Галеб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Галеб
Црноглави галеб
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Charadriiformes
подред: Lari
породица: Laridae
Vigors, 1825
родови
Екологија таксона
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Галеб (вишезначна одредница).

Галебови (Laridae) су породица типично обалских (морских или ријечних), обично бијелих или сивих птица, релативно дугог и танког кљуна. Обухватају 6 родова. Филогенетски су најсроднији фамилијама морских птица Sternidae и Alcidae.

Изглед[уреди]

У зависности од врсте, ове птице се крећу у распону од средњих до великих птица, масе од око 120 g и дужине 29 cm (патуљасти галеб) до масе од око 1,75 kg и дужине 76 cm (лучки галеб).

Обично су бијели или сиви, и обично имају црне мрље на глави или крилима.

Њихов кљун је релативно дуг и танак, повијек наниже. На ногама имају по три канџе окренуте ка напријед, а четврта је закржљала и окренута ка назад, скоро непримијетна. Између канџи се налази пливаћа кожица.

Начин живота[уреди]

Највећи број врста галебова живи у умјереним и хладним поднебљима на обје хемисфере.

Већина галебова, посебно врсте из рода Larus, су месождери, али повремено могу да се упусте и у стрвинарење. Обично једу ракове и ситну рибу. Углавном живе на обали или дубље на копну, ријетко се упуштајући у лет далеко на пучину. Крупним врстама галебова је потребно до четири године да стекну перје до краја, док је мањим врстама довољно око двије године.

Галебови, нарочито крупније врсте, су врло интелигентне птице које користе сложену комуникацију и имају врло развијену социјалну структуру; примјера ради, многи галебови се удружују у групе да се одбране од предатора[1]. Поред тога, неке врсте (нпр. Larus argentatus) су показале способност да користе примитивне алате. Многе врсте галебова су се показале успјешним у саживоту са човјеком. Друге врсте преживљавају на бази клептопаразитизма.

Најдужи забележени животни век галеба припада врсти сребрног галеба, и износи 49 година.[2]

Галебови једу оно што им људи дају или баце, и често се усуђују и да узимају директно из руке

Размножавање[уреди]

Галебови се гнијезде на копну. Поједине врсте су се специјализовале за гнијежђење на литицама. Најчешће се гнијезде у колонијама. По правилу легу 2-4 јајета која агресивно бране.

На јајима на смјену сједе оба родитеља, што траје од 3 до 5 седмица. Младунци могу трчати и пливати тренутка кад се излегу, али им је потребно три до девет седмица да полете (при чему мањим врстама треба мање времена). Дотле остају у гнијезду гдје их родитељи хране.

Галеб надлијеће туристе у Брајтон Пиру, Енглеска

Систематика галебова[уреди]

У свакодневном говору, сви галебови се обично називају само тако — „галебови“ или „морски галебови“. Ипак, галебови се дијеле на шест родова, и већина врста припада роду Larus.

Америчко орнитолошко удружење додељује фамилијама Sternidae, Stercorariidae и Rhynchopidae статус потфамилија у оквиру фамилије Laridae, али недавна истраживања су показала да је то неоправдано[3][4][5].

Речни галеб (Larus ridibundus.)

Род Larus[уреди]

Род Rissa[уреди]

  • Rissa tridactyla
  • Rissa brevirostris

Род Pagophila[уреди]

  • Pagophila eburnea (галеб са Обале Слоноваче)

Род Rhodostethia[уреди]

  • Rhodostethia rosea

Род Xema[уреди]

  • Xema sabini

Род Creagrus[уреди]

  • Creagrus furcatus

Фосилни остаци врста из фамилије галебова су стари и до 30-33 милиона година, дакле из раног олигоцена. Фосилни галеб из касног миоцена се класификује у род Gaviota; остали фосилни галебови се обично додјељују роду Larus.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Alcock, J. (1998) Animal Behavior: An Evolutionary Approach (6th edition). Sinauer Associates, Inc. Sunderland, Massachusetts. ISBN 978-0-87893-009-8.
  2. ^ AnAge entry for Larus argentatus ((en))
  3. ^ Paton T.A., Baker A.J., Groth J.G., Barrowclough G.F. 2003. RAG-1 sequences resolve phylogenetic relationships within charadriiform birds. Molecular Phylogenetics and Evolution 29: 268-278. HTML извод
  4. ^ Thomas G.H., Wills M.A., Székely T. 2004. A supertree approach to shorebird phylogeny. BMC Evol. Biol. 4: 28. цио текст у PDF формату Додатни документи
  5. ^ Paton T.A., Baker A.J. 2006. Sequences from 14 mitochondrial genes provide a well-supported phylogeny of the Charadriiform birds congruent with the nuclear RAG-1 tree. Molecular Phylogenetics and Evolution 39(3): 657–667. (HTML извод)

Литература[уреди]

  • Olsen K.M., Larsson H. 1995. Terns of Europe and North America. Christopher Helm, London. ISBN 978-0-7136-4056-4.

Спољашње везе[уреди]


Птице
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteridae · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes