Гаспар де Колињи
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Гаспар де Колињи | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Гаспар де Колињи |
| Датум рођења: | 16. фебруар 1519. |
| Место рођења: | Шатијон Колињи (Француска) |
| Датум смрти: | 24. август 1572. |
| Место смрти: | Париз (Француска) |
Гаспар де Колињи (фр. Gaspard de Coligny; Шатијон Колињи, 16. фебруар 1519 — Париз, 24. август 1572.), француски државник и адмирал
Од 1543. ратовао је у Фландрији и Италији. Као адмирал Француске организовао је неколико експедиција на Флориду и у Бразил, које су осујетили Шпанци. Након узалудне обране Сен Квентина (St. Quentin) у Фландрији 1557. пао је у шпанско заробљеништво, гдје се упознао с идејама калвинизма и постао њихов носилац и најжешћи бранитељ. Након смрти Анрија II истакнуо се као један од вођа протестантских покрета у Француској. Заједно са Кондеом ангажовао се у грађанском рату, а након Кондеове смрти играо је водећу улогу у хугенотским ратовима. Кад је 1570. у Сен Жермену потписан мир, повољан за игеноте, стекао је велики утицај на младог краља Шарла IX. Намјеравао је Француску увести у савез протестантских сила уперен против Шпаније и тако помоћи устанак Холандије. Његов углед на двору је, међутим, побудио незадовољство краљеве мајке. Катарине де Медичи, највјероватније је наредила атентат на Колињија, а када он није успио одлучила је дефинитивно рашчистити с игенотима. У покољу Вартоломејске ноћи убијен је и Колињи, а његови списи су спаљени по жељи Катарине де Медичи.
Спољашње везе [уреди]
