Вимблдонски турнир

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Вимблдон)
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Вимблдон (вишезначна одредница).
Тениски турнир у Вимблдону
Wimbledon logo.png
Званична презентација
Мјесто одржавања Вимблдон, Лондонска општина Мертон
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Стадион Свеенглески клуб за тенис на трави и крокет
Подлога трава
Жреб
– Појединачно 128
– Парови 64
– Мјешовити парови 48
Новчана награда 14.600.000 GBP[1][2]
(34.500.000 USD)
(26.500.000 EUR) (2013)[1]
Гренд слем турнири
Централни терен

Тениски турнир у Вимблдону (енгл. The Championships, Wimbledon) је најстарији, према многим мишљењима и најугледнији гренд слем турнир у тенису.[3][4][5][6][7] Одржава се сваког јуна или јула (почиње шест недеља пре првог понедељка у августу) у Свеенглеском клубу у Вимблдону, у Лондону, почев од 1877, и трећи је по реду гренд слем турнир у години после отвореног првенства Аустралије и Француске. Од када је Отворено првенство Аустралије пребачено на тврду подлогу 1988, Вимблдон је остао једини велики турнир у тенису који се још увек игра на оригиналној подлози, трави, због чега је и игра добила своје оригинално име, „тенис на трави“.

Турнир је једини гренд слем који се игра на трави, траје две недеље, а због временски услова може бити и продужен. Играју се мушки и женски мечеви у појединачној конкуренцији, као и у паровима (дубловима) и мешовитим паровима (мушко-женски пар). Такође, се играју турнири за јуниоре (појединачно и у паровима). Додатна категорија такмичења је за тенисере преко 35 и преко 45 година.

Тврда подлога на Отвореном првенству Аустралије и шљака на Ролан Гаросу претходе Вимблдону сваке године, а тврда подлога Отвореног првенства САД је следећи турнир.

На Вимблдону се може запазити стриктан кодекс облачења такмичара, гледаоци који једу јагоде са кремом, као и подршка играчима од краљевске породице. Турнир је такође познат и по томе што нема спонзора за оглашавање на теренима. 2009. на централни терен на Вимблдону је уграђен подесни кров, како би се смањили губици у времену играња због кише.

Историјат[уреди]

Спенсер Гор, победник инагурационог Вимблдон шампионата.

Почеци[уреди]

Свеенглески клуб за тенис на трави и крокет је приватан клуб основан 1868, првобитно „Свеенглески клуб за крикет“. Његов први терен био је код Ворпл улице у Вимблдону.[8]

1876, тенис на трави, игра коју је осмислио Волтер Клоптон Вингфилд око годину раније првобитно позната као „сферистика“ придодата је активностима клуба. У пролеће 1877, клуб је променио име у „Свеенглески клуб за тенис на трави и крикет“ и потврдио је ту промену имена покретањем првог шампионата у тенису на трави. Нови кодекс правила, који је заменио онај који је вршио Клуб за крикет Марлибен, осмишљен је поводом овог догађаја. Правила су слична данашњим, осим детаља попут висине мреже, стубова и удаљености сервис линије од мреже.

Инагурациони Вимблдон шампионат 1877. отворен је 9. јула 1877. Такмичење за мушкарце појединачно било је једино дешавање које је одржано и освојио га је Спенсер Гор, бивши играч рекетима Харов школе, од укупно 22 учесника. Од око 200 гледалаца свако је платило по један шилинг да гледа финале.[9]

Травната поља била су смештена тако да је главни терен био у средини, док су други били смештени око њега, од тога потиче и име „централни терен“.[a] Име је задржано када је Клуб премештен 1922. на садашњу локацију код Черч пута, иако више није важила прича о његовом положају. Ипак, 1980. четири нова терена додељена су у комисију на северни део поседа, што је значило да је Централни терен још једном тачно дефинисан. На отварању новог терена бр. 1 1997. истакнут је овај опис.

Даме Шампионат, 1884. Прва награда додељена Мод Вотстон, била је сребрна корпа са цвећем вредна 20 гвинеја.

До 1882, активност клуба је скоро искључиво била ограничена на тенис на трави и те године реч 'крикет' била је изузета из назива. Ипак, из сентименталних разлога, обновљена је 1899.

1884, клуб је додао такмичење за жене појединачно, као и за мушкарце у пару. Парови за жене и мешовити парови додати су 1913. До 1922, носилац титуле могао је да игра само финале против било кога ко би победио у изазивању. А као што је то случај и код преостала три велика гренд слема, на Вимблдону су се такмичили најбоље рангирани аматерски играчи све до почетка оупен ере у тенису 1968. Ниједан Британац није освојио такмичење између освајања Фреда Перија 1936. и Ендија Марија 2013, док ниједна Британка није освојила турнир након Вирџиније Вејд 1977, иако су Анабел Крофт и Лаура Робсон победиле на шампионату у конкуренцији за девојчице 1984, односно 2008. Такмичење је први пут праћено телевизијским приказом 1937.

21. век[уреди]

Централни терен са отвореним кровом на Вимблдону 2010.

Вимблдон се сматра главним тениским турниром и приоритет Клуба је да одржи ту позицију. У том циљу, дугорочни план је представљен 1993, с намером да побољша квалитет дешавања за гледаоце, играче, службенике и комшије.[11]

Први стадијум (1994—1997) је завршен на турниру 1997, и подразумевао је грађење новог терена број 1 у Ејоранџи парку, медијског центра, две додатне подлоге на трави и тунел под брдом који би повезивао Черч и Самерсет пут.

Други стадијум (1997—2009) чинило је отклањање комплекса терена бр. 1, како би се направио пут за нову Миленијум зграду, која би обезбеђивала обимна постројења за играче, штампу, званичнике и чланове, и проширење западне трибине централног терена за још 728 места.

Трећи стадијум (2000—2011) завршен је изградњом улазне зграде, местом за особље клуба, музеја, банке и билатернице.[12]

Нови подесни кров саграђен је за такмичење 2009. Био је то први пут да киша није одложила игру на Централном терену. Клуб је тестирао нови кров догађајем познатим као Прослава Централног терена у недељу, 17. маја 2009, на коме су пријатељске мечеве играли и Андре Агаси, Штефи Граф, Ким Клајстерс и Тим Хенман. Први меч у такмичењу који је у потпуности игран под новим кровом био је између Ендија Марија и Станислава Вавринке 29. јуна 2009, у којем је Мари победио. Мари је такође учествовао у мечу на Вимблдону, који је завршен у 11:02 победом против Маркоса Багдатиса на централном терену у трећем колу турнира из 2012. Финале из 2012. у конкуренцији мушкарци појединачно између Роџера Федерера и Марија било је прво финале играно под кровом, који је био активиран током трећег сета.[13]

Нови терен бр. 2 са капацитетом од 4000 места саграђен је на месту старог терена бр. 13 за време трајања турнира из 2009. Терен бр. 3 са 2000 места саграђен је на месту старијих терена број 2 и 3.[14]

Дешавања[уреди]

Вимблдон се састоји од пет главних дешавања, пет јуниорских дешавања и пет уз позивницу.[15]

Главни догађаји[уреди]

Пет главних догађаја, и број играча (или тимова у случају парова) су:

  • Појединачно: мушкарци (128)
  • Појединачно: жене (128)
  • Пар: мушкарци (64)
  • Пар: жене (64)
  • Пар: мешовито (48)

Јуниорски догађаји[уреди]

Пет јуниорских догађаја и број играча или тимова су:

  • Појединачно: дечаци (64)
  • Појединачно: девојчице (64)
  • Пар: дечаци (32)
  • Пар: девојчице (32)
  • Пар: онеспособљени (12)

Нема мешовитих парова на овом нивоу.

Догађаји уз позивницу[уреди]

Пет догађаја уз позивницу и број парова су:

  • Парови: позвани мушкарци (8 парова разигравање)[16]
  • Парови: старији позвани мушкарци (8 парова разигравање)[17]
  • Парови: жене (8 парова разигравање)
  • Парови: мушкарци у инвалидским колицима.[18]
  • Парови: жене у инвалидским колицима. (4 пара)[18]

Формати мечева[уреди]

Мечеви за мушкарце појединачно или у пару играју се на пет сетова; сви други догађаји играју се на три сета. Тајбрејк се игра ако резултат достигне 6-6 у било ком сету осим у петом (ако се игра на пет сетова) или у трећем (на три сета), у том случају игра се на предност од два гема.

Сви догађаји су по принципу једне елиминације,[19] осим за мушкарце, старије мушкарце и жене са позивницом који се играју по Бергеровом систему.

Све до 1922, победници такмичења од претходне године (осим за женске парове и мешовите парове) били су аутоматски пласирани у финале (тада познато изазовна рунда). Због тога су многи добитници задржавали титуле узаступним годинама, како су они могли да одмарају док су се њихови противници играли од почетка такмичења. Од 1922, победник из претходне године је требао да игра све рунде, као и други конкуренти.

Рекорди[уреди]

Рекорд Период Тенисер(и) Број Година победе
Мушкарци од 1877.
Освајач највише титула у мушкој појединачној конкуренцији Пре 1968: Уједињено Краљевство Вилијам Реншо 7 1881-86, 1889
Након 1968: Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас

Швајцарска Роџер Федерер

7 1993-1995, 1997-2000

2003-2007, 2009, 2012

Освајач највише титула у низу у мушкој појединачној конкуренцији Пре 1968: Уједињено Краљевство Вилијам Раншо (у његово време, победник претходног турнира играо је само у финалу. То је промењено 1922. године) 6 1881-86
Након 1968: Шведска Бјерн Борг

Швајцарска Роџер Федерер

5 1976-80

2003-07

Освајач највише титула у конкуренцији мушких парова Пре 1968: Уједињено Краљевство Реџи Доерти и Лори Доерти 8 1897-1901, 1903-05
Након 1968: Аустралија Тод Вудбриџ 9 1993-97, 2000 (са Марком Вудфордом), 2002-04 (са Јонасом Бјоркманом)
Освајач највише титула у низу у конкуренцији мушких парова Пре 1968: Уједињено Краљевство Реџи Доерти и Лори Доерти 5 1897-1901
Након 1968: Аустралија Тод Вудбриџ и Марк Вудфорд 5 1993-97
Освајач највише титула у конкуренцији мешовитих парова (мушкарци) Пре 1968: Аустралија Кен Флечер

Сједињене Америчке Државе Вик Сејшас

4 1963, 1965-66, 1968 (са Маргарет Корт)

1953-56 (3 са Дорис Харт, 1 са Ширли Фрај Ирвин)

Након 1968: Аустралија Овен Дејвидсон 4 1967, 1971, 1973-74 (са Били Џин Кинг)
Освајач највише титула (укупно: појединачно, мушки и мешовити парови) Пре 1968: Уједињено Краљевство Вилијам Реншо 14 1880-1889 (7 појединачно, 7 парови)
Након 1968: Аустралија Тод Вудбриџ 9 1993-2004 (9 doubles)
Жене од 1884.
Освајачица највише титула у женској појединачној конкуренцији Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Хелен Вилс 8 1927-30, 1932-33, 1935, 1938
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 9 1978-79,1982-1987, 1990
Освајачица највише титула у низу у женској појединачној конкуренцији Пре 1968: Француска Сузан Ланглан 5 1919-1923
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 6 1982-1987
Освајачица највише титула у конкуренцији женских парова Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 12 1914 (са Агатом Мортон), 1919-23, 1925 (са Сузан Ланглан), 1926 (са Мери Браун), 1927, 1930 (са Хелен Вилс), 1933-34 (са Симон Матје)
Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг 10 1961-62 (са Карен Хенц Сасмен), 1965 (са Маријом Буено), 1967-68, 1970-71, 1973 (са Роузи Касалс), 1972 (са Бети Стоув), 1979 (са Мартином Навратиловом)
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 7 1976 (са Крис Еверт), 1979 (са Били Џин Кинг), 1981-84, 1986 (са Пем Шрајвер)
Освајачица највише титула у низу у конкуренцији женских парова Пре 1968: Француска Сузан Ланглан и Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 5 1919-23
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова и Сједињене Америчке Државе Пем Шрајвер

Белорусија/Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Наташа Зверева

4 1981-84

1991 (са Ларисом Неиланд), 1992-94 (са Гиги Фернандез)

Освајач највише титула у конкуренцији мешовитих парова (жене) Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 7 1919, 1921, 1923 (са Рандолфом Лисетом), 1927 (са Френком Хантером), 1928 (са Патриком Спенсом), 1930 (са Џеком Крафордом), 1932 (са Енрикеом Мајером)
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 4 1985 (са Полом Макнами), 1993 (са Марком Вудфордом), 1995 (са Џонатаном Старком), 2003 (са Леандером Паесом)
Освајачица највише титула (укупно: појединачно, мушки и мешовити парови) Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг 20 1961-1979 (6 појединачно, 10 женски парови, 4 мешовити парови)
Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 19 1914-1934 (12 појединачно, 7 мешовити парови)
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 20 1976-2003 (9 појединачно, 7 женски дубл, 4 мешовити дубл)
Занимљивости
Највише одиграних мечева (мушкарци) Француска Жан Боротра 223
Највише одиграних мечева (жене) Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 326
Највише пораза у финалима појединачно (мушкарци или жене) Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
Уједињено Краљевство Бланш Бингли Хилард
7
Најниже рангирани победник Хрватска Горан Иванишевић 125. позиција
Једини победник са позивницом организатора Хрватска Горан Иванишевић 2001
Најниже рангирана победница Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс 31. позиција (23. носилац)
Најмлађи победник Немачка Борис Бекер 17 1985
Најмлађа победница (појединачно) Уједињено Краљевство Лоти Дод 15 1887
Најмлађа победница (женски парови) Швајцарска Мартина Хингис 15 1996
Најдуже играно финале Швајцарска Роџер Федерер и
Шпанија Рафаел Надал
4 часа и 48 минута 2008

Досадашњи победници (појединачна конкуренција)[уреди]

Представљени су само победници од 1960.

мушкарци жене
1960. Аустралија Нил Фрејзер Бразил Марија Буено
1961. Аустралија Род Лејвер Уједињено Краљевство Анџела Мортимер-Барет
1962. Аустралија Род Лејвер Сједињене Америчке Државе Карен Ханце Сузман
1963. Сједињене Америчке Државе Чак Макинли Аустралија Маргарет Смит
1964. Аустралија Рој Емерсон Бразил Марија Буено
1965. Аустралија Рој Емерсон Аустралија Маргарет Смит
1966. Шпанија Мануел Сантана Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1967. Аустралија Џон Њуком Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1968. Аустралија Род Лејвер Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1969. Аустралија Род Лејвер Уједињено Краљевство Ен Хадсон Џоунс
1970. Аустралија Џон Њуком Аустралија Маргарет Смит
1971. Аустралија Џон Њуком Аустралија Ивон Гулагонг
1972. Сједињене Америчке Државе Стен Смит Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1973. Чехословачка Јан Кодеш Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1974. Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
1975. Сједињене Америчке Државе Артур Еш Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
1976. Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
1977. Шведска Бјерн Борг Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд
1978. Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1979. Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1980. Шведска Бјерн Борг Аустралија Ивон Коли
1981. Сједињене Америчке Државе Џон Макенро Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
1982. Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1983. Сједињене Америчке Државе Џон Макенро Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1984. Сједињене Америчке Државе Џон Макенро Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1985. Немачка Борис Бекер Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1986. Немачка Борис Бекер Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1987. АустралијаПет Кеш Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1988. Шведска Стефан Едберг Немачка Штефи Граф
1989. Немачка Борис Бекер Немачка Штефи Граф
1990. Шведска Стефан Едберг Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1991. Немачка Михаел Штих Немачка Штефи Граф
1992. Сједињене Америчке Државе Андре Агаси Немачка Штефи Граф
1993. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Немачка Штефи Граф
1994. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Шпанија Кончита Мартинез
1995. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Немачка Штефи Граф
1996. Flag of the Netherlands Рихард Крајичек Немачка Штефи Граф
1997. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Швајцарска Мартина Хингис
1998. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Чешка Јана Новотна
1999. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт
2000. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2001. Хрватска Горан Иванишевић Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2002. Аустралија Лејтон Хјуит Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2003. Швајцарска Роџер Федерер Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2004. Швајцарска Роџер Федерер Русија Марија Шарапова
2005. Швајцарска Роџер Федерер Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2006. Швајцарска Роџер Федерер Француска Амели Моресмо
2007. Швајцарска Роџер Федерер Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2008. Шпанија Рафаел Надал Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2009. Швајцарска Роџер Федерер Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2010. Шпанија Рафаел Надал Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2011. Србија Новак Ђоковић Чешка Петра Квитова
2012. Швајцарска Роџер Федерер Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2013. Уједињено Краљевство Енди Мари Француска Марион Бартоли

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Централни терен још увек није постојао током првих четири године такмичења.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Wimbledon prize money up 40% and roof planned for Court One“. BBC News. 23. 4. 2013. Приступљено 31. 10. 2013.. 
  2. ^ „Новчана награда“. wimbledon.com Приступљено 14. 6. 2011.. 
  3. ^ Clarey, Christopher (7. 5. 2008.). „Traditional Final: It's Nadal and Federer“. The New York Times Приступљено 17. 7. 2008.. „Federer said[:] 'I love playing with him, especially here at Wimbledon, the most prestigious tournament we have.'“ 
  4. ^ Will Kaufman & Heidi Slettedahl Macpherson, ed. (2005). „Tennis“. Britain and the Americas. 1 : Culture, Politics, and History. ABC-CLIO. pp. 958. ISBN 1-85109-431-8. „this first tennis championship, which later evolved into the Wimbledon Tournament ... continues as the world's most prestigious event.“ 
  5. ^ „Djokovic describes Wimbledon as "the most prestigious event"“. BBC News. 26. 6. 2009. Приступљено 14. 9. 2010.. 
  6. ^ Ryan Rudnansky (24. 6. 2013.). „Wimbledon Tennis 2013: Why Historic Tournament Is Most Prestigious Grand Slam“. bleacherreport Приступљено 25. 6. 2013.. 
  7. ^ Monte Burke. „What Is The Most Prestigious Grand Slam Tennis Tournament?“. Forbes Приступљено 25. 6. 2013.. 
  8. ^ Prichard, DMC (1981). The History Of Croquet. Cassell. ISBN 0-304-30759-9.
  9. ^ Atkin, Ron. „1877 Wimbledon Championships“. Wimbledon.org Приступљено 31. 10. 2013.. 
  10. ^ Little, Alan (2011). Wimbledon Compendium 2011 (21st ed.). London: All England Lawn Tennis & Croquet Club. стр. 9, 102. ISBN 978-1-899039-36-4. 
  11. ^ „Long Term Plan“. AELTC Приступљено 31. 10. 2013.. 
  12. ^ Историја Вимблдон шампионата, Keith Prowse
  13. ^ Претходно само су три финала играна у понедељак због кише: 1919, 1922. и 2001. (http://www.all-about-tennis.com/wimbledonmenstrivia.html).
  14. ^ „Wimbledon 2011: Court Three opens for business“. BBC Приступљено 31. 10. 2013.. 
  15. ^ „Wimbledon Event Guide“. ticketcity.com. }}
  16. ^ Мушкарци који су прикладни за позивницу за пар имају 35 година или више.
  17. ^ Мушкарци који су прикладни за позивницу за пар имају 45 година или више.
  18. ^ а б Не постоји старосна граница за такмичење у паровима у инвалидским колицима.
  19. ^ Код турнира који се играју по принципу једне елиминације играч или тим који је изгубио је елиминисан са турнира

Литература[уреди]

  • Little, Alan (2011). Wimbledon Compendium 2011 (21st ed.). London: All England Lawn Tennis & Croquet Club. стр. 9, 102. ISBN 978-1-899039-36-4. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Претходник
Отворено првенство Француске
Гренд слем
јун–јул
Наследник
Отворено првенство САД



Координате: 51° 26' 03";СГ Ш 00° 12';50" ЗГД