Википедија:Потребни чланци/Стрип
Стрипови[уреди | уреди извор]
Јапанске манге[уреди | уреди извор]
- Ван Пис (Википодаци: Q673)
- Челични алхемичар (Википодаци: Q189562)
Биографије[уреди | уреди извор]
Биографије стрип ликова[уреди | уреди извор]
Биографије српских цртача[уреди | уреди извор]
- Теодор Ајдук
- Богољуб Арсенијевић - Маки
- Василије Афанасјев
- Тибор Бада (Бада Дада)
- Урош Беговић
- Тибериу Бека
- Душан Божић
- Драган Боснић
- Милан Буковац
- Душан Бунарџић
- Нина Буњевац
- Војислав Васиљевић - Васа
- Маја Веселиновић
- Никола Витковић
- Милорад Вицановић - Маза
- Дејан Вујић
- Бојан Вукић
- Ненад Вукмировић
- Симон Вучковић
- Бранко Гаврић
- Душан Гађански
- Вукашин Гајић
- Предраг Гиневски
- Шандор Гогољак
- Борислав Грабовић - Грабовски
- Дарко Гркинић
- Бојана Димитровски
- Жељко Дувњак
- Горан Дујаковић
- Младен Ђуровић
- Милорад Жарић
- Димитрије Живадиновић
- Мирослав Зељуг
- Мирко Зулић
- Миодраг Ивановић - Микица
- Предраг Ивановић - Пека
- Радомир Изгаревић
- Предраг Иконић
- Милан Илић - Лаки
- Богдан Јовановић
- Драгош Јовановић - Фера
- Душан Јовановић
- Горан Јосић
- Бојан Ковачевић
- Зоран Ковачевић
- Миливој Костић
- Милош Крњетин
- Новица Круљевић
- Владимир Кузманов
- Миомир Кулић - Мија
- Иво Кушанић
- Лука Лагатор
- Маринко Лебовић
- Мирослав Марић
- Раде Марковић
- Слободан Миладинов
- Златко Миленковић
- Бора Милићевић
- Љубомир Милојевић - Љубац
- Данило Милошев - Wostok
- Мирољуб Милутиновић - Брада
- Саша Михајловић алијас „Тома Пан“
- Владимир Недељковић
- Брана Николић
- Срђан Николић - Пека
- Младен Ољача
- Душан Павлић
- Зоран Пекан
- Асканио Поповић
- Радован Поповић
- Живорад Радивојевић
- Душан Рељић
- Бојан Реџић - Реџа
- Драгослав Рувидић - Руле
- Бобан Савић - Гето
- Драгољуб Савић - Драган
- Данијел Савовић
- Милош Славковић
- Владимир Станковски
- Ивица Стевановић
- Душко Стефановић
- Зоран Стојиљковић - Киза
- Драган Стокић - Рајачки
- Фрања Страка
- Славиша Ћировић
- Тони Фејзула
- Ивана Филиповић
- Сава Халугин
- Бранислав Хецл
- Зоран Цветковић
- Петар Шади
- Геза Шетет
- Никола Штиклица
Биографије српских сценариста стрипа[уреди | уреди извор]
- Александар Баљак
- Александар Бизетић - Саша
- Дејан Вујић
- Славко Вукасовић
- Жарко Вукосављевић
- Славко Драгинчић
- Мића Димитријевић
- Слободан Дукић
- Мирослав Ђанић
- Бора Ђоковић
- Војин Ђорђевић
- Бранислав Ђуричић
- Миодраг Зистакис
- Душан Кандић
- Павле Кићевац
- Гордана Кокољевић
- Милан Ковачевић
- Вадим Кургански (псеудоним: Владимир Цилић)
- Светислав Б. Лазић
- Душан Лончаревић (псеудоним: Данибор Лончаревић)
- Драгољуб Јовановић (сценариста)
- Радомир Милосављевић - Дуда
- Миодраг Милановић
- Марија Ницић
- Лазар Одановић
- Славко Петровић
- Зоран Пеневски
- Драган Перић
- Павле Сергејевич Пољаков
- С. Б. Радовановић
- Ђорђе Савић
- Горан Станишић
- Михајло Станишић
- Божидар Стојадиновић
- Владимир Тадић
- Александар Тимотијевић
- Марко Фанчовић
- Михаило Хабул
- Драшко Шаљић
- Дејан Штајнбергер
Биографије српских публициста стрипа[уреди | уреди извор]
Историја стрипа[уреди | уреди извор]
Ређање слика организованих унаратимним секвенцама,са или без текста,није било непознато ни у страром веку(египатске слике,Трајанов стуб),ни у средњем веку(,,таписерија,, из Бајеа.
Оснивачи[уреди | уреди извор]
,,Отац стрипа" је Швајцарац Рудолф Тепфер (1799-1846),чије су ,,штамапне приче,, , које је Гете обожавао,објављене у албуму почев од 1833. (Прича о Жабоу).Био је и први теоретичар овог жанра,чију је особеност дефинисао 1845. ,,Цртежи без текста немају јасно значење;текст без цртежа не зуначи ништа".Док Тепфер и његови Европски следбеници (попут Француза Кристофа) састављају текст испод слике,амерички цртачи,после Зеллоњ Кид (1896) Ричарда Аутколта (1863-1928),проналзе ,,филакте" средњег века и енглеских рикатуриста са почетка 19. века и смештају речи својих ликова у балоне(,,мехуриће").Смео поступак ,јер даје предност дијалозима у односу на наретивни текст.
Модерни стрип[уреди | уреди извор]
У Француској је Артем Фајар први предложио новине које су готово у потпуности чиниле приче у слици (,"Илустрована младост" 1903. и "Лепе слике" (1904). Ову идеју преузели су многи издавачи: године 1905, Готје Лангеро почиње да издаје ,"Сузетину недељу" , са ,,Бекасаном" а 1908. Офенштат објављује ,,Величанственог са Угурсузима". Упркос појави првих ремек дела овог жанра у САД-у , попут ,,Мали Немо" (1905) Винзора Мек Кеја (1867-1934), ониричних серија посебно инспирисаних "овом уметношћу", и ,"Crazy Cat" (1913) Џорџа Херимана (1880-1944), стрипови са животињама, апсурдног хумора, француски стрипови-на које утиче традиција Епиналових слика-задржавају текст испод слике. Серије се ,,мехурима,, намећу се тек после успеха ,,Зига и Буевер" (1925) и, нарочито ,,Микијевих новина", (1934), чији директор, Пол Винклер, увози америчке авантуристичке стрипове, какав је
"