan za drugim, padali su čopori vrkolaka pred njima, sve dok, naposletku, i poslednji krvolok nije nestao. A, onda je nastupilo doba zaborava. Godina za godinom, desetleće za desetlećem, vreme je proticalo, i sve je manje bilo onih, koji su verovali u stare priče o vukodlacima. U takvom dobu, kada su verovanje i strah od vrkolaka izbledeli, noć uoči bitke kod Velbužda, počinje nova saga, opisana u romanu “Poslednji lov”. Vukodlaci i njihova striga će se ponovo vratiti, ali, ovog puta, Nemanjići više neće biti složni. Jedan od njih, mladi kralj, Dušan Nemanjić, upašće u vrtlog dvorskih zavera, pokušavajući da svoju tajnu ljubav, ćerku seoskog užara, sačuva od zla koje se nadvilo nad čitavim kraljevstvom. U tome će mu pomoći par prijatelja, koji će na kocku morati da stave sve što imaju i što jesu. Tada će se, od starog Konstantinopolja, preko granica dve zemlje, preko Maćedonije i preko Rodimlja, srednjevekovne prestonice srpskog plemstva, preko divljih planina ka Adriatskom moru, naseljenih retkim arbanaškim klanovima, pa sve do Skadra, i još dalje, gde stoluju vitezovi iz čijeg sećanja nisu izbledele stare priče o krvolocima u noći, razviti borba sa drevnim, besmrtnim zlom.

Literatura[уреди]