Гаспар де Колињи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаспар де Колињи

Gaspard-II-de-coligny.jpg
Гаспар де Колињи

Лични подаци
Пуно име Гаспар де Колињи
Датум рођења 16. фебруар 1519.
Место рођења Шатијон Колињи (Француска)
Датум смрти 24. август 1572.
Место смрти Париз (Француска)

Гаспар де Колињи (фр. Gaspard de Coligny; Шатијон Колињи, 16. фебруар 1519Париз, 24. август 1572), француски државник и адмирал.

Од 1543. ратовао је у Фландрији и Италији. Као адмирал Француске организовао је неколико експедиција на Флориду и у Бразил, које су осујетили Шпанци. Након узалудне одбране Сен Квентина (St. Quentin) у Фландрији 1557. пао је у шпанско заробљеништво, гдје се упознао с идејама калвинизма и постао њихов носилац и најжешћи бранитељ. Након смрти Анрија II истакнуо се као један од вођа протестантских покрета у Француској. Заједно са Кондеом ангажовао се у грађанском рату, а након Кондеове смрти играо је водећу улогу у хугенотским ратовима. Кад је 1570. у Сен Жермену потписан мир, повољан за игеноте, стекао је велики утицај на младог краља Шарла IX. Намјеравао је Француску увести у савез протестантских сила уперен против Шпаније и тако помоћи устанак Холандије. Његов углед на двору је, међутим, побудио незадовољство краљеве мајке. Катарине де Медичи, највјероватније је наредила атентат на Колињија, а када он није успио одлучила је дефинитивно рашчистити с игенотима. У покољу Вартоломејске ноћи убијен је и Колињи, а његови списи су спаљени по жељи Катарине де Медичи.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гаспар де Колињи